Podela reči na slogove

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Slog je govorna jedinica koja se ostvaruje jednim izgovornim zahvatom. U srpskom jeziku nosioci sloga mogu biti vokali (samoglasnici) a, e, i, o, u i sonanti r, l, n.

Granica sloga uvek dolazi posle samoglasnika, odnosno vokala. Slogovi mogu biti otvoreni (ako se završavaju na samoglasnik) i zatovoreni (ako se završavaju na suglasnik).

Primeri za otvorene slogove:

zgra-da, ta-ra-ba, do-ne-ti, li-va-da, ba-ta, Ma-ta.

Primeri za zatvorene slogove:

jed-nak, slom-ljen, tram-vaj.

Sonant R kao nosilac sloga

a) kada je R na početku reči: r-va-ti, r-vač, r-za-ti, r-za-ti, r-đa-ti;

b) u jednosložnim rečima: crn, trn, brz, krv, krst, prst, vrt;

c) u višesložnim rečima: dr-vo, dr-ža-ti, kr-st-ti.

č) kad se nalazi ispred samoglasnika o, koje je postalo od suglasnika l: grlo, gr-oce.

Sonant L kao nosilac sloga

Najčešće se javlja u rečima stranog porekla.

bi-ci-kl, mo-no-kl, Vl-ta-va.

Sonant N kao nosilac sloga

U starnim rečima kao: I-dn, I-bn, Nju-tn.

Podele reči na slogove kada su nosioci sloga suglasnici

a) granica sloga je između dva suglasnika ukoliko su oni sonanti:

or-la, slom-ljen, po-lom-ljen, pr-ljav, tram-vaj;

b) granica sloga je između dva suglasnika ako je prvi praskavi, a drugi nije v, r, l, lj, j lop-ta, lep-tir, jad-nik, sred-stvo;

c) granica sloga je ispred suglasnika ako je prvi strujni (f, h, s, š, z, ž) ili sliveni (c, č, ć, dž, đ)

la-sta, vo-ćka, ma-čka, če-šće, gro-žđe;

č) granica sloga je ispred suglasnika ako je drugi suglasnik v, r, l, lj, j

mu-dro, je-dva, to-pljen, sve-tlost, vi-dra.

Granica sloga može biti:

a) fonetska (nastaje usled fonetskih osobina glasa): o-du-ze-ti, ra-zlju-ti-ti, ra-zmi-sli-ti;

b) psihološka ili semantička (kada osećamo da je nešto prefiks): od-u-zi-ma-ti, raz-lju-ti-ti

U srpskom jeziku prednost se daje psihološkoj, odnosno semantičkoj granici sloga.

Palatalizacija i sibilarizacija - ovde

Jednačenje suglasnika

Asimilacija vokala i gubljenje suglasnika

Tvorba reči