Glasovne promene

Palatalizacija

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Palatalizacija

Palatalizacija je glasovna promena po kojoj se zadnjonepčani suglasnici K, G i H menjaju u prednjonepčane Č, Ž i Š ● ispred E u nastavku za novi oblik reči, i pred I u nastavku za novu reč, kao i iza nepostojanog A. Primeri kad K, G i H ispred E u nastavku za novi oblik reči prelaze u Č, Ž i Š: ● nominativ ČOVEK, vokativ ČOVEČE; nominativ DRUG, vokativ DRUŽE nominativ DUH vokativ, DUŠE. Primeri kad K, G i H ispred I u nastavku za novu reč prelaze u Č, Ž i Š: JUNAK + INA = JUNAČINA DRUG + INA = DRUŽINA DUH + INA = DUŠINA (augmentativ). Palatalizacija je i u slučajevima kad se zubni suglasnici Z i C nađu iza nepostojećeg A i ispred E i I menjaju tako što Z pređe u Ž, a C u Č. Primeri: STARAC - STARČE, ZEC - ZEČINA, KNEZ - KNEŽEVI VITEZ - VITEŽE.

Odstupanja od ove glasovne promene su:

Prisvojni pridev od vlastitih imenica koje se završavaju na KA i GA primeri su gde dolazi do odstupanja od ove glasovne promene. Pravilno je jedino: Luka -Lukin, Nevenka - Nevenkin, Draga - Dragin itd. Međutim, kad su u pitanju imenice koje imaju nastavak ICA, C prelazi u Č: Milica - Miličin, Dragica - Dragičin itd.

Sibilarizacija

Ova glasovna promena dobila je ime po suglasnicima C, Z i S koji se u nauci o glasovima nazivaju sibilanti. SIBILARIZACIJA je glasovna promena po kojoj zadnjonepčani suglasnici K, G i H menjaju se u zubne C, Z i S ispred I u nastavku za novi oblik reči ili novu reč: Menjaju se K u C, G u Z i H u S Primeri: JUNAK+I= JUNACI, IZLOG+I = IZLOZI, SIROMAH+I= SIROMASI. SIBILARIZACIJA se vrši u dativu i lokativu jednine imenica ženskog roda čija se osnova završava na K, G i H ● nominativ MAJKA, NOGA, SVRHA ● dativ i lokativ MAJCI, NOZI, SVRSI; ● nominativ ĐAK/ ĐACI, IZLOG/ IZLOZI, MONAH/ MONASI; ● dativ i lokativ množine: ĐACIMA, IZLOZIMA, MONASIMA; ● vokativ množine: ĐACI, IZLOZI, MONASI; ● instrumental množine: ĐACIMA, IZLOZIMA, MONASIMA; ● u imperativu nekih glagola: peći (infinitivna osnova pek+i = peci!), leći (inf. osn. leg+i = lezi!)... Ova glasovna promena se ne vrši: ● u ličnim imenicama (Lenka/ Lenki, Olga/ Olgi, Fidrih/ Fidrihu); ● u nekim zajedničkim imenicama: voćka/ voćki, liga/ ligi, psiha/ psihi, kao i onim gde bi očito došlo do zabune kad bi se izvršila sibilarizacija: deka - deki, a ne deci, seka - seki, a ne seci, vladika - vladiki, a ne vladici itd.

Kako otkriti glasovnu promenu

Jednačenje suglasnika

Jotovanje