Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove
Morfologija Tvorba - građenje reči Autor: Petar Jokić, nastavnik Šta je morfema Reči se sastoje od jedne ili više morfema (grčki morphe - oblik). Morfeme su najmanje jezičke jedinice koje nešto znače i imaju gramatičku službe u rečenici. Na primer reči: na, u, juče, kod, sada - sastoje se od jedne morfeme; reči: kuć-a, iz-nad od dve morfeme; reči: kup-i-ti, kuć-n-i od tri morfeme; reči: pod-vez-a-ti, pod-vež-e-m od četiri itd. Prema nastanku reči delimo na: proste, izvedenice i složenice. Nove reči gradimo izvođenjem (dodavanjem nastavka na prostu reč). Na primer na osnovnu reč RAD dodamo nastavak (sufiks) NIK i dobijemo novu reč: RADNIK. Novu reč zovemo IZVEDENICA. Drugi način građenja novih reči je SLAGANJE dve ili više reči u jednu koja ima sasvim drugo značenje. Tako je, recimo nastalo i ime našeg glavnog grada BEOGRAD gde su pridev BEO i imenica GRAD u novom značenju imena naseljenog mesta, koje je najmanje belo. Novo nastalu reč zovemo SLOŽENICA. Dodavanjem predmetka (prefiksa) ispred reč najčeće nastaju novi glagoli, a ređe druge vrste reči. Na primer: DO + TRČATI = DOTRČATI, U + BACITI = UBACITI, NE + PRAVDA = NEPRAVDA. Treći način tvorbe reči je kobinacija izvođenja i slaganja, pa ga zovemo KOMBINOVANA TVORBA. Evo primera: MIŠ +O + LOV + KA. Vokal O između imenica MIŠ i LOV zovemo INFIKS. A sad da utvrdimo znanje. Šta je nastavak ili sufiks? To je deo reči koji se dodaje IZA osnovne reči. Tako, recimo, sufiksima: AR, AČ, AC, TELJ, od glagola gradimo imenice muškog roda koje označavaju vršioca radnje: zid(a)ti ZID + AR= ZIDAR, pev(a)ti PEV + AČ= PEVAČ, kos(i)ti KOS + AC, uči-ti UČI + TELJ= UČITELJ. Šta je predmetak ili prefiks? To su najčeše predlozi ili rečce koje se dodaju ISPRED osnovne reči. Primeri: IZ + GRADITI = IZGRADITI, ZA + PEVATI = ZAPEVATI, NE + SREĆA = NESREĆA, NE + PRAVDA = NEPRAVDA itd. Šta je INFIKS ili umetak? Srpsko ime ove strane reči sve objašnjava. Dakle, to je reč koja se umeće između korena reči i nastavka, ili između dve reči prilikom gradnje nove kao u primeru: MIŠ-O-LOV-KA. I vrlo je često baš vokal O: PLAV-O-KOSA, ROMAN-O-PISAC, SEVER-O-ISTOK. Šta je KOREN reči? To je najmanji deo reči koji se javlja u celoj porodici reči. Porodicu reči čine reči koje imaju isti koren kao, recimo, prezime za jednu familiju ljudi. Tako prosta, nedeljiva, reč RAD je zajednički koren za porodicu reči: RAD+NIK (radnik) RAD+(I)ONICA (radionica) RAD+(I)TI (raditi) itd. Pažnja: Imenicai RADIO je stranog porekla, pa ne pripada navedenoj porodici reči. Šta je TVORBENA OSNOVA? To je deo reči na koji dodajemo nastavak (sufiks). Tako u imenici UČITELJICA, koren reči je UČI, a tvorbena osnova UČITELJ, a sufiks je ICA. Međutim, dešava se da su isti i koren i osnova reči kao u primerima: KUĆ+ICA (kućica) SOB+ICA (sobica). Učenici dosta lako otkrivaju prefikse, ali se muče oko sufiksa i tvorbene osnove. Zato je najbolje zadatu reč uporediti sa drugim rečima iste porodice i utvrditi deo reči koji se ne menja, to je osnova, a deo koji se menja je nastavak (sufiks). Uzmimo, recimo, da imamo zadatak da podvučemo tvorbenu osnovu ili sufiks u reči DEVOJČICA. Činimo to ovako: U porodici su i reči DEVOJČURAK, DEVOJČE, DEVOJKA. Odmah vidimo da je deo reči koji se ne menja DEVOJČ - osnova, a da je ICA sufiks. Ne treba da vas buni suglasnik K u imenici devojka, jer on se palatalizovao u Č ispred i u nastvku za novu reč kao i u primeru JUNAK+INA= JUNAČINA, MOMAK+INA = MOMČINA itd. Glasovne prommene u tvorbi reči. Često, pak, prilikom PREFIKSACIJE (tako se zove ovaj postupak) dolazi do glasovnih promena. Tako, recimo, glagol IŠARATI nastaje od predloga IZ i glagola ŠARATI. Ovde se zvučno Z našlo ipred bezvučnog Š i sa njim se jednjači po zvučnosti prelazeći u svoj bezvučni parnjak S. Međutim, sad se zubno S našlo ispred prednjonepčanog Š i jednačenje nastaje po mestu tvorbe, pa S prelazi u svog najsrodnijeg prednjonepčanog suglassnika Š. Sad je nov problem, jer naš jezik ne trpi udvojene suglasnike, pa jedno Š ispada, a tu glasovnu promenu zovemo GUBLJENJE SUGLASNIKA. Pri gradnji KOMPARATIVA prideva vrlo često se javlja glasovna promena JOTOVANJE. Primeri: CRN + JI= CRNJI, ŽUT + JI= ŽUĆI, PLAV + JI= PLAVLJI, itd. Vrlo česta je i palatalizacija: DAH + AK = DAŠAK, VLAG(a) + AN= VLAŽAN, MAJK(a) + IN= MAJČIN itd. Augmentativ, deminutiv, hipokoristik i pejorativ - ovde Fonetika Glasovne promene Stilske figure

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Morfologija

Tvorba - građenje reči

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Šta je morfema

Reči se sastoje od jedne ili više morfema (grčki morphe - oblik). Morfeme su najmanje jezičke jedinice koje nešto znače i imaju gramatičku službe u rečenici. Na primer reči: na, u, juče, kod, sada - sastoje se od jedne morfeme; reči: kuć-a, iz-nad od dve morfeme; reči: kup-i-ti, kuć-n-i od tri morfeme; reči: pod-vez-a-ti, pod-vež-e-m od četiri itd. Prema nastanku reči delimo na: proste, izvedenice i složenice. Nove reči gradimo izvođenjem (dodavanjem nastavka na prostu reč). Na primer na osnovnu reč RAD dodamo nastavak (sufiks) NIK i dobijemo novu reč: RADNIK. Novu reč zovemo IZVEDENICA. Drugi način građenja novih reči je SLAGANJE dve ili više reči u jednu koja ima sasvim drugo značenje. Tako je, recimo nastalo i ime našeg glavnog grada BEOGRAD gde su pridev BEO i imenica GRAD u novom značenju imena naseljenog mesta, koje je najmanje belo. Novo nastalu reč zovemo SLOŽENICA. Dodavanjem predmetka (prefiksa) ispred reč najčeće nastaju novi glagoli, a ređe druge vrste reči. Na primer: DO + TRČATI = DOTRČATI, U + BACITI = UBACITI, NE + PRAVDA = NEPRAVDA. Treći način tvorbe reči je kobinacija izvođenja i slaganja, pa ga zovemo KOMBINOVANA TVORBA. Evo primera: MIŠ +O + LOV + KA. Vokal O između imenica MIŠ i LOV zovemo INFIKS. A sad da utvrdimo znanje.

Šta je nastavak ili sufiks?

To je deo reči koji se dodaje IZA osnovne reči. Tako, recimo, sufiksima: AR, AČ, AC, TELJ, od glagola gradimo imenice muškog roda koje označavaju vršioca radnje: zid(a)ti ZID + AR= ZIDAR, pev(a)ti PEV + AČ= PEVAČ, kos(i)ti KOS + AC, uči-ti UČI + TELJ= UČITELJ.

Šta je predmetak ili prefiks?

To su najčeše predlozi ili rečce koje se dodaju ISPRED osnovne reči. Primeri: IZ + GRADITI = IZGRADITI, ZA + PEVATI = ZAPEVATI, NE + SREĆA = NESREĆA, NE + PRAVDA = NEPRAVDA itd.

Šta je INFIKS ili umetak?

Srpsko ime ove strane reči sve objašnjava. Dakle, to je reč koja se umeće između korena reči i nastavka, ili između dve reči prilikom gradnje nove kao u primeru: MIŠ-O-LOV-KA. I vrlo je često baš vokal O: PLAV-O-KOSA, ROMAN-O-PISAC, SEVER-O-ISTOK.

Šta je KOREN reči?

To je najmanji deo reči koji se javlja u celoj porodici reči. Porodicu reči čine reči koje imaju isti koren kao, recimo, prezime za jednu familiju ljudi. Tako prosta, nedeljiva, reč RAD je zajednički koren za porodicu reči: RAD+NIK (radnik) RAD+(I)ONICA (radionica) RAD+(I)TI (raditi) itd. Pažnja: Imenicai RADIO je stranog porekla, pa ne pripada navedenoj porodici reči.

Šta je TVORBENA OSNOVA?

To je deo reči na koji dodajemo nastavak (sufiks). Tako u imenici UČITELJICA, koren reči je UČI, a tvorbena osnova UČITELJ, a sufiks je ICA. Međutim, dešava se da su isti i koren i osnova reči kao u primerima: KUĆ+ICA (kućica) SOB+ICA (sobica). Učenici dosta lako otkrivaju prefikse, ali se muče oko sufiksa i tvorbene osnove. Zato je najbolje zadatu reč uporediti sa drugim rečima iste porodice i utvrditi deo reči koji se ne menja, to je osnova, a deo koji se menja je nastavak (sufiks). Uzmimo, recimo, da imamo zadatak da podvučemo tvorbenu osnovu ili sufiks u reči DEVOJČICA. Činimo to ovako: U porodici su i reči DEVOJČURAK, DEVOJČE, DEVOJKA. Odmah vidimo da je deo reči koji se ne menja DEVOJČ - osnova, a da je ICA sufiks. Ne treba da vas buni suglasnik K u imenici devojka, jer on se palatalizovao u Č ispred i u nastvku za novu reč kao i u primeru JUNAK+INA= JUNAČINA, MOMAK+INA = MOMČINA itd.

Glasovne prommene u tvorbi reči.

Često, pak, prilikom PREFIKSACIJE (tako se zove ovaj postupak) dolazi do glasovnih promena. Tako, recimo, glagol IŠARATI nastaje od predloga IZ i glagola ŠARATI. Ovde se zvučno Z našlo ipred bezvučnog Š i sa njim se jednjači po zvučnosti prelazeći u svoj bezvučni parnjak S. Međutim, sad se zubno S našlo ispred prednjonepčanog Š i jednačenje nastaje po mestu tvorbe, pa S prelazi u svog najsrodnijeg prednjonepčanog suglassnika Š. Sad je nov problem, jer naš jezik ne trpi udvojene suglasnike, pa jedno Š ispada, a tu glasovnu promenu zovemo GUBLJENJE SUGLASNIKA. Pri gradnji KOMPARATIVA prideva vrlo često se javlja glasovna promena JOTOVANJE. Primeri: CRN + JI= CRNJI, ŽUT + JI= ŽUĆI, PLAV + JI= PLAVLJI, itd. Vrlo česta je i palatalizacija: DAH + AK = DAŠAK, VLAG(a) + AN= VLAŽAN, MAJK(a) + IN= MAJČIN itd.