Književni pravci

Renesansa, barok, klasicizam, moderna, romantizam i realizam

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Renesansa XVI vek

Obnova (preporod)

Čovek prikazan kao slobodno svestrano biće.

Cene se: odmerenost, ravnoteža, harmonija, duhovna vedrina i optimizam.

Predstavnici: Viljem Šekspir, Miguel de Servantes, Đovani.

Kod Srba Stefan Lazarević "Slovu ljubve" i Dimitrije Kantakuzin "Slovu ljubavi";

kod Hrvata Marin Držić "Dundo Maroje"

Barok od sredine XVI do sredine XVII veka

Javljaju se teme greha, ispaštanja, prolaznosti svega ljudskog,

Gomilanje izražajnih sredstava: kontrast, perifraza, metafora, alegorija, anafora, epifora, tautologija.

Predstavnici: Luis de Gongora, Pedro Kalderon de la Barka, Đan Batista Marino, Džon Milton.

Kod Srba Jovan Rajić "Boj zmaja s orlovi", Zaharije Orfelin pesma "Plač Serbii". Srpski pisci napuštaju srpskoslovenski jezik i pišu na ruskoslovenskom.

Klasicizam XVIII vek

U 17. i 18. veku ovaj književni pravac aristokratskih krugova zalagao se za istinitost i podržavanje prirode u književnom stvaranju na realističkom metodu, ali je tu realističnost sužavao na dvorski i gradski život, a da su seljaci i gradska sirotinja dostojni samo smešne uloge u komedijama. Glavni teoretičar tog pravca je pesnik Boalo, koji je u svojoj stihovanoj raspravi "Pesnička umetnost" izložio osnovne principe klasicizma. On i njegove pristalice pravilnost u književnom stavaranju vide u klasičnim književnostima - grčkoj i rimskoj, i traže da se pisci ugledaju na klasične pisce. Otud i naziv klasicizam. Ranije se za ovaj pravac upotrebljavao naziv pseudoklasicizam - lažni klasicizam zato što su klasicisti usvajali više spoljašnje, formalne elemente klasičnih pisaca. Na primer: pesničke simbole iz grčke mitologije, imena bogova i boginja, a nisu mogli u novim uslovima da usvoje ono harmonično jedinstvo sadržine i forme. Cilj umetnosti, misle pripadnici klasicizma, je da zabavi i zato pisac treba da prikazuje samo one predmete i pojave koji su lepi i prijantni, po ukusu ljudi iz dvorskih salona. Zbog toga su klasicisti prezirali narodnu književnost, koju je Boalo nazivao pogrdnim imenima: "sokačka, vulgarna, vašarska".

Najzastupljenije su vrste: tragedija i komedija.

Predstavnici klasicizma: Molijer, Gete, La Fonten;

kod Srba: Lukijan Mušicki „Glas narodoljupca“ i „Glas harfe šišatovačke“, Jovan Sterija Popović "Boj na Kosovu", Dejan i Damjanka", "Roman bez romana", "Laža i paralaža", "Kir Janja", "Pokondirena tikva", "Rodoljupci", "Beograd nekad i sad", "Miloš Obilić".

Moderna krajem XIX veka

Bežanje od puke realnosti, pesimizam, obraćanje unutrašnjem čovekovom životu, osećajnos i subjektivnost

Predstavnici:- u francuskoj književnosti: Šarl Bodler, Artur Rembo, Stefan Malarme, Pol Verlen

u ruskoj književnosti: Andrej Beli, Vjačeslav Ivanov, Aleksandar Blok

u engleskoj književnosti: Oskar Vajld

u srpskoj književnosti: Aleksa Šantić, Jovan Dučić, Milan Rakić, Vladislav Petković Dis, Jovan Skerlić.

Romantizam

Posle Francuske revolucije, romantizam je najpotpuniju teoriju dobio u Nemačkoj krajem 18-tog i početkom 19-tog veka. Glavni predstavnici romantizma u Nemačkoj bili su braća Vilhelm i Fridrih Šlegel, u Francuskoj Viktor Igo, u Egleskoj Bajron, u Italiji Manconi, u Rusiji Žukovski itd. U slovenskim zemljama romatizam je doživeo preobražaj pod imenom panslavizam. U umetničkom stvaranju romantičara vlada samovolja pesnika, kojom upravlja njegova mašta. Razum je za njih niža kategorija i zato su ga odbacivali, suprostavljajući se tako racionalističkom klasicizmu. Međutim, usled klasnih ograničenja romantičari su u bezgranični polet duha počeli da unose i crete neverice, nezadovoljstva i pesimizma. Romantičarskoj ironiji pridružilo se i osećanje nezadovoljstva životom, koje se manifestovalo u dva pravca: osećanje čovekove bespomćnosti i očajanja (čuveni romatičarski svetski bol ili bolest veka). Iz ovoga su proizašla i druga osećanja: nezadovoljene čežnje i sladostarsnog uživanja u bolu.

Grubo rečeno romatičari temu svojih dela traže u prološlosti, a iz toga niču likovi u crno-beloj tehnici. Takva slika mnogo liči na jako našminkanu devojku.

Kad je o jeziku reč, romatizam je, svodeći pesničku ličnost na snagu osećanja i mašte, u književnost uveo emocionalno podignut ton, strastven i patetičan izraz:

I ovaj kamen zemlje Srbije,

Što preteć suncu dere kroz oblak,

Sumornog čela mračnim borama,

O vekovečnosti priča dalekoj,

Pokazujući nemom mimikom

Obraza svoga brazde duboke.

Đuro jakšić Otadžbina

Naši romatičari se pomalo razlikuju od evropekih; ne pevaju o pesimizmu, kultu smrti, oni slave narodnu prošlost, nekadašnju veličinu srpskog carstva i oduševljavaju se narodnom poezijom. Opisivanje života naroda i običaja u književnim delima našem romatnizmu daju i neke realističke crte, pa je bolje njega zvati nacionalni preporod. Glavni predstavnici ovog pravca u nas su: Vuk Karadžić, Branko Radičević, Petar Petrović - Njegoš, Jovan Jovanović - Zmaj, Đura Jakšić, Laza Kostić i dr.

Realizam

Ovaj književni pravac javio se sredinom 19-tog veka kad su pesnici, otrežnjeni od romantičarskih iluzija o slobodi, bratstvu i jednakosti, počeli da uviđaju sve veće protivrečnosti u društvu. Prikazuju savremeni život, otkrivajući sve njegove mračne strane, radi nihovog uklanjanja. Njegovi sledbenici u Francuskoj su Stendal i Balzak. Grupa književnika okupljena oko Šamflerija i Dirantija u časopisu "Realizam" (1856. godine) i formalno zasniva realistički pravac u književnosti i daje mu ime realizam. Ta grupa proglašava iskrenost za osnovu umetničkog stvaranja, prozu za jedini oblik iznošeja umetničke istine, a formu za drugostepenu vrednost u odnosu na sadržinu. U toku svog razvitka realizam se razvija u dva pravca: naturalizam i kritički realizam. Naturalizam se sveo na prikazivanje bioloških, nagonskih instikata u čoveku, na isticanje najnižih, čulnih pobuda, čime je izneveren osnovni princip realizma: prikazivanje potpunog čoveka svesne i čulne individue.

Kritički realizam je postao zvono za uzbunu protiv nepravdi u društvu.

Predstavnici ovog pravca su: Stendal. Balzak, Dikens, Puškin, Gogolj, Tolstoj, Čehov, Ivo Andrić i dr.

Književni pravci: simbolizam i nadrealizam

Književni pravci: manifest i klasicizam