Lektira

Crveno i crno

Autor: Mari-Anri Bel Stendal

Književni rod: epika

Književna vrsta roman

Tema: Život i smrt Žilijena Sorela

Ideja (poruka): pesimistička: Koliko god se trudili da život učinimo boljim i lepšim, ne možemo umaći sudbini.

Mesto i vreme radnje: Francuska početkom 19-og veka.

Inspiracija

Povd Stendalu da napiše roman "Crveno i crno" poslužila je jedna novinska vest koja je govorila o čoveku koji je pokušao da ubije svoju nekadašnju ljubavnicu, kod koje je živeo kao vaspitač njene dece, zbog toga što je jednim pismom sprečila njegovu ženidbu bogatom mladom devojkom.

Fabula

Glavni junak romana je Žilijen Sorel, devetnaesto-godišnji mladić, sin vlasnika male seoske pilane, koji pokušava da se otrgne iz siromaštva svoje klase. Ali dve fatalne ljubavi odvešće ga na giljotinu.

Žilijen mnogo čita i dobro je obrazovan. U početku oduševljavao se Napoleonovim uspesima i mašta o vojničkoj karijeri (crveno), ali Napoleon je poražen i prognan, pa Sorel, vodeći se razumom, bira svešteniki poziv (crno).

Odlazi u varošicu Verijer da vaspitava gradonačelnikovu decu. Tu se zaljubi u gospođu De Renal, gazdinu suprugu, koja mu uzvraća sa još većom strašću. Kad gospodin De Renal sazna za ovu vezu, Žilijen je prinuđen da napusti Varijer i odlazi u Bezanson, u tamošnju bogosloviju. Tu se baš i ne oseća najbolje, pa po preporuci opata Pirara sa radošću prihvata da bude sekretar uticajnog markiza De la Mola u Parizu.

U aristokratskoj pariškoj sredini, Žilijen se dobro snalazi, pa sve više privlači pažnju ponosite gospođice de La Mol. Tako je započela druga Žilijenova ljubavna veza u kojoj je kao i u prvoj istovremeno osećao radost pobednika i grižu savesti nepoželjne osobe niskog roda. Zaljubljena devojka uspe da ubedi oca da odobri njemo venčanje sa Žilijenom. Kad se čini da će Žilijen uspeti da ostvari sve svoje snove, markizu stiže pismo gospođe De Renal u kome se Žilijen opisuje kao njen bivši ljubavnik koji koristi žene za napredak u karijeri. Markiz ne dozvoljava venčanje, a Žilijen, opijen besom, jer su sve njegove nade na uspeh srušene, odlazi u Varijer i u crkvi puca u gospođu De Renal. Osuđen je na smrt giljotinom. U zatvoru saznaje da je gospođa De Renal živa. Radostan je zbog toga i kaje se za svoje postupke. Gospođa De Renal posle oporavka je prožeta još većom ljubavlju prema Žilijenu.

Obe ljubavnice se kod vlasti zalažu za njegovo pomilovanje. On, međutim, neće da napiše molbu, i biva pogubljen. Matilda će sahraniti glavu svog ljubavnika, kao što je to učinila, prema porodičnom predanju, kraljica Margarita Navarska sa glavom svog ljubavnika Bonifacija De la Mola. Gospođa De Renal umire treći dan posle smrti svog ljubavnika, ne od rana, već od tuge za izgubljenim voljenim bićem.

Prepričao: Petar Jokić, nastavnik

O piscu

Mari-Anri Bel Stendal je rođen u Grenoblu 23. januara 1783. godine, a umro u Parizu, 23. marta 1842. Imao je teško detinjstvo. Kasnije je uspeo da proputuje Nemačkom, ali je bio više vezan za Italiju gde je postao konzul. Većinu svojih dela je napisao u Italiji i objavio pod pseudonimom Stendal. Njegov roman Crveno i crno zasnovan je na istinitom događaju objavljenom u novinskoj hronici. Najpoznatija Stendalova dela su romani Crveno i crno, Parmski kartuzijanski manastir i Rasprava o ljubavi.

Crveno i crno - likovi