Lirska narodna poezija

Mitološke lirske narodne pesme:

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Ove lirske narodne pesme ubrajamo u najstarije. Nastale u dalekoj prošlosti kad čovek nije mogao da objasni i spozna pojave u prirodi. U njima se govori o nastanku nebeskih tela. Sunce, Mesec i zvezde su personifikovani. tj. date su im osobine ljudskih bića. Sunce se ženi lepom devojkom i od nje postaje zvezda Danica (planeta Venera). Glavni likovi su natprirodna bića: vile, zmajevi, aždaje, anđeli i sl. Prema tome, vrlo su slične bajkama.

Vile

U južnoslovenskoj mitologiji ženska natprirodna bića, naklonjena ljudima. Zamišljane su kao izuzetno lepe devojke zlatnih kosa i sa krilima, odevene u duge, prozračne haljine i naoružane strelama. One žive daleko od ljudi, po planinama (planinkinje, zagorkinje), pokraj voda (vodarkinje, brodarkinje) ili u oblacima (oblakinje). Verovalo se da se rađaju iz rose, nekog cveća, kad pada kiša i greje sunce i kad se na nebu pojavljuje duga. Svoje dvorce, izuzetne lepote i raskoši, grade na oblacima.

VILA ZIDA GRAD

• Grad gradila b'jela vila,
• Ni na nebo, ni na zemlju
• No na granu od oblaka;
• Na grad gradi troja vrata:
• Jedna vrata sva od zlata,
• Druga vrata od bisera,
• Treća vrata od škerleta.
• Što su vrata suha zlata,
• Na njih vila sina ženi;
• Što su vrata od bisera,
• Na njih vila kćer udava;
• Što su vrata od škerleta.
• Na njih vila sama sjedi,
• Sama sjedi pogleduje,
• Đe se munja s gromom igra,
• A nevjesta s dva đevera;
• Munja groma nadigrala,
• Mila sestra oba brata,
• A nevjesta dva đevera.

Tema ove pesme data je u naslovu: Vila zida grad, samo je mesto neobično - u oblaku. Kad pesnik kaže grad, on ne misli na današnje značenje ove reči kad grad označava mnogo ulica i višespratnica, nego misli na srednjovekovne gradove, dvorce, odnosno, zamkove. Dvor što ga gradi vila ima tri ulaza, troja vrata: od zlata, od bisera, od skerleta. Slike su gradacijski poređane prema važnosti, a sve tri nedvosmisleno ilustruju silno bogatstvo, što ga vila poseduje, a obični smrtnici samo mogu da sanjaju. Posebno je zanimljiv kraj pesme u kojem je slika nadmetanja između žene i muškarca, i u ovoj pesmi narodni pevač je na strani lepšeg pola. Naravno, u stvarnosti tog vremena, kad su ove pesme nastajale, žene su bile u nezavidnom položaju, pa je narodni stvaralac makar u mašti prizivao bolja i pravednija vremena za ženu, baš kao što je sanjao o sjaju i bogatstvu koje je svojstveno samo natprirodnim bićima, a čovek osuđen na težak i mukotrpan život.

Kako je postala zvezda Danica

Sunce se djevojkom ženi

• Devojka je Suncu govorila:
• "Jarko, Sunce, ljepša sam od tebe!
• Ako li se tome ne vjeruješ,
• Ti izađi na to ravno nebo,
• Ja ću izić' za goru na vodu."
• Kada jutro vedro osvanulo,
• Izlazilo na nebo Sunašce,
• A djevojka za goru na vodu.
• Ugleda je lijepo Sunašce,
• Ugleda je kroz jelovo granje.
• Kol'ko se je ašik učinilo,
• Tri put je se Sunce zaigralo,
• Pa odvuče lijepu djevojku
• Da je uzme sebi za ljubovcu.
• Od nje posta zvijezda Danica.

Da su vile otkup uzimale

• Što se ono na istoku sjaše?
• Ja l' je sunce, ja l' je jasan mjesec;
• Ja l' Danica među zvjezdicama,
• Ja l' su vile Maru ugrabile?
• Nit' je sunce, nit' jasan mjesec,
• Nit' Danica među zvjezdicama,
• Već su vile Maru ugrabile.
• Babo Maru na otkupe ište,
• Al' su vile babu govorile:
• "Da su vile otkup uzimale,
• Svu bi goru zlatom pozlatile,
• A konje bi srebrom potkovale."

*♥ babo = otac, tata U ovoj pesmi imamo neobičnu slovensku antitezu gde se u pitanju i poređenju daje tačan odgovor, što odudara od uobičajene forme ove stilske figure:

• 1. pitanje,
• 2. poređenje,
• 3. negacija,
• 4. tačan odgovor.

Sunce će sve ogrejati

• Jarko Sunce na put polazaše,
• Za njim mila majka pristajaše:
• "Jarko Sunce, kud ćeš na konake,
• Ko će tebi večericu dati,
• Ko će tebi ložnicu sterati,
• Ko će tebe rano probuditi
• Da ogriješ zemlju i gradove,
• A i onu malu sirotinju,
• Golu, bosu i neopasanu."
• "Ne brini se, moja mila majko,
• U Boga ću biti na konaku.
• Božja mati, večericu dati,
• Božja mati, ložnicu sterati,
• Božja mati, rano probuditi
• Da ogrijem zemlju i gradove;
• A i onu mlogu sirotinju,
• Golu, bosu i neopasanu."

♥ konak = prenoćište; ložnica = postelja, mesto za spavanje; sterati = prostreti Dakle, kao što se iz ovih pesama vidi Suncu su date ljudske osobine: ženi se, zaljubljuje, putuje, spava, i ima majku. Istovremeno zapažamo da pesme obiluju upravnim govorom, što je još jedna karakteristika naše usmene (narodne) poezije, i lirske i epske. Na taj način junaci se približavaju slušaocu, i stvara se utisak da i oni sudeluju u zbivanjima, a dele i njihova osećanja.

Objašnjenje:

Obredne lirske narodne pesme

Ljubavne lirske narodne pesme

Običajne lirske narodne pesme

Posleničke pesme