Fonetika

Fonetika bez muke za osnovce

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Šta je fonetika?

Fonetika je deo nauke o jeziku koji proučava glasove i njihove promene. U srpskom jeziku ima 30 glasova.

Šta je glas?

Glas je najmanja govorna jedinica. Glas je proizvod govornih organa.

Šta je slovo?

Slovo je pisani znak za obeležavanje glasova; u ćirilici ima 30 znakova(slova) tako da svakom glasu odgovara jedno slovo (pisani znak): u latinici - A B C Ć Č D Đ DŽ E F G H I J K L Lj M N Nj O P R S Š T U V Z Ž u ćirilici А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

Govorni organi dele se u tri grupe:

• 1. grupa: pluća, trbušndi mišići, dijafragma i dušnik.
• Pluća služe za skupljanje vazduha; trbušni mišići i dijafragma, dušnik sprovodi vazduh
• 2. grupa: glasne žice, jezik, zadnje i prednje nepce, alveole, zubi i usne.
• Glasne žice, jezik i usne pokretom proizvode glasove; alveole, zubi i nepce su prepreke za stvaranje glasova.
• 3. grupa: ždrelna, usna i nosna duplja pojačavaju glasove i daju im ton i boju, oni su rezonatori.

PODELA GLASOVA:

Svi glasovi dele se na: samoglasnike (vokale), glasnike (sonante) i suglasnike (konsonante). Samoglasnici su glasovi koji pri izgovoru nastaju tako što vazdušna struja ne nailazi ni na kakvu prepreku i mogu se pevati. Na njima se temelji vokalna muzika. Ima ih pet, i nije ih teško upamtiti: A, E, I, O i U. Glasnici ili sonanti su pomalo slični samoglasnicima jer pri njihovom izgovoru vazdušna struja prolazi neometano preko prepreka, pa su vrlo zvučni. U našem jeziku ima ih osam: V, J, L, Lj, M, N, Nj i R. Nije ih pojedinačno lako zapamtiti. Mnogo lakše je upamtiti sledeću rečenicu: Jedan Naš Ljubitelj L epih Ruža Voli Njihov Miris.

Kad rešavaš zadatak u kojem se traži da navedeš glasnike (sonante) u sebi izgovaraš reč, po reč i pišeš samo prvo slovo.

Suglasnici ili konsonanti

Ovde ćemo u pomoć pozvati matematiku. Imamo 5 samoglasnika + 8 glasnika = 13. Ostalo je, dakle, 17 suglasnika. Oni (suglasnici) se dele na ZVUČNE (7) i BEZVUČNE(10). Zvučni suglasnici su: B, G, D, Đ, Ž, Dž i Z. Njih je mnogo lakše upamtiti ako znamo ovu rečenicu: Bilo Gde, Dobar Đak Želi Džinovsko Znanje Bezvučne suglasnike otkrivamo tako što zvučne izgovaramo šapatom (u sebi), dobićemo sedam parova:

B/P, G/K, D/T, Đ/Ć, Ž/Š, Dž/Č i Z/S.

Pomoću ove rečenice upamti bezvučne suglasnike (konsonante)

Pop Ćira Tužio Spiru Što Često Kasni. Dok u sebi izgovarate reč po reč, pišete samo prvo slovo (obeleženo crvenom bojom). Tako ćete dobiti 7 bezvučnih suglasnika Ovi bezvučni suglasnici imaju zvučne parnjake, ali ima još tri bezvučna suglasnika koji nemaju zvučne parnjake, ali utiču na promenu po zvučnosti. To su H, C, F koje pamtimo pomoću ove rečenice: Hajde C uro Frizeru.

Zadaci:

Ako u zadatku stoji: U sledećoj poslovici podvuci sve zvučne glasove: KO RANO RANI, DVE SREĆE GRABI

Dakle, rečeno je sve zvučne, to znači i samoglasnike, i glasnike i zvučne suglasnike. Da je zadatak tražio da se podvuku zvučni suglasnici, rešenje bi bilo: KO RANO RANI, DVE SREĆE GRABI. Prema tome, moramo pažljivo protumačiti šta se traži u zadatku.

Napomena: Krilaticu "Piši kao što govoriš, a čitaj kako je napisano" ne treba držati zdravo za gotovo, jer se, recimo, piše: Stojim pred kućom, a čita se: Stojim pretkućom. Ovde je očigledno došlo do glasovne promene jednačenja suglasnika po zvučnosti. O glasovnim promenama biće reči na posebnoj stranici.

Šta su glasnici?

Glasovne promene

Suglasnici po mestu tvorbe