Lektira

Pismo Onjegina Tatjani

Autor: A. S. Puškin

• Znam, razjašnjenje tužne tajne
• Duboko će vas uvrediti.
• Kakav će prezir plemeniti
• Izreći vaše oči sjajne!
• Šta hoću? S kakvom željom kobnom
• Otvoriću vam srce svoje?
• Kakvom će sad veselju zlobnom
• Povoda dati pismo moje.

• Kada je u vašem srcu čednom
• Nežnosti iskru spazih jednom.
• Da verujem joj nisam smeo;
• Navici nisam dao maha,
• Slobodu praznu nisam hteo
• Da izgubim pun čudnog straha.
• Još jedno nas je rastavilo...
• Nesrećni Lenski tad je pao...
• Od svega što je srcu milo
• Srce sam tada otrgao;
• Nevezan ničim, ja sam zatim
• Mislio da sloboda može
• Da nadoknadi sreću: Bože!
• Kako pogreših, kako patim!

• Ne, da vas vidjam, da vas pratim.
• Da svaki osmeh, pogled hvatam
• Na vašem licu i da patim,
• Vaš glas da slušam i da shvatim
• Svom dušom svojom vaše čari
• I savršenstva od svih veća.
• Da premirem kraj vas u stvari,
• I da se gasim... to je sreća!

• A ja sam lišen svega toga;
• Zbog vas ja lutam svetom grubim;
• Svaki je čas života moga
• Dragocen, a ja zalud gubim
• Već ionako teške dane
• Sudbinom gorkom odbrojane.
• Moj vek će skoro da se skrati;
• Al' da bih bio živ, u svesti,
• Ja svakog jutra moram znati
• Da ću vas tokom dana sresti...

• Bojim se da se plaše
• Od moje molbe oči vaše
• Ko od lukavstva koje kujem...
• I gnevni prekor ja već čujem.
• Da znate kako strašno boli
• Ljubavnom žedji biti moren,
• U mom srcu koje voli
• Gušiti nemir strašću stvoren!
• Ja žudim da kraj vaših nogu
• Sa suzama i bolom slijem
• Svu ljubav, molbe, sve što krijem;
• I sve sto još izreći mogu!
• A mesto tog, hladnoćom lažnom
• I reč i pogled ja oružam.
• Govorim s vama o nevažnom
• I veseo vam osmeh pružam!...

• Da protivim sebi, strasti,
• Više u moći nije mojoj.
• Reših: u vašoj ja sam vlasti
• I predajem se sudbi svojoj.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Evgenije Onjegin

Pismo Tatjane Onjeginu - ovde