Lektira

Tatjanino pismo Onjeginu

Autor: A. S. Puškin

• Pišem vam - šta bih znala bolje?
• I šta vam više mogu reći?
• Sad zavisi od vaše volje
• Prezrenje vaše da l' ću steći.
• Al' ako vas moj udes hudi
• Bar malo trone i uzbudi,
• Vi me se nećete odreći.

• Da ćutim ja sam prvo htela,
• I za sramotu mojih jada
• Ne biste znali vi ni sada,
• Bar da se nadam da sam smela
• Da ćete opet k nama doći
• I da ću bar i retko moći
• U selu da vas vidim našem,
• Da se veselim glasu vašem,
• Da vam što kažem, pa da zatim
• O istom mislim i da patim
• Dane i noći duge sama
• Dok ne dođete opet k nama.
• Al' osobenjak vi ste, znamo,
• I teška vam je selska čama,
• A mi...mi ničim ne blistamo,
• No iskreno smo radi vama.

• Što dođoste u naše selo?
• U stepi, gde moj život traje,
• Ja ne bih srela vas zacelo
• I ne bih znala patnja šta je.
• Smirivši burne osećaje,
• Možda bih jednom (ko će znati?)
• Po srcu našla druga verna
• I bila bih mu žena smerna,
• A svojoj deci dobra mati.

• Drugi!...A' ne, ja nikom ne bi'
• Na svetu dala srce svoje
• Oduvek tako pisano je...
• Nebo je mene dalo tebi;
• Moj život sav je jemstvo bio
• Da ću te sresti izmeđ' ljudi;
• Znam, bog je tebe uputio,
• Moj zaštitnik do groba budi...
• U snove si mi dolazio,
• I neviđen si bio mio,
• Tvoj pogled me je svud proganj'o,
• U duši davno glas odzvanj'o...

• Ne, nije mi se san to snio,
• Jer čim si uš'o, ja sam znala,
• Sva premrla i usplamsala,
• I rekla: on je ovo bio!
• Ja tebe često slušah sama;
• Govorio si sa mnom jednom
• Kad prosjaku pomagah bednom
• I kada blažih molitvama
• Buru i jad u srcu čednom.
• Zar nisi ti i onog trena,
• O priviđenje moje drago,
• Promak'o kroz noć kao sena,
• Nad uzglavlje se moje sag'o
• I šapnuo mi reči nade
• Ljubavi pune i iskrene?
• Ko si ti? Čuvar duše mlade
• Il' kobni duh što kuša mene
• Utišaj sumnje što me guše.
• Možda su sve to sanje moje,
• Zablude jedne mlade duše,
• A sasvim drugo suđeno je...
• Nek bude tako! Što da krijem?
• Milosti tvojoj dajem sebe,
• Pred tobom suze bola lijem
• I molim zaštitu od tebe...
• Pomisli: ja sam ovde sama
• I nikog nema da me shvati,
• Sustajem i moj um se slama,
• A nemo moje srce pati.
• Čekam te: nade glas u meni
• Bar pogledom oživi jednim,
• Ili iz teškog sna me preni
• Prekorom gorkim i pravednim.

• Završih! Da pročitam strepim...
• Od stida više nemam daha...
• Al' vaša čast mi jemči lepim
• I predajem se njoj bez straha...

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Evgenije Onjegin

Onjeginovo pismo Tatjani -ovde