Gramatika: vrste reči

Pridevi

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Šta su pridevi?

Pridevi su nesamostalne promenljive reči koje označavaju: osobinu, pripadnost, građu, mesto, vreme i namenu imenice uz koju stoje. Prema tome, prideve delimo na opisne (kakvo je što) belo, lepo, skupo; prisvojne (čije je što) Markovo, školsko, domaće; gradivne (od čega je što) zlatan, drven, gvozden; vremenske letošnji, večernji, današnji itd.; mesne (mjesne) donji, levi, gornji, ovdašnji itd: namenske stočna (pijaca), zdravstveni (karton), žitni (trg) itd.

Nesamostalne reči

Pridevi su nesamostalne reči jer od imenice uz koju stoje dobijaju rod, broj i padež

Primeri:

lep momak, lepa devojka, lepo dete, lepih devojaka, lepim momcima, lepoj deci. Doduše, nekad se pridev "poimeniči" i tad je prava imenica, sa svim njenim osobinama.

Primeri:

Pevač Gvozden Radičević, fudbaler Zlatan Ibrahimović, pevačice Lepa Lukić i Lepa Brena, Punjeni uživa u jelu i piću, itd.

Opisni pridevi

Ovi pridevi mogu označiti gradiranu osobinu: lep, lepši i najlepši. To se zove komparacija prideva.

Komparacija prideva

Prvi stepen komparacije zove se komparativ.

Komparativ se gradi tako što se na osnovni pridev (pozitiv) dodaju nastavci: za muški rod ši, ji - iji; za ženski i srednji rod: ša, še, ja, je, ija - ije.

Primeri:

lep lepši, lepa lepša, lepo lepše. tvrd + ji = tvrđi, tvrda + ji = tvrđa, tvrd + je = tvrđe.

Napomena

U komparativu je česta glasovna promena jotovanje TVRD + JI = TVRĐi (DJ daju Đ)

Pažnja

Samo opisni pridevi imaju moć komparacije, pa i tu ima izuzetaka (bos, go, mrtav) jer ako je neko BOS ne može biti bosiji, ili ako je neko GO, ne može biti goliji, ili ako je neko MRTAV, ne može biti mrtviji. Međutim figurativno rečeno u prenesenom zanačenju: Oni su bosiji i goliji od suseda. To u prevodu znači: siromašniji od suseda.

Superlativ prideva

Drugi stepen poređenja zove se superlativ.

On se gradi tako što se ispred komparatiava doda predmetak naj.

Primeri:

Lepši - najlepši brži najbrži itd.

Pažnja

Predmetak NAJ obavezno se piše zajedno sa komparativom i ovde ne važi glasovna promena gubljenje suglsnika, jer se pišu i izgovaraju dva ista suglasnika: najjači, najjeftiniji itd.

Nepravilna komparacija opisnih prideva

Četiru prideva imaju nepravilnu komparaciju.

Prisvojni, mesni, vremenski i gradivni pridevi

ne mogu se porediti, nemaju gradiranu osobinu, jer ako je nešto Milanovo, ne može biti Milovanije, ili ako je nešto ovdašnje, ne može biti ovdašnije, ili ako je nešto zimsko - ne može biti zimskije, ili ako je nešto drveno, ne može biti drvenije.

Izuzeci sa prenesenim značenjem

Kao što opisni pridevi go i bos u prenesenom zanačenju siromašan, tako i gradivni pridevi u prenesenom značenju mogu imati koparaciju:

Primer

Marko je zlatno dete. Ovde je svakom jasno da Marko nije od zlata, nego da je dobro dete. Zato je moguće da je moj sin Miloš zlatniji od Marka, što u prevodu znači bolji. Međutim, vaš sin Ibro je najzlatniji, to jest - najbolji.

Neodređeni i određeni vid prideva

Većina prideva može biti iskazana u krećem, ili dužem obliku prema nominativu jednine muškog roda. Kraći oblik prideva zovemo neodređeni vid, a duži oblik - određeni vid. Razlika je u nepoznatosti i poznatosti.

Kad prvi put vidimo PLAVOG MOMKA, on je nama potpuno nepoznat, pa kažemo: Ulicom prođe plav momak. Ako ga posle pola sata opet vidimo, sad nam je prepoznatljiv, pa kažemo: Ulicom opet prođe plavi momak.

Napomena:

Za određeni i neodređeni vid prideva razliku uočavamo samo u muškom rodu nominativa jednine. U ženskom i srednjem rodu razlika je jedino u akcentu: Ulicom prođe plava devojka. Ulicom opet prođe ona plava devojka.

Imenice - ovde

Zamenice - ovde

Brojevi - ovde

Glagoli - ovde