Gramatika: glagolski oblici

Imperativ - zapovedni način

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Šta je imperativ?

Imperativ je prost, ličan glagolski oblik kojim izričemo zapovest da se radnja izvrši.

Imperativ se grati tako što se od 3. lica množine prezenta odbije njegov nastavak i doda nastavak za oblik imperativa za glagole I, II, III, VI i VII vrste:

jednina 1. lice nema

2. lice i

3. lice nema

množina 1. lice imo

2. lice ite

3. lice nema

za glagole IV i V vrste:

jednina 1. lice nema

2. lice j

3. lice nema

množina: 1.lice jmo

2. lice jte

3. lice nema

Za neke glagole IV i VI vrste, nastavci su:

jednina 1. lice nema

2. lice ji

3. lice nema

množina: 1. lice jimo

2.lice jite

3. lice nema

U prvom licu jednine nema oblika za imperativ, jer sebi ne zapovedamo. Treće lice jednine i množine su van govorne situacije, pa im direktno ne možemo zapovedati. Međutim, njima se može izreći posredna (indirektna) zapovest pomoću prezenta i rečce neka: On neka dođe na utakmicu! Imerativ je, dakle, način (samo mogućnost da se radnja izvrši) pošto radnje ne moraju biti realizovane čak i kad je u pitanju stroga zapovest.

Primer:

Nastavnik: Ibro, odmah zatvori prozor! Ibro: - neću!

Dakle, imperativom se označava govornikov stav prema nerealizovanoj radnji koja treba da se (iz)vrši ako se upšte bude (iz)vršila.

Imperativ može biti izrežen kao zapovest: Zatvori prozor!; molba Molim te zatvori prozor!; želja iskazana pomoću rečce da i prezenta: Hoću da zatvoriš prozor!; stroga zapovest: Smesta zatvori prozor! - ili pomoču rečce da i perfekta: Odmah da si zatvorio prozor!

Relativna značenja imperativa

Gnomski - poslovični imperativ

Primeri:

Ispeci, pa reci!. Tri puta meri jedanput kroj (seci). Pusti petla na prag, on se maši grede. Čini dobro, ne kaj se, čini zlo, nadaj se.

Pripovedački imperativ

oznčava radnju koja se izvršila u prošlosti, on je sinonim za pripovedački aorist, prezent i krnji perfekat, pa se u kongruenciji sa njima izgubio u savremenom jeziku.

Primer:

Dok je on bežao uz brdo, a Marko poteci, pojuri za njim. Pripovedački imperativ je uvek u 2. licu jednine.

Sibilarazicija u imperativu

Kod glagola koji se završavaju na ći javlja se glasovna promena sibilarizacija po kojoj zadnjonepčani suglasnik K u nastavku za novi oblik reči ispred I prelazi u zubni - C.

Primer:

3.lice množine glagola PEĆI glasi peku odbiješ nastavak u dobiješ pek, dodaš nastavak za imoerativ i pek+i = PECI, pecimo, pecite

Prezent

Imperfekat