Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove
Lektira Dostojevski Zločin i kazna - likovi Autor: Petar Jokić, nastavnik Raskoljnikov Glavni junak, siromašni bivši student Raskoljnikov živi u Sankt Peterburgu. Opsednut je idejom da počini ubistvo, sve do fizičke i psihičke bolesti. Duboko podeljene ličnosti deluje gotovo opsesivno-kompulzivno: računa korake i ne može da kontroliše svoje misli, koje se stalno vrte. On je formulisao teoriju da postoje "izvanredni" ljudi, osim mase, koji u interesu sjajne ideje mogu naći pravo u sebi da ubiju druge u potrazi za tom idejom. Kad mu se pruži neobično slučajna prilika, on ubija Aljonu Ivanovnu, koja drži zalagonicu, i, neočekivano, njenu polusestru, a zatim opljačka zalagaonicu i pobegne. Od tada je preplavljen paranojom, mada ne i krivicom. On ide kroz svet, koketirajući sa zarobljeništvom, ponekad pokušava da prizna zločin, a nekad čini sve da izbegne sumnju. Ubačen u porodicu Marmeladov, upada u neobičnu vezu sa Sonjom, najstarijom ćerkom, koja se prostituiše da bi prehranila svoju porodicu. Iako ga Sonia voli, on dugo ne može da prihvati njenu ljubav, jer sebe prezire zbog toga što nije mogao da "pređe" preko onih koje je ubio. Njegov zločin i neuspeh da zadrži kontrolu nad svojom sudbinom dokazali su mu da nije sjajan čovek kako se nadao. Na kraju se konačno okreće, ali još uvek ne veruje da je njegov zločin bio grešan. Osuđen na teški rad, odakle ga prati verna Sonja, on mrzovoljno radi i odseče se od svojih sugrađana sve dok mu majka ne umre, a Sonja se razboli. Kad se ponovo sretnu nakon odgovarajućeg oporavka, nešto se u njemu promenilo i on se konačno pokaje za svoj greh. Njegova borba, duboko metaforična, kulminira njegovim uskrsnućem iz smrti i greha u ljubav i život. Kad se zna da je mladi Dostojevski zbog revolucionarnih ideja bio osuđen na smrt, a potom pomilovan progonstvom u Sibir, mije teško doći do zakljiča da je on u lik Raskoljnikov uneo mnogo autobiografskog. Obojica kubure s novcem. Na kraju oba se odriču pređašnjih ideja i vraćaju se tradicionalnim vrednostima, pre svega veri u Božji spas. Sonja Sofija Marmeladov Ćerka Marmeladova i prostitutka Sonja je personifikacija čistoće i nevinosti, uprkos činjenici da se morala fizički oskrnaviti postavši prostitutka da bi podržala svoju siromašnu porodicu. Kada Raskoljnikov daje porodici novac za sahranu, ona odlazi u njegov stan da ga pozove i tu započne njihova neobična veza. Privlače jedno drugo zato što su toliko različiti: Raskoljnikova duša je u nemiru, dok je Sonja usidrena u svojoj veri. Sonja je očigledno Hristova figura: ona predstavlja jedini put do spasenja, a to je kroz veru i patnju. Ona je privlačna za Raskoljnikova što saoseća sa njegovom patnjom i nesrećom. Ona može u njemu da izazove želju da joj prizna zločin. Sonjina pobožnost je izvanredna; ona prati Raskoljnikova u Sibir gde izdržava kaznu i čeka da on dođe do svog pokajanja, što na kraju i učini. Konačno u stanju da je voli bez straha ili ograničenja. Dmitrj Prokofjič Razumihin Raskoljnikov kolega i jedini prijatelj sa univerziteta. Ljubazan, ogroman, pomalo nespretan, ali zlatnokrvan, Razumihin se brine o Raskoljnikovu dok je bolestan, a zatim se brine o Raskoljnikovoj porodici kada ih Raskoljnikov napusti. On je na mnogo načina zaštita Raskoljnikovu: prijateljski, društven i skroman. Oba su inteligentni, ali Razumihin ne upada u zamku hiperracionalizma kao što to radi Raskoljnikov; on zadržava svoju perspektivu i može sagledati opasnosti novih ideja koje su iskvarile Raskoljnikova. Razumihin se zaljubljuje u Dunju, Raskoljnikovu prelepu sestru i obavezuje se da će se zauvek brinuti za nju i majku. Na kraju, to omogućava i njegov brak sa Dunjom. Dunja (Avdotja Romanovna) Raskoljnikova sestra. Lepa, ponosna, kreposna i pomalo arogantna, Dunja je u mnogo čemu slična svom bratu. Međutim, ona ima veru koja njemu nedostaje, što je čuva od zbrke koja zamagljuje njegove poglede na moral i greh. Bila je guvernanta u domaćinstvu Svidrigajlova, ali je izbačena zbog Marfine sumnje da šuruje sa njenim mužem. Kao i Sonja, Dunja je spremna da se žrtvuje zarad svoje porodice, iako ona to negira. Hoće da se uda za nedostojnog Lužina, koga sledi do Sankt Peterburga. Nalazeći se u rascepu između brata i svog verenika, od kojih svaki zahteva da se odrekne drugog radi njega, ona ih poziva da se pomire. Raskida sa Lužinom. Srećom po nju, tek je stigla poruka da joj je Marfa zaveštala 3000 runalja, tako da ima malo sigurnosti. Ona i njena majka ostaju u Sankt Peterburgugu, a Raskoljnikov se odvaja od njih, nakon što ih je predao na brigu Razumihinu, koji se u Dunju zaljubio na prvi pogled. Uprkos Raskoljnikovoj želji da ostane sama, Dunja se pojavljuje kako bi mu rekla da se može osloniti na nju ako mu ikad nešto zatreba. Ubrzo posle toga, ona dobija pismo od Svidrigajlova u kome obećava da će dokazati da je Raskoljnikov počinio ubistva Aljone i Lizavete Ivanovne. Njihov sastanak otkriva intimniju prošlu vezu. Nije potpuno jasno da li je Dunja imala osećanja prema njemu u želji da ga spase ili je njeno interesovanje za njega čisto platonsko. Svidrigajlov pokušava uceniti Dunju da se uda za njega, pa čak i preti da će je silom odvesti, ali ona se spremala da ga ubije. Situacija se završava čudno. Dunja puca ali metak samo okrzne Svidrigajlova, a potom se pištolj zakoči. Dunja je bespomična, ali neozleđena. Svidrigajlova uzima pištol, i vidi da u njemu ima još jedan metak. Razočan, on će kasnije sebi baš tim tanetom presuditi. Dunja se na kraju priče udaje za Razumihina. Arkadej Ivanovič Svidrigajlov Dunjin bivši poslodavac i prevarant. Zaokupljen skandalom i grehom, Svidrigajlov je zamislio strast prema čistoj i uspravnoj Dunji, dok je ona radila kao guvernanta u njegovom domaćinstvu. Ona je odbacila njegovo udvaranje. Kada mu žena umre, Svidrigajlov kreće u Sankt Petersburg kako bi pronašao Dunju i možda je oženio. Svidrigajlov iz susedne sobe prisluškuje i čuje Raskoljnikovo priznanje. Čudno složen lik, Svidrigajlov planira da ucenjuje Dunju ovim znanjem. On se sa Dunjom sastaje na kraju romana, u susretu koji otkriva veću dubinu njihovog odnosa nego što je ranije bilo dozvoljeno, ali kada shvati da ga ona ne može voleti, on je ostavlja na miru, donosi razne odredbe za raspolaganje njegovim novac i ubija se. Pulherija Alekandrovna Raskoljnikova majka. Brižna i poštena, želi svojoj deci sve najbolje. Piše sinu pisma u kojim ga informiše o Dunjinom iskustvu sa Svidrigajlovima i njenom kasnijem angažmanu sa Lužinom. Kad je Raskoljkin otišao u Sibir na izdržavanje kazne, lagali su je da je u nekom gradu, i vratiće se kad nešto zaradi. Međutim, ona sumnja u sudbinu svoga sina, pa je ludilo i smrt za nju jedini izlaz. Marfa Petrovna Svidrigajlov Supruga Svidrigajlova. Spasila ga je iz dužničkog zatvora i nada se da joj bude veran. Međutim, Marfa Petrovna je naišla na Dunju i Svidrigajlova u bašti, gde je očito molio Dunju da pobegne s njim u Sankt Petersburg. U besu i pretpostavljajući da je Dunja kriva, Marfa Petrovna je Dunju izbacila i započela metodički potiskivanje njen ugled. Kad je saznala istinu da je Svidrigajlov krivac, Marfa Petrovna se preokrenula i pokrenula priču da vrati Dunjin ugled, pa čak je i upoznala s Lužinom. Marfa Petrovna umire pod tajanstvenim okolnostima, verovatno ju je ubio njen suprug, i Dunji zaveštava 3000 rubalja. Pjotr Petrovič Lužin Bivši Dunjin verenik Lužin, koji se iz ničega obogatio, uzaludan je i obožava svoj novac. Oseća da bi od siromašne Dunja napravio idealnu poniznu i zahvalnu ženu, i zaprepašćen je kada je izgubi zbog svoje gluposti (odbijajući da se pomiri s Raskoljnikovom, sa kojim se svađao, a zatim nastavlja da vređa Dunju). Pokušava da je vrati, pa diskredituje njenog brata, ali to ne uspeva. Aljona Ivanovna Aljona je predstavnik svega lošeg u ruskom društvu, koristoljubiva i nemoralna baba od šezdesetak godina, Aljona je nadređena i svojoj sestri i ljudima koji zalažu stvari kod nje, diktira način života, a svi podređeni predstavljaju marionete. Posle prvog poslovnog susreta s njom, Raskoljnikov postaje opsednut pitanjem da li je pravednije pustiti je da živi ili je ubiti i novac koristiti za dobrobit mnogih. Raskoljnikov je ubija i pljačka, a kao kolateralna šteta strada i njena mlađa polusestra Lizaveta. Lizaveta Ivanovna Aljonina polusestra, Lizaveta je podređena njoj, čista, pobožna, vredna, ali i veoma plašljiva žena od trideset i pet godina. LJubazna i neugledna, Lizaveta je praktično porobljena od strane svoje polusestre. Zbog svoje iskrenosti i korektnosti, često deluje kao posrednik ili trgovac siromašnim porodicama koje treba da prodaju svoje stvari i ostvaruju zaradu. Lizaveta ulazi u sobu dok je Raskoljnikov zauzet pljačkom Aljone Ivanovne, nakon što ju je ubio. Očajan, ubija i Lizavetu. Kasnije saznaje da je ona bila Sonjina prijateljica. Semjon Zaharovič Marmeladov Titularni odbornik i pijanac. Pojavljuje se rano u romanu kako bi pijan obeležio svoj život i izložio svoju patnju Raskoljnikovu u kafani. Kroz ovu raspravu Raskoljnikov saznaje mnogo o porodici Marmeladov, uključujući i užasnu činjenicu da je Marmeladova ćerka Sonja morala da se prostituiše kako bi podržala porodicu u znak nesposobnosti svog oca. Marmeladov predstavlja grotesknog grešnika u mnoštvu likova Dostojevskog. Očekuje da se njegova supruga i kčerka same muče kako bi ga spasili (što one i čine). Neočekivano, Raskoljnikov je uvučen u nešto što se približava intimnosti s porodicom nakon što Marmeladov, pijan kao i obično, padne pod konjske kočije. Raskoljnikov ga vraća kući, gde umire. Katerina Ivanovna Marmeladov Nesrećna Marmeladova žena. Rodila se u nečijoj porodici više klase, udala se za prvog čoveka koji je naišao, imala troje dece, a potom ih je patetični Marmeladov usvojio. Katerina Ivanovna robuje svojoj porodici i voli ih sve, uključujući i svog neodgovornog muža, Sonjinog očuha. Traži od njega da se potrudi i donese nešto novca u domaćinstvo. Katerina Ivanovna ekstremna je u svojoj ljubavi i mržnji, ruga se onima koje smatra inferiornim po rođenju. Veliki naglasak stavlja na vaspitanje i poreklo, i ima tendenciju da preuveličava važnost sebe i svojih prijatelja. Na dan sahrane svoga supruga, pošto su ponovo izbačni iz stana, Katerina Ivanovna (čije su mentalne sposobnosti dovedene u pitanje zbog njene bolesti) juri i odvlači svoju decu na ulicu da pevaju za novac. Kad joj je pozlilo, žuri u Sonjin stan, gde umire. Andrej Semjonič Lebezjatnikov Službenik u ministarstvu je pseudo-intelektualac, pobornik je svih vrsta „progresivističkih“ ideja o slobodnoj ljubavi i zajedničkom životu, dok se praktično nije baš toliko zalagao za svoja uverenja. Na primer, uprkos svom teorijskom stavu o slobodnoj ljubavi, on je (bar prema glasinama) odgovoran za izbacivanje Sonje iz stana nakon što je postala poznata kao prostituka. On je komičan lik kroz koji Dostojevski ismejava radikalne ideje društvenog prestrukturiranja koje su tada bile u modi. Međutim, Lebezjatnikov je, uprkos svojim "ubeđenjima", srdačan i ceni plemenita dela. Kada Lužin pokušava da uništi Sonjin ugled okrvljujući je zbog krađe, Lebezjanikov je taj koji svedoči da je Lužin ustvari podmetnuo ukraden novac Sonji bez njenog znanja. Ubrzo nakon toga, Lebezjatnikov traži Sonju i Raskoljnikova da ih uveri o ludilu i neposrednoj smrti Katerine Ivanovne. Porfirije Petrovič Inteligentan čovek, izvrstan poznavalac ljudskog uma i duše, nije samo obični policijski službenik. “Porfirije Petrovič je bio raskomoćen, u domaćem ogrtaču, u veoma čistom rublju i izgaženim papučama. To je bio čovek od nekih trideset i pet godina, omalen, pun i čak s trbuščićem, izbrijan, bez brkova i bez zalizaka, kratko ošišane kose na velikoj okrugloj glavi, nekako neobično ispupčeno zaobljenoj na potiljku. Njegovo bucmasto, okruglo lice malog prćasta nosa bilo je bolešljive, tamno žute boje, ali prilično živahno i čak podsmešljivo." O piscu ovde Zločin i kazna - prepričano ovde

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Dostojevski

Zločin i kazna - likovi

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Raskoljnikov

Glavni junak, siromašni bivši student Raskoljnikov živi u Sankt Peterburgu. Opsednut je idejom da počini ubistvo, sve do fizičke i psihičke bolesti. Duboko podeljene ličnosti deluje gotovo opsesivno-kompulzivno: računa korake i ne može da kontroliše svoje misli, koje se stalno vrte. On je formulisao teoriju da postoje "izvanredni" ljudi, osim mase, koji u interesu sjajne ideje mogu naći pravo u sebi da ubiju druge u potrazi za tom idejom. Kad mu se pruži neobično slučajna prilika, on ubija Aljonu Ivanovnu, koja drži zalagonicu, i, neočekivano, njenu polusestru, a zatim opljačka zalagaonicu i pobegne. Od tada je preplavljen paranojom, mada ne i krivicom. On ide kroz svet, koketirajući sa zarobljeništvom, ponekad pokušava da prizna zločin, a nekad čini sve da izbegne sumnju. Ubačen u porodicu Marmeladov, upada u neobičnu vezu sa Sonjom, najstarijom ćerkom, koja se prostituiše da bi prehranila svoju porodicu. Iako ga Sonia voli, on dugo ne može da prihvati njenu ljubav, jer sebe prezire zbog toga što nije mogao da "pređe" preko onih koje je ubio. Njegov zločin i neuspeh da zadrži kontrolu nad svojom sudbinom dokazali su mu da nije sjajan čovek kako se nadao. Na kraju se konačno okreće, ali još uvek ne veruje da je njegov zločin bio grešan. Osuđen na teški rad, odakle ga prati verna Sonja, on mrzovoljno radi i odseče se od svojih sugrađana sve dok mu majka ne umre, a Sonja se razboli. Kad se ponovo sretnu nakon odgovarajućeg oporavka, nešto se u njemu promenilo i on se konačno pokaje za svoj greh. Njegova borba, duboko metaforična, kulminira njegovim uskrsnućem iz smrti i greha u ljubav i život.

Kad se zna da je mladi Dostojevski zbog revolucionarnih ideja bio osuđen na smrt, a potom pomilovan progonstvom u Sibir, mije teško doći do zakljiča da je on u lik Raskoljnikov uneo mnogo autobiografskog. Obojica kubure s novcem. Na kraju oba se odriču pređašnjih ideja i vraćaju se tradicionalnim vrednostima, pre svega veri u Božji spas.

Sonja Sofija Marmeladov

Ćerka Marmeladova i prostitutka Sonja je personifikacija čistoće i nevinosti, uprkos činjenici da se morala fizički oskrnaviti postavši prostitutka da bi podržala svoju siromašnu porodicu. Kada Raskoljnikov daje porodici novac za sahranu, ona odlazi u njegov stan da ga pozove i tu započne njihova neobična veza. Privlače jedno drugo zato što su toliko različiti: Raskoljnikova duša je u nemiru, dok je Sonja usidrena u svojoj veri. Sonja je očigledno Hristova figura: ona predstavlja jedini put do spasenja, a to je kroz veru i patnju. Ona je privlačna za Raskoljnikova što saoseća sa njegovom patnjom i nesrećom. Ona može u njemu da izazove želju da joj prizna zločin. Sonjina pobožnost je izvanredna; ona prati Raskoljnikova u Sibir gde izdržava kaznu i čeka da on dođe do svog pokajanja, što na kraju i učini. Konačno u stanju da je voli bez straha ili ograničenja.

Dmitrj Prokofjič Razumihin

Raskoljnikov kolega i jedini prijatelj sa univerziteta. Ljubazan, ogroman, pomalo nespretan, ali zlatnokrvan, Razumihin se brine o Raskoljnikovu dok je bolestan, a zatim se brine o Raskoljnikovoj porodici kada ih Raskoljnikov napusti. On je na mnogo načina zaštita Raskoljnikovu: prijateljski, društven i skroman. Oba su inteligentni, ali Razumihin ne upada u zamku hiperracionalizma kao što to radi Raskoljnikov; on zadržava svoju perspektivu i može sagledati opasnosti novih ideja koje su iskvarile Raskoljnikova. Razumihin se zaljubljuje u Dunju, Raskoljnikovu prelepu sestru i obavezuje se da će se zauvek brinuti za nju i majku. Na kraju, to omogućava i njegov brak sa Dunjom.

Dunja (Avdotja Romanovna)

Raskoljnikova sestra. Lepa, ponosna, kreposna i pomalo arogantna, Dunja je u mnogo čemu slična svom bratu. Međutim, ona ima veru koja njemu nedostaje, što je čuva od zbrke koja zamagljuje njegove poglede na moral i greh. Bila je guvernanta u domaćinstvu Svidrigajlova, ali je izbačena zbog Marfine sumnje da šuruje sa njenim mužem. Kao i Sonja, Dunja je spremna da se žrtvuje zarad svoje porodice, iako ona to negira. Hoće da se uda za nedostojnog Lužina, koga sledi do Sankt Peterburga. Nalazeći se u rascepu između brata i svog verenika, od kojih svaki zahteva da se odrekne drugog radi njega, ona ih poziva da se pomire. Raskida sa Lužinom. Srećom po nju, tek je stigla poruka da joj je Marfa zaveštala 3000 runalja, tako da ima malo sigurnosti. Ona i njena majka ostaju u Sankt Peterburgugu, a Raskoljnikov se odvaja od njih, nakon što ih je predao na brigu Razumihinu, koji se u Dunju zaljubio na prvi pogled. Uprkos Raskoljnikovoj želji da ostane sama, Dunja se pojavljuje kako bi mu rekla da se može osloniti na nju ako mu ikad nešto zatreba. Ubrzo posle toga, ona dobija pismo od Svidrigajlova u kome obećava da će dokazati da je Raskoljnikov počinio ubistva Aljone i Lizavete Ivanovne. Njihov sastanak otkriva intimniju prošlu vezu. Nije potpuno jasno da li je Dunja imala osećanja prema njemu u želji da ga spase ili je njeno interesovanje za njega čisto platonsko. Svidrigajlov pokušava uceniti Dunju da se uda za njega, pa čak i preti da će je silom odvesti, ali ona se spremala da ga ubije. Situacija se završava čudno. Dunja puca ali metak samo okrzne Svidrigajlova, a potom se pištolj zakoči. Dunja je bespomična, ali neozleđena. Svidrigajlova uzima pištol, i vidi da u njemu ima još jedan metak. Razočan, on će kasnije sebi baš tim tanetom presuditi. Dunja se na kraju priče udaje za Razumihina.

Arkadej Ivanovič Svidrigajlov

Dunjin bivši poslodavac i prevarant. Zaokupljen skandalom i grehom, Svidrigajlov je zamislio strast prema čistoj i uspravnoj Dunji, dok je ona radila kao guvernanta u njegovom domaćinstvu. Ona je odbacila njegovo udvaranje. Kada mu žena umre, Svidrigajlov kreće u Sankt Petersburg kako bi pronašao Dunju i možda je oženio. Svidrigajlov iz susedne sobe prisluškuje i čuje Raskoljnikovo priznanje. Čudno složen lik, Svidrigajlov planira da ucenjuje Dunju ovim znanjem. On se sa Dunjom sastaje na kraju romana, u susretu koji otkriva veću dubinu njihovog odnosa nego što je ranije bilo dozvoljeno, ali kada shvati da ga ona ne može voleti, on je ostavlja na miru, donosi razne odredbe za raspolaganje njegovim novac i ubija se.

Pulherija Alekandrovna

Raskoljnikova majka. Brižna i poštena, želi svojoj deci sve najbolje. Piše sinu pisma u kojim ga informiše o Dunjinom iskustvu sa Svidrigajlovima i njenom kasnijem angažmanu sa Lužinom. Kad je Raskoljkin otišao u Sibir na izdržavanje kazne, lagali su je da je u nekom gradu, i vratiće se kad nešto zaradi. Međutim, ona sumnja u sudbinu svoga sina, pa je ludilo i smrt za nju jedini izlaz.

Marfa Petrovna Svidrigajlov

Supruga Svidrigajlova. Spasila ga je iz dužničkog zatvora i nada se da joj bude veran. Međutim, Marfa Petrovna je naišla na Dunju i Svidrigajlova u bašti, gde je očito molio Dunju da pobegne s njim u Sankt Petersburg. U besu i pretpostavljajući da je Dunja kriva, Marfa Petrovna je Dunju izbacila i započela metodički potiskivanje njen ugled. Kad je saznala istinu da je Svidrigajlov krivac, Marfa Petrovna se preokrenula i pokrenula priču da vrati Dunjin ugled, pa čak je i upoznala s Lužinom. Marfa Petrovna umire pod tajanstvenim okolnostima, verovatno ju je ubio njen suprug, i Dunji zaveštava 3000 rubalja.

Pjotr Petrovič Lužin

Bivši Dunjin verenik Lužin, koji se iz ničega obogatio, uzaludan je i obožava svoj novac. Oseća da bi od siromašne Dunja napravio idealnu poniznu i zahvalnu ženu, i zaprepašćen je kada je izgubi zbog svoje gluposti (odbijajući da se pomiri s Raskoljnikovom, sa kojim se svađao, a zatim nastavlja da vređa Dunju). Pokušava da je vrati, pa diskredituje njenog brata, ali to ne uspeva.

Aljona Ivanovna

Aljona je predstavnik svega lošeg u ruskom društvu, koristoljubiva i nemoralna baba od šezdesetak godina, Aljona je nadređena i svojoj sestri i ljudima koji zalažu stvari kod nje, diktira način života, a svi podređeni predstavljaju marionete. Posle prvog poslovnog susreta s njom, Raskoljnikov postaje opsednut pitanjem da li je pravednije pustiti je da živi ili je ubiti i novac koristiti za dobrobit mnogih. Raskoljnikov je ubija i pljačka, a kao kolateralna šteta strada i njena mlađa polusestra Lizaveta.

Lizaveta Ivanovna

Aljonina polusestra, Lizaveta je podređena njoj, čista, pobožna, vredna, ali i veoma plašljiva žena od trideset i pet godina. LJubazna i neugledna, Lizaveta je praktično porobljena od strane svoje polusestre. Zbog svoje iskrenosti i korektnosti, često deluje kao posrednik ili trgovac siromašnim porodicama koje treba da prodaju svoje stvari i ostvaruju zaradu. Lizaveta ulazi u sobu dok je Raskoljnikov zauzet pljačkom Aljone Ivanovne, nakon što ju je ubio. Očajan, ubija i Lizavetu. Kasnije saznaje da je ona bila Sonjina prijateljica.

Semjon Zaharovič Marmeladov

Titularni odbornik i pijanac. Pojavljuje se rano u romanu kako bi pijan obeležio svoj život i izložio svoju patnju Raskoljnikovu u kafani. Kroz ovu raspravu Raskoljnikov saznaje mnogo o porodici Marmeladov, uključujući i užasnu činjenicu da je Marmeladova ćerka Sonja morala da se prostituiše kako bi podržala porodicu u znak nesposobnosti svog oca. Marmeladov predstavlja grotesknog grešnika u mnoštvu likova Dostojevskog. Očekuje da se njegova supruga i kčerka same muče kako bi ga spasili (što one i čine). Neočekivano, Raskoljnikov je uvučen u nešto što se približava intimnosti s porodicom nakon što Marmeladov, pijan kao i obično, padne pod konjske kočije. Raskoljnikov ga vraća kući, gde umire.

Katerina Ivanovna Marmeladov

Nesrećna Marmeladova žena. Rodila se u nečijoj porodici više klase, udala se za prvog čoveka koji je naišao, imala troje dece, a potom ih je patetični Marmeladov usvojio. Katerina Ivanovna robuje svojoj porodici i voli ih sve, uključujući i svog neodgovornog muža, Sonjinog očuha. Traži od njega da se potrudi i donese nešto novca u domaćinstvo. Katerina Ivanovna ekstremna je u svojoj ljubavi i mržnji, ruga se onima koje smatra inferiornim po rođenju. Veliki naglasak stavlja na vaspitanje i poreklo, i ima tendenciju da preuveličava važnost sebe i svojih prijatelja. Na dan sahrane svoga supruga, pošto su ponovo izbačni iz stana, Katerina Ivanovna (čije su mentalne sposobnosti dovedene u pitanje zbog njene bolesti) juri i odvlači svoju decu na ulicu da pevaju za novac. Kad joj je pozlilo, žuri u Sonjin stan, gde umire.

Andrej Semjonič Lebezjatnikov

Službenik u ministarstvu je pseudo-intelektualac, pobornik je svih vrsta „progresivističkih“ ideja o slobodnoj ljubavi i zajedničkom životu, dok se praktično nije baš toliko zalagao za svoja uverenja. Na primer, uprkos svom teorijskom stavu o slobodnoj ljubavi, on je (bar prema glasinama) odgovoran za izbacivanje Sonje iz stana nakon što je postala poznata kao prostituka. On je komičan lik kroz koji Dostojevski ismejava radikalne ideje društvenog prestrukturiranja koje su tada bile u modi. Međutim, Lebezjatnikov je, uprkos svojim "ubeđenjima", srdačan i ceni plemenita dela. Kada Lužin pokušava da uništi Sonjin ugled okrvljujući je zbog krađe, Lebezjanikov je taj koji svedoči da je Lužin ustvari podmetnuo ukraden novac Sonji bez njenog znanja. Ubrzo nakon toga, Lebezjatnikov traži Sonju i Raskoljnikova da ih uveri o ludilu i neposrednoj smrti Katerine Ivanovne.

Porfirije Petrovič

Inteligentan čovek, izvrstan poznavalac ljudskog uma i duše, nije samo obični policijski službenik. “Porfirije Petrovič je bio raskomoćen, u domaćem ogrtaču, u veoma čistom rublju i izgaženim papučama. To je bio čovek od nekih trideset i pet godina, omalen, pun i čak s trbuščićem, izbrijan, bez brkova i bez zalizaka, kratko ošišane kose na velikoj okrugloj glavi, nekako neobično ispupčeno zaobljenoj na potiljku. Njegovo bucmasto, okruglo lice malog prćasta nosa bilo je bolešljive, tamno žute boje, ali prilično živahno i čak podsmešljivo."

O piscu ovde

Zločin i kazna - prepričano ovde

CONTACT