Lektira

Ribar Palunko i njegova žena

Autor: Ivana Brlić-Mažuranić

Književni rod: epika

Književna vrsta: bajka

Tema: Kako je ribar Palunko tragao za izmišljenim bogatstvom i lagodnim životom.

Ideja (poruka): Lepotu i harmoniju života treba tražiti u stvarnosti, a ne u nestvarnom iščekivanju sreće van nas samih.

Fabula

Siromašni ribar Palunko nezadovoljan je monotonijom svog života u siromaštvu. Zareče se da će tri dana i tri noći sedeti u svom čunu, a ribe neće hvatati kako bi mu ovaj zavet pomogao. I zaista trećeg dana iz mora se izdigne srebren čun, a u njemu Zora-djevojka i reče: "Tri dana čuvao si život mojim ribicama, a sad reci, što želiš da ti dobro učinim?" On je zamoli da ga izbavi iz ove bede, jer nikakve radosti nema. - Idi kući, naći ćeš što ti treba, reče ona i nestane. Kad je došao kući, pred njega izađe sirota devojka i kaže da joj je umrla majka te da nikoga nema na svetu, nego da je on uzme za ženu. Palunko se seti saveta Zore-djevojke i uplaši se da ne pokvari sreću, pa siroticu uzme za ženu. Međutim, ništa se posebno nije događalo. Da bi ga utešila žena mu je pričala lepe bajke. Sluša Palunko, a od radosti mu srce poigrava. Zaboravio bedu, a još više se obradovao, jer poverova da je njegova žena, ustvari vila i da će mu to jednog dana doneti izobilje i sreću. Poželeo je da živi kao neki bogati župani i gavani "u slasti i lasti i u raskoši". Put do zamišljenog bogatstva dug je i težak. Natera Palunko svoju ženu da sa malim detetom traži Morskog Kralja, odnosno put do zamišljene sreće. Putujući žena zaspi od umora. Kad se žena probudila, ali nestao sin Vlatko. Koliko se tada zaprepastila, ukočile joj se suze, a od velike žalosti nije mogla da izgovori ni jednu reč. Na moru Palunko opet sreće Zoru-djevojku i jada joj se: "Gori je ovo jad nego li prije bijaše. Nestalo djeteta, žena nijema, kuća pusta". Zora-djevojka mu obećava pomoć, ali ga i upozorava. "Velikoga ćeš se dobra i raskoši nauživati u Kralja Morskoga, ali znaj: na zemlju ne možeš da se vratiš, jer su ti strahovite straže postavljene". Da li je Palunko dobro procenio tu opasnost? Nije. Rekao je: "Neću se... zemlje zaželjeti, gdje ostavljam pustu nevolju". Kod Morskog Kralja Palunko je doista naišao na veliko bogatstvo: zlatni pesak, mermerne zidove, grane od bisera, stolove od korala i ograde od zlata. Doživljava tragičnu sudbinu: postaje zarobljenik Morskog Kralja, rob u carstvu izobilja, koji je izgubio ono što je čoveku najdraže - slobodu. Morao je da zabavlja Kralja tako što se prebacivao po zlatnom pesku kao veverica. Tome su se svi dvorjani silno smejali, a najviše mladi princ. Kad se Palunko malo bolje zagledao, prepoznao je u princu svoga sina Vlatka. Tad je Palunko postao svestan da je imao sreću (sina i ženu), ali da ju je izgubio. U potrazi za nedostižnim Palunko gubi i ono što je dotad imao: sina i ženu. Neophodan je natčovečanski napor da se vrati izgubljeno. Dok Palunko pod morem tuguje za svojom srećom, njegova žena obilazi majčin grob. Javlja joj se majka u liku košute, koja je savetuje kako da pomogne Palunku. Da bi to ostvarila morala je da prođe kroz tri pećine i tri velika iskušenja. U prvoj pećini srela je groznu veliku zmiju, majku svih zmija; a u drugoj pećini pticu orijašku (divovsku), majku svih ptica, i na kraju u trećoj zlatnu pčelu. Zmija i ptica propuštaju Palunkinu ženu jer su njihova deca (ptice i zmije) molile svoje majke da se malo odmore. Najdramatičniji deo priče je izbavljenje sina Vlatka iz dvora Kralja Morskog.

Razgovor o bajci: Ribar Palunko i njegova žena

Zašto je Palunko nezadovoljan?

Zbog siromaštva. Želi lagodan život bez truda i rada.

Šta čini Palunko da promeni život?

Tri dana i tri noći samo je sedeo u čunu, a ribe nije pecao.

Šta se onda dogodilo?

Iz mora se pojavila Zora djevojka u srebrnom čunu.

Šta je Zora djevojka rekla Palunku?

Tri dana čuvao si život mojim ribicama, a sad reci, što želiš da ti dobro učinim?

Objasni u čemu je zagonetka dara Zore-devojke u obličju sirote devojke!

Palunko nije svestan veličine poklona čak ni onda kad dobije sina, jer sreću vidi samo u bogatstvu i raskoši.

Kad je izgubio sina, žena onemela Palunko ponovo se susreće sa Zorom djevojkom i traži pomoć. Šta kaže na to Zora djevojka?

Velikoga ćeš se dobra i raskoši nauživati u Kralja Morskoga, ali znaj: na zemlju ne možeš da se vratiš, jer su ti strahovite straže postavljene.

Da li je Palunko dobro procenio tu opasnost?

Nije. Rekao je: "Neću se... zemlje zaželjeti, gdje ostavljam pustu nevolju."

Kod Kralja Morskog Palunko je našao silno bogatstvo, ali ga je čekalo veliko iznenađenje. Koje?

Prepoznao je svoga sina u liku mladog princa.

Bio je to tužan trenutak. Zašto?

Dok se Palunko, da zabavi Kralja, premetao preko glave kao veverica, ovome su se svi dvorjani smejali, a posebno mladi princ, tj. njegov sin.

Da li je Palunko ikad spoznao u čemu je sreća

Jeste, kad je izgubio sina, a žena mu zanemela, a naročito kad je kod Morskog Kralja shvatio da sloboda vredi više od srebra i zlata.

Dok Palunko kod Morskog Kralja "uživa" u slasti i lasti, šta radi njegova žena?

Odlazi na majčin grob. Majka se javlja u liku košute i savetuje je kako da pomogne Palunku.

Na kakva sve iskušenja nailazi Palunkova žena?

Morala je da prođe kroz tri pećine. U prvoj pećini srela je groznu veliku zmiju, majku svih zmija; a u drugoj pećini pticu orijašku, majku svih ptica, i na kraju u trećoj zlatnu pčelu.

Zbog čega Zmija orijaška i Ptica kljuna gvozdenoga dozvoljavaju Palunkovoj ženi prolaz kroz pećine?

Zato što je ona usput hranila njihovu decu, a deca za uzvrat molila majke da malo odmore dok Palunkova žena ne prođe.

Na kraju, izdvoj u priči najuzbudljiviji trenutak po sopstvenom mišljenu.

Likovi:

Palunko: sanjari o lagodnom životu bez rada i truda, o sreći koju mu drugi donosi. Na početku priče više je vodio računa o svojoj nego porodičnoj sreći. Tek kad je tu sreću izgubio, shvatio je. Vrednost ovog lika je postala potpuna kad je rešio da se vrati pravom, stvarnom životu i porodici. Palunkova žena je lik koji od početka do kraja bajke ostaje obasjan svetlom dobrote, trpeljivosti, istrajnosti, skromnosti i vernosti. To je žena koja se hrabro bori za sreću i spas svoje porodice.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Lutonjica Toporko - ovde

O piscu

Ivana Brlić-Mažuranić (1874-1938), autor Priča iz davnine, značajna je hrvatska književnica, pisac zanimljivih i originalnih literarnih dela: Čudnovate zgode šegrta Hlapića, Knjiga omladini, Jaša Dalmatin, i, naravno zbirke bajki: Priče iz davnine. Ivana je unuka čuvenog pesnika Ivana Mažuranića, autora poznatog speva Smrt Smail-age Čengića.

Šuma Striborova - ovde