Pričam ti priču

Milivoj i Slavka

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Priča o Milivoju i Slavki pomalo liči na biblijsku - Samson i Dalila. Milivoj je bio visok, lep momak; tankovijastog stasa, crne kose i očiju, setnog pogleda. Odevao se po poslednjoj modi, i nikad ga niste mogli videti neobrijanog, ili u pohabanm odelu. Slavka, devojka iz istog mesta, bila je prava lepotica; imala je dugu, crnu kosu i oči, tanak struk i zavodljiv pogled. Uz sve to bila je i mirazdžinka, i sve momke gledala je sa visine, pa i Milivoja. Međutim, on se Slavki uporno udvarao, i počeli su se tajno sastajati po seoskim baštama, ali veza je otkrivena i devojka je prestala da izlazi iz kuće. Milivoj je bio van sebe. Jednog dana došao je u našu kuću koja je tačno preko puta Slavkinog dvorišta. Zamolio je mog oca da mu dopusti da sedi kraj prozora i posmatra kud se Slavka kreće. Od jutra do mraka Milivoj je bio prikovan za naš prozor samo sa čašom vode, iako ga je moja majka više puta nudila da nešto pojede, nije hteo. Gladova je tako nedelju-dve dana, a onda je prestao da dolazi našoj kući, bez reči. Vreme je teklo. Milivoja smo retko viđali, naročito kad se Slavka prvi put udala. Tad je Milivoj otišao u Nemačku i nije se vraćao. U međuvremenu Slavka se još nekoliko puta udavala i vraćala. Kad joj je umrla majka, ostala je da živi kod sinovca. Ostarela i ogluvela, bez tragova lepote; kad je portošila svoj imetak, živela je od milostinje; jedino što nije izgubila bili su ponos i inat. Nekako u to vreme u selo se vratio Milivoj kao nemački pezioner sa ženom (novom) Slavkom, koju nije voleo. Kad je smrt odnela njegovu prvu i jedinu ljubav iz mladosti, postao je pravi namćor; prema venčanoj Slavki, u braku bez dece, osorno se ponašao i grdio ju je za najmanju sitnicu do svoje smrti. Bogata udovica Slavka njemu i sebi za života podigla je pravi mauzolej na novom šabačkom groblju sa klupama za sedenje i priborom za kafu.

Zoran Maksić

Radivoj

Pred bistom narodnog heroja

Četiri kučeta

Priča o konju i Pesma o keruši

Jadranka

Divna