tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Koštana

tabanovic.com

Autor: Bora Stanković

Književni rod: drama

Književna vrsta: tragi-komedija

Tema: Kako je Ciganka Koštana pesmom naterala čorbadžije (bogataše) i njihove sinove da shvate kako sreća nije u dukatima, nego u slobodi izbora življenja

Mesto i vreme radnje: Vranje posle turske okupacije

Ideja:Nije blago srebro i zlato, no je blago što je srcu drago.

Fabula

Prvi čin

Gostinska soba Hadži-Tomine kuće. Uskrs, predveče, na zalasku sunca. U kući je nemir: Hadži-Tomin sin Stojan danima je sa Koštanom što je izazivalo očev bes, majčinu strepnju, sestrinu brigu. Ulazi Hadzi-Toma, besno rastura brojanice, grdi sina, a ženu Katu okrivljuje za sinovljevo ponašanje. Dolazi Arsa, predsednik opštine, brat sevdahlije Mitketa, koji je, takođe, stalno sa mladom i lepom pevačicom Koštanom. Hadžija ga kritikuje što ne zavede red, da više varoš ne luduje za lepom Cigankom. Ovaj se pravda da ne može, da se uz Koštaninu pesmu vesele i njegov sin Stojan i drugi ugledni kao što su Maksim, Zafir, Stanko, a Mitketa je otpisao jer se "lud i rodio". Ne može da hapsi ni Koštanu jer je ona poštena i ne pruža povod za hapšenje. U razgovoru se začinje ideja da se Koštana na silu uda i tako smiri varoš. U tom dolazi policija s vestima da je Stojan odveo Cigane u Sobinu, na porodično imanje. Hadži-Toma polazi tamo, besan, sa namerom da ubije sina, a majka Kata, preplašena i očajna, ostaje da se moli Bogu.

Drugi čin

Sobina, porodično imanje Hadži-Tomino. Stiže Stojan sa muzikantima, Koštanom i društvom. Sluge Marko i Magda radosno dočekuju mladog gazdu. Dolazi Mitke, daruje Koštanu, traži da mu peva "njegovu" pesmu, uz pesmu obnavlja sećanje na mladu Redžepovicu. Eto i besnog Hadži-Tome, koji traži od Marka pušku da ih sve pobije. Marko ga jedva umoli da sedne, radi berićeta, praznik je. Cigani, uplašeni, hoće da odu, ali im Mitke ne da. Hadžija ih ohrabruje da ostanu. Koštanina pesma ga dirne, daje Marku novce da časti muziku. Koštana peva, Hadzi-Toma se raskravljuje, traži svoju pesmu, naređuje Marku da uzme konja, ode u varoš i pozove na "radost i veselje" Hadži-Ristu, Zafira, Sekulu.

Treći čin.

Prva slika se odvija u gostinskoj sobi Hadži-Tomine kuće. Stojan leži, sestra je uz njega. On se budi, priziva Koštanu. Ulazi zadihan Marko i najavljuje Hadži-Tomin dolazak. Ovaj ulazi u kuću sa Koštanom, praćen muzikom. Traži od Koštane da mu peva, daje joj nisku dukata, ali je ona, krišom, vraća Marku.

Druga slika se odvija u Mitkinoj kući. Mitke ulazi u dvorište sa Koštanom i sviračima. Koštana peva, Mitke sve više pada u tugu, proklinje brata što ga silom oženi i moli Kostanu:

- Poj "žal za mladost"... Za moju slatku mladost, što mi tako u ništa otide a brigu ostavi.

Stiže Arsa sa pandurima, razjuri svirače, Mitketa otera u kuću, policiji naređeje da ide u Banju i prenese Asanovom ocu da spremi svatove i dođe po Koštanu.

Četvrti čin.

Ciganska mahala. Kmet čuva stražu pred Koštaninom kućom da ne pobegne. Iz daljine se čuju svatovi. Koštana je nesrećna, kmet je pogođen njenom tugom i moli je da ne čupa kosu. Dolazi Stojan da vodi Koštanu. Ona je obradovana njegovom ljubavlju, ali odbija da pođe sa njim: ona je Ciganka, nije joj mesto u hadžijskoj kući, ne želi da se u gospodskoj kući zatvori za ceo život. Da bi odbila Stojana, besno kaže:

Nisam! Nikoga nisam volela! I nikad neću da volim!

Stojan je poražen njenim rečima i odlazi. Dolazi Mitke i daruje Koštanu. Ona ga moli da je spasi, da je nigde ne vodi, ali on joj kaže:

Ajde, Koštana! Digni se, rasvesti! Ajde, svatovi te čekaju, mladoženja te čeka. Digi se! Ne plači! Suzu ne puštaj! Stegni srce i trpi! Bidni covek, a čovek je samo žal i za muku zdaden!

Koštana ne dozvoljava da je panduri ubace u kola: sama se, mirno i dostojanstveno, penje u kola sa svatovima i kreće za Banju.

Jezik i stil

Drama Koštana objavljena je 1902. godine, u kojoj Stanković prvi put u književnom delu koristi vranjski izgovor, što u to vreme izaziva velike kritike.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Možda niste znali

Prvo izivođenje "Koštane" režirao je glumac Ilija Stanojević koji je igrao Mitka, Koštanu je igrala Zorka Todorović i ono je prošlo loše. "Na premijeri je bilo malo ljudi i prihod je bio samo 399 dinara, na reprizi 24. juna bilo je još manje publike, dok je na trećem izvođenju bilo malo više publike". Na pitanje kako je zadovoljan premijerom mladi pisac Bora Stanković je odgovorio: "Pobegao sam". Kasnije, kada je postalo jasno da je premijera propala, Stanković je govorio: "Glumci su upropastili moj dramat, jer ga nisu shvatili. Oni su pošto-poto hteli da "Koštana" ispadne lakrdija". Sudeći prema svedočenjima njegovih savremenika izgleda da je bio u pravu. "Koštana je na prvom izvođenju prikazana kao delo u kome se samo pije i lumpuje". Da bi koliko toliko popravio utisak Bora Stanković je potom prvobitnu verziju "Koštane", od koje je sačuvan samo treći čin, preinačavao "izbacujući i prepravaljajući naročito ona mesta koja su Mitketa karakterisala kao pijanca i pustahiju". Za vreme dok se Bora borio sa kritikom prava Koštana sedela je u Vranjskoj Banji, izgnana iz rodnog Vranja "pod pritiskom žena čije muškarce je zavodila svojom pesmom i igrom. Mitke je lumpovao i dalje, čak se priča da je bio napustio i zemlju.

Ž. Jovanović

O piscu - ovde

 

"Koštana - likovi - ovde

CONTACT