Pričam Ti priču

Korzo

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Polovinom prošlog veka svaki grad, varošica, pa i po neko selo imalo je KORZO, šetalište. To je po pravilu bila glavna ulica. Devojke i momci su dolazili na korzo da vide nekog i budu viđeni. Momci bi pre šetnje stajali po strani i posmatrali. Ako im se svidi neka devojka, koja šeta sa drugaricom, uključivali bi se u krug odmah iza njih. Umesnim rečima pokušavali su da privuku njihovu pažnju. Kad ne uspe udvaranje, izlazili su iz kruga i čekali novu priliku. Naravno, bilo je i uspešnog udvaranja, pa su tako rođene mnoge ljubavi, koje su kasnije krunisane brakom.

Kod poznanstva fizički izgled igrao je bitnu ulogu. Međutim, ne reko za dublju vezu bila je bitna škola u koju ideš. Kad te ona "prihvati", veza bi pukla ako ideš na zanat, ali bi dobro prošao ako si gimnazijalac, ili student. Zato je moj sused zemljoradnik pod pazuhom nosio knjige, a bio je i "namazan", pa bi prvo on pitao nju u koju školu ide, a kad ona kaže u gimnaziju, on ide u ekonomsku i obrnuto. Taman posla da kaže da je seljak. Možeš biti lep kao Alen Delon, nema uspeha. Korzo bi obično počinjalo u sedam uveče (to je danas osam sati), a završavalo se oko deset (danas 11 sati uveče). Međutim, kad na TV poče serija "Gradić Pejton" KORZO osoiromaši, jer su mnoge cure hitale kući da u osam (danas devet) sati gledaju ovu seriju. Tako je KORZO počelo da propada. Danas u eri interneta i mobilne telefonije zauvek je nestalo. I ja kao starac visim ovde na Fejzbuku u sitne sate i ne mogu se načuditi koliko omladine tipka ovde u sitne sate čak i vikendom umesto da su negde na "vazduhu", u parku, ili bar na KORZOU. I na kraju da kažem KORZO u gradu Šapcu bilo je od ranog proleća do pozne jeseni u Ulici Maršal Tita, danas Gospodar Jevremovoj. Sad tek shvatam zašto ima mnogo ljudi koji veruju da su lepo živeli u vreme Tita. Bili su mladi i lepi, pa je nebitno bilo ko vlada.

Priča o konju i Pesma o keruši

Pred bistom narodnog heroja

Dolazi jesen

Šabački vašar

Moj drug