Pričam Ti piču

Ispovest jednog lopova

Autor: Petar Jokić

Za moju zlu sudbinu, priča on, krivi su moja majka i policija. Kako? Pa, lepo kad sam u kuću doneo ukraden televizor, majka me nije pitala otkud pare za televizor. Ja nastavim da kradem i počnemo otmeno da živimo. Jednog dana u našu kuću stiže policija. - Jesi li ti taj i taj? Da, kažem ja. - Pođi sa nama! Uvedoše me u auto, odvezoše u stanicu. Tamo u jednoj sobi stadoše me ispitivati. - Jesi li ti ukrao to i to? - Nisam, velim ja. Onaj krupniji lupi mi šamar i ponovi pitanje. Ja priznam. - Gde su te stvari? Ja ih odvedem i pokažem, oni stvari oduzmu, a mene puste. Vidim ja nije to tako strašno i nastavim da kradem. Nekad me uhvate, nekad ne, a majka samo ćuti, puši i pije kafu. Kad su registrovali 300 sitnih krađa, odem pred sudiju i dobijem tri godine u Požarevcu. Ni tamo nije tako loše, krevet i hrana. Ima i televizor. Vremena na pretek. Mangupi iz dosade tetoviraju gole devojke po grudima i miškama, ja istetoviram pečeno pile na ovalu. Imao sam strašan apetit. Kad je pasulj za ručak, mnogi ne pojedu sve. Ja zaređam od stola do stola, pa ostatak u jednu veliku limenku od pet kila, posle se najedem ko čovek i tako doguram do 130 kila. Mnogi su me se plašili iako sam bio miroljubiv. - E, jedino 21. dana najebeš. Zašto? - Pa, u spavaoni nas 21, tako ti dođe dežurstvo 21. dana. U spavaoni uvek bude neka pizdarija. Ako prijaviš, zatvorenici ti uveče nabiju ćebe na glavu i dobiješ batine. Ako ne prijaviš, stražari imaju svoje doušnike, pa te izmakljaju što nisi prijavio. I tako, odslužim kaznu, dođem kući i opet po starom. Eto, tako je i danas malo sloboda, malo zatvor. A da me majka onog nesrećnog dana pitala otkud mi pare za televizor, ja ne bih slagao i verovatno bi se na tome završilo. A policija? - Pa i od njih da sam prvi put dobio koji šamar više, ja bih prestao da kradem. Ovako čoveku sve pređe u naviku.

Radivoj

Pred bistom narodnog heroja

Četiri kučeta

Priča o konju i Pesma o keruši

Zoran Maksić