Lekovite biljke

Imela

Viscum album

Lek za srce

Autor: Petar Jokić

Imela raste kao zimzeleni grm koji se pomoću sitnih korena širi po listopadnom drveću, jelama, borovima i voćkama. Njezine sisaljke prodiru u drvo odakle sišu hranjive sokove, iako je zahvaljujući vlastitom hlorofilu i sunčevoj svetlosti i sama sposobna da se prehranjuje. Stabiljka je drvenasta, žuto-zelene boje, a takva ostaje i tokom zime. Iz stabljike izlaze žućkasti cvetovi. Ova veličanstvena lekovita biljka cveta na samom početku proleca, a plodovi sazrevaju u zimu ili početkom sledeće godine. Plod je nežna i prozirna, loptasta bobica, obavijena čvrstom opnom koja obuhvata sluzavu, lepljivu masu i jednu do tri svetlozelenkaste semenke. Malo je biljaka kojima se u prošlosti pripisivalo toliko lekovitih svojstava i simboličkih značenja kao imeli. Stari Germani i Gali slavili su je kao svetu biljku. Hipokrat i Plinije smatrali su je delotvornim lekom protiv vrtoglavice, tumora i padavice. U srednjem veku Sv. Hildegarda preporučivala je imelu protiv srčanih bolesti. Poznati fitoterapeut, župnik Kneip koristio ju je protiv krvarenja, bolesti krvotoka i kod ženskih tegoba. U Engleskoj i SAD-u još je i danas nezaobilazan božićni i novogodišnji ukras. U našem narodu postoji verovanje da pod onom leskom, na kojoj izraste imela (što se, inače, veoma retko događa), leži zmija sa dragim kamenom na glavi, i drugo nebrojeno blago. U drugoj varijanti, ispod takve leske sklupčala se bela zmija i pored nje zlatna jabuka. Ako bi čovek, dok ta bela zmija spava, polako ubrao imelu, skuvao je i čaj popio, svaka bi mu travka kazala za kakve bolesti je lek? Što je večiti san svih travara od kako je sveta i veka. Imela sadrži zelenu smolu, eterično ulje, masno ulje, gumu, vosak, flavonske heterozide i dr.

Lekovita svojstva imele

Lekovita svojstva imele: Stručno pripremljena u malim potencijama, najdragoceniji je regulator krvnog pritiska, rada srca, cirkulacije, metabolizma, hormonalnih poremećaja i drugim rečima svih procesa u organizmu. Imela je prirodni lek protiv glavobolja, vrtoglavica,grčeva, teskobe, srčanih smetnji, napada angine pektoris, arterioskleroze, zamora, straha, gubitka volje i slično. Imela ima diuretičko delovanje, pospešuje mokrenje, pa je vrlo korisna u slučajevima zadržavanja mokraće, reume, mokraćnih kamenaca, bubrežnih tegoba i sl. Kao i u prošlosti, i danas se koristi protiv epilepsije, histerije, hroničnih grčeva, astme, spoljašnjeg i unutrašnjeg krvarenja. Osim toga delotvorna je i kod degenerativnih upalnih bolesti zglobova, skleroze, klimakteričnih tegoba, čisti krv, podstiče rad gušterače /pankreasa/, pomaže kod nesanice i šumova u ušima. Imela se nekada davno koristila u lečenju tumora, a u današnje vreme upotrebljava se kao lek koji štiti od raka i deluje antikancerogen. Ne preporučuje se vlastita priprema imele za lek, jer je ona u prevelikim količinama otrovna. Naročito su opasne njezine bobice.U svakom slučaju imela pročišćava organizam i pomaže da se borimo protiv raznih bolesti. Zvanična medicina smatra imelu otrovnom ili bar škodljivom biljkom. Narodna medicina, međutim, ne preza da upotrebi bobice imele, na različite načine pripremljene. Štavise, priča se da poneku sirovu bobicu imele naš narod daje čak i deci za jačanje. Ono što je u potpunosti provereno, jeste njena delotvornost kod problema sa krvnim pritiskom. Korišćenjem biljnih ekstrakta s imelom za snižavanje krvnog pritiska na prirodan način ćete postići željene efekte.

Čaj od imele

U prodavnicama zdrave hrane može se kupiti čaj od imele, i dobiti uputstvo o njegovom konzumiranju. Jedna kafena kašičica čaja prelije se sa 2 dcl hladne vode i ostavi da prenoći, pa tek sledećeg jutra popije. Postupak se ponavlja, a lečenje traje mesec dana.

Vranilovkom protiv bakterija

Lek protiv raka