tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

FAUST - LIKOVI

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Hajnrih Faust

Doktor Hajnrih Faust dramatični je protagonist tragedije Faust. Za Getea on nije čisto individualan lik. Faust predstavlja prototip čovekovih stremljenja i greška. On ima izuzetno znanje u četiri naučne discipline svog vremena, filozofije, teologije, prava i medicine. Kao naučnik, duboko je uključen u svoje studije i izolovan od spoljnog sveta. Njegova „uska, gotska soba za proučavanje“ izgleda mu kao „tamnica“, koja simbolizuje uskost njegovog života posvećenog nauci. Budući da shvata da je teorijsko znanje koje se može naučiti u školi ograničeno, traži nove načine znanja koji nadilaze čisto racionalno razumevanje. To je metafizičko, transcendentno razumevanje sveta koje Faust pokušava da postigne na suprot materijalnim potrebama i brigama. Želi da bude ništa manje od Boga, a zna da mu knjige ne mogu pomoći u tom cilju. U svom očaju sklapa pakt sa đavolom Mefistom, koji obećava da će mu služiti crnom magijom ovde na Zemlji, a on Đavolu da služi u paklu. Faust je u suštini nemiran i nikad zadovoljan. Njegova ljubavna veza sa Gretom donosi mu samo kratkotrajnu radost i rezultira tragičnim padom Grete u zatvor i smrću. Njegov brak sa klasičnim grčkim idealom lepote, Helenom iz Troje, takođe dovodi do tragedije u smrti njegovog i Heleninog sina Euforiona. Nakon ovih neuspeha u dostizanju uzvišenih ideala ljubavi i lepote, Faust nauči da prihvata svoja ograničenja i svoje napore usmerava ka uređenju zemljišta. Postaje generalno pravedan, ali i prilično strog vladar morskog kraljevstva. Takođe postaje sve otporniji na Mefista i u poslednjim satima se odlučuje odreći magije i stvoriti utopijsko kraljevstvo sa pravdom, prosperitetom i ljubavlju za sve. Faust nikada duhovno ne zastaje i tako je na kraju njegova duša spašena. Na nebu, ona prati dušu Margarete u više sfere božanske ljubavi.

Mefistofeles

Mefisto je sam vrag koji nudi svoje usluge Faustu u nadi da će pobediti dušu velikog čoveka. Ima nežan i neprijateljski odnos s Gospodom Bogom, priznajući da, iako i sam uvek želi zlo, na kraju doprinosi samo dobru koje Bog nameće. U isto vreme, duh uništenja i snaga koja se suprotstavlja stagnaciji. Skeptik koji prezire ljudsku prirodu, uveren u bezvrednost i slabost ljudi koji se nisu u stanju nositi sa svojim grešnim strastima. Ukratko, on je duh večne negacije, sarkastičan karakter koji se daje izvršenju zlobnih podvala i monstruoznih zločina. Đavo je na kraju zaista nemoćan, sposoban samo za obmane i iluzije. Dakle, virtuozni likovi u predstavi, poput Grete i Helene, uvek odjednom primete da je Mefistofeles odvratno stvorenje. Dalje, uticaj Mefistofela ograničen je samo na njegov dom na Severu, jer je on srednjovekovni evropski lik, koji nije upoznat ili ne govori u klasičnom svetu mitova. Kada on i Faust odlaze u Grčku na klasičnu Valpurginsu noć, na primer, đavo je stranac u čudnoj zemlji, opsednut grehom i mesom u kulturi koja razmišlja samo s gledištem crno - belo, lepo - ružno. Đavo tada ne uspeva da osvoji Faustovu dušu, jer ga ometa iznenadna požuda za anđelima koji rasipauju ruže odozgo.

Margarete - Pokajnica

Greta je jedan od najvažnijih likova u prvom delu Fausta. Jednostavna devojka, otelotvorenje nevinosti i ljubaznosti. Skromnost, otvorenost i toplina privlače živi um i problematičnu dušu Fausta. Greta je slika žene sposobne za sveobuhvatnu žrtvu zbog ljubavi. Zahvaljujući tim svojstvima ona dobija oprost od Gospoda, uprkos svojim zločinima. Njen lik zasnovan je na stvarnim događajima. Naime, Gete je poznavao jednu čedomorku. Zvala se Suzana Margareta Brandtin (8. Februar 1746 Frankfurt - 14. Januar 1772). Pored toga, broj ovih incidenata se u to vreme povećavao. Gete je poznavao i četrnaestogodišnju devojčicu za koju se govori da ima snažnu sličnost s likom Grete. Zvala se, takođe, Greta, a bila je kći gostioničara. Tinejdžer Gete zaljubio se, ali mu ljubav nije bila uzvraćena, pa je dosta patio. Lik Margarete ili Grete trebao bi predstavljati mladu devojku koja ima oko 14 ili 15 godina i potiče iz srednje klase.

Prvi put kada sretne Fausta, prikazana je kao vaspitana, stidljiva i zgodna. Faust vidi idealnu sliku žene i želi je svim srcem. U početku je čista seksualna želja, koja kasnije sazreva u pravu ljubav. Mefisto nema vlast nad Gretom, jer je ona čista srca i personificirana nevinost. Pored toga, ona je veoma religiozna i živi strogo po crkvenim pravilima. Te činjenice govore da je Gretin lik kontra likovima Fausta i Mefista. Međutim, na sceni uveče, u njenoj sobi, postaje jasno da je Greta zainteresovana za Fausta. Znatiželjna je i misli da bi on mogao biti dobra prilika. Uznemirena je tim mislima. Kad nađe blago, srećna je zbog toga. Ali majka odnosi dragulje u crkvu. Loši uslovi i razlika u klasi su još jasniji. Greta postaje još promišljenija i sve više neraspoložena. U prizoru u bašti ona postaje svesna svojih osećanja prema Faustu. Potpuno je zaljubljena i emotivna. U razgovoru sa Faustom Greta smatra da Mefisto može biti opasan za nju i Fausta, ukratko za njihovu ljubav. Ima duboku odbojnost prema njemu. U Martinom vrtu Greta dovodi u pitanje Faustovu veru. Prvobitno dogmatsko verovanje u crkvu postaje sve dublje. Faust i Greta u ovoj sceni se prepuštaju svojoj seksualnoj želji. Greta time krši pravila crkve i moralne kodekse društva i tako sebe optužuje za krivicu. Njena majka umire, jer je Greta bila ta koja je njoj dala piće za spavanje od kojeg je na kraju umrla. Liza i Greta razgovaraju o devojci koja je sa ljubavnikom zatrudnela pre braka. Greta je sažaljeva. To nije lepo! I njoj bi se moglo desiti. Liza pokušava da joj objasni šta joj se može dogoditi i da ljudi već pričaju o njoj i Faustu iza scene. U drugoj sceni Greta je u očaju. Nje brat Valentin na samrti prebacuje joj da je kurva i tvrdi da je osramotila porodicu. To je ozbiljan gubitak za Gretu, jer je malo pre toga izgubila majku, a sada i brata. Baca u vodu svoje novorođenče kako bi ga oslobodila ovoga sveta. Zbog toga je zatvorena i osuđena na smrt odrubljivanjem glave. Postaje jasno kako su u društvu tog doba viđene žene poput nje. Kada se Greta želi pokajati u crkvi, ona razgovara sa zlim duhom, taj duh se naziva i poslednjom presudom - da je ona loša osoba. Grize je savest i onesvesti se. (Katedralna scena). Iako Faust pokušava da je oslobodi, Greta napokon odbija da napusti svoj zatvor sa njim. Dok Faust i Mefisto odlaze iz njene ćelije, Greta se moli Bogu, a glas s neba najavljuje da je ona spašena da provede večnost na nebu i pored svojih grehova. Na kraju predstave, Gretina duša, koja se naziva pokajnicom, uspešno se obraća Blaženoj Devici Mariji u ime Faustove duše. Marija je tada upućuje da ustane, kako bi Faust mogao da je prati u večnost.

Gete kroz Gretinu tragedičnu sudbinu poručuje da su mnoge žene tog vremena bile marginalizovane i prezirne od strane društva, a da su muškarci bili privelegovani.

Vagner

Vagner je Faustov pomoćnik, svetao, jasan i prijatan čovek. Za razliku od Fausta, on veruje u snagu znanja, razuma i nauke da će zadovoljiti najdublje potrebe čovečanstva, a od knjiga više voli prirodu. Iako Mefisto uskoro zamenjuje Vagnera kao Faustov pomoćnik, Vagner se pojavljuje u drugom delu drame. U tom trenutku, Vagner je i sam majstor na univerzitetu, suparniki čak i velikom Faustu u sjaju i slavi. On radi na eksperimentu u svojoj laboratoriji za neprirodno stvaranje života od neorganskih materijala. Ubrzani đavolovim prisustvom, eksperiment je uspešan, stvara Homunculusa. Na kraju Vagner ostaje (poput Fausta) izolovan i zabrinut zbog kršenja zakona prirode. On predstavlja relativne uspehe i dramatične ljudske propasti u doba Prosvetiteljstva.

Homunculus

Homunculus, koga je Vagner prirodno sintetizovao u laboratoriji, je mali čovek plamen koji živi u staklenoj bočici. Ironično je da je ovo stvorenje, koje predstavlja najviše dostignuće nauke o prosvetljenju više ljudsko u svojim željama nego njegov tvorac. Umesto da čitav dan sedi u laboratoriji, Homunculus želi da doživi svet, da se razvija i postigne onim što naziva pravim postojanjem. U tom cilju putuje u Grčku sa Faustom i Mefistom za klasičnu noću Valpurgisa, gde odvezuje Proteja koji se menja u oblik u Egejsko more, poreklo čitavog prirodnog života. Usred talasa, stvorenje uči o zakonima prirode i s vatrenom strašću razbija svoju bočicu da bi svom neprirodnom telu dao prirodan izgled, čin ljubavi, ljubavi koja ga sjedinjuje s prirodom. Pomirenje Homunkulusa s prirodom predviđa Faustovo pomirenje s božanskim redom.

Helena iz Troje

Helena iz Troje ideal je lepote u klasičnoj grčkoj kulturi i jedan je od glavnih likova Homerove epske pesme Iliada. U Iliadi ju je kidnapovao trojanski princ Paris od njenog supruga, grčkog poglavara Menelaja, koji podiže veliku vojsku da je povrati. U Faustu, međutim, Helena i njena kulturna dobra lepote i istine odavno su se udaljile od sveta. Faust poziva fantome Helene i Parisa na carev dvor i, mada niko drugi prisutan zaista ne doživljava Heleninu lepotu i plemenitost, to čini on. Odmah se zaljubljuje u nju, ali misli da je ne može posedovati dok u potpunosti ne razume grčku kulturu, pa putuje u Grčku na klasičnu Valpurginsku noć. Faust uspeva da vrati Helenu u život, ali Phorkias-Mefistofeles duhovno uznemirava Grkinju takvu da u sebe, iako nepromenjena u lepoti, sumnja. Možda se zato brak Fausta i Helene, u doba romantizma i klasicizma završava tragedijom: smrću Fausta i Heleninog sina Euforiona. Nakon pada Euforiona, Helena ponovo napušta svet da bi bila sa svojim sinom iz Podzemlja.

Euforion

Sin Fausta i Helene, Euforion je lep, sjajan dečak, čista figura okupana svetlošću. Euforion predstavlja zajedništvo Faustove težnje, romantične kulture i Helenine harmonične klasične grčke kulture - ali dečak je, tragično, nasledio previše ambicija svog oca da pređe prirodne granice. Euforion progoni zaljubljenu devojčicu hora u nebo i padne na smrt, što označava neuspeh modernog sveta da uspešno integriše svoj grčki model. Grte je ovaj lik modelirao po engleskom pesniku kojem se divio, lordu Bajronu, koji je umro boreći se u Grčkom ratu za nezavisnost (1821-1832).

Car

Car je mlad, zaljubljenik u ljubav i okružen je svojim dvorskim budalama, lažima i laskavcima. On impulsivno pozdravlja kratkoročna rešenja problema koja prete da mu upropaste carevinu, poput štampanja papirnog novca na Faustov predlog, ali takva rešenja uzrokuju više problema nego što rešavaju. Nakon što cirkulacija papirnog novca stvara lažni osećaj prosperiteta u carstvu, sam car zanemaruje svoje odgovornosti, birajući umesto toga da vodi razuzdan život pijenja i uživanja.

Student diplomirani

Dosadan i topao student koji je tek počeo da studira pod Faustom. On u profesorskoj studiji traži mudrost, ali umesto profesora njega prima Mefisto, koji je prerušen u naučnika. Đavo savetuje učenika da se usredsredi na reči preko značenja, između ostalih uglavnom neznatnih intelektualnih navika, a učenik uzima svoje loše reči k srcu. Kasnije, nakon što je diplomirao i postao diplomirani student, žali se Mefistofelesu, opet prerušenom, da njegovo obrazovanje nije ništa drugo nego laži koje su stari rekli mladima, a stari ni sami ne veruju u to što su im rekli. Mefisto ga naziva pompoznim magarcem zbog razmišljanja da originalne misli i dalje postoje.

Valentin

Gretin brat i vojnik, Valentin je ogorčen saznanjem da je njegova sestra ugrozila njegovu čast, vezujući se za tajnog ljubavnika (Fausta). Izvan kuće njegove majke i sestre izaziva Fausta na dvoboj, ali uz pomoć Mefistofelove magične pomoći Faust smrtno rani vojnika. Pre nego što umre, Valentin kaže sestri da bi i ona mogla postati kurva. Želeo je da je i sam može ubiti. Govori joj da je svojom nečasnom vezom nanela njemu smrtonosni udarac.

Kancelar-nadbiskup

Politički realista i visoki katolički zvaničnik koji svoje istinske motive krije pod maskom pobožnosti, kancelar-nadbiskup poručuje caru da zla pogađaju njegovo carstvstvo. Takođe je jedini savetnik koji otvoreno osporava predlog Mefista da car ponovo oživi svoju državu kopanjem skrivenog zlata. On to čini ne da bi zaštitio carstvo, već da učvrsti svoju moć održavanjem integracije Crkve i države. Kasnije, kancelar-nadbiskup je istisnuo zemlju, poreze i desetine od cara u zamenu za prikrivanje činjenice da je njegova pobeda nad pobunjenicima usledila samo zbog savezništva sa samim đavolom.

Paris

Paris je lik iz Homerove Iliade, koji je pokrenuo Trojanski rat kidnapovanjem grčke lepotice Helene i koji se u Faustu pojavljuje kao fantom nakon što ga je sam Faust pozvao na carski dvor. Živeći u kulturi nižoj od klasične Grčke, niko u carevom dvoru ne doživljava plemenitost i lepotu Parisa. Muškarci samo kritikuju njegovu efikasnost, a žene ga samo seksualizuju. Nakon što pariski fantom ponovo pokuša oteti Helenu, Faust, koji je do sada duboko zaljubljen u nju, magičnim ključem dotakne Parisa i natera ga da nestane.

Manto

Manto je iscjelitelj i vidovnjak koji živi u hramu u podnožju planine Olimp, u kojem žive grčki bogovi. Ona odobrava Faustovu želju za idealnom lepotom koju je personifikovala Helena iz Troje, i pristaje da pusti Fausta u Had, grčko podzemlje, kako bi on mogao da vrati Helenu u život.

Tales

Tales je predsokratski filozof s kojim se Homunculus savjetuje o postizanju odgovarajućeg postojanja. Za razliku od Anaksagore, Tales veruje da je priroda stvorena spokojno, vodom (teorija koja se zove neptunizam). Vodi Homunkulus do Egejskog mora, porekla celog života, gde Homunkul uspeva da pobegne od svoje bočice i pomiri se sa prirodom.

Proteus

Proteus je zamenik oblika koji pomaže Homunculusu da se izvuče usred Egejskog mora, gde neprirodno biće nadilazi svoju bočicu i pomiri se sa prirodnim svetom. Proteus predstavlja, za razliku od Hirona, potpunu integraciju inteligencije i senzualnog osećanja, i tako daje primer Geteovoj klasičnoj grčkoj kulturi.

Menelaj

Menelaj je grčki poglavar i Helenin suprug, koji u Homerovoj Iliadi uspešno vodi Grke u rat protiv Trojanaca nakon što je Paris oteo njegovu ženu. U Faustu Menelaj vodi vojsku protiv Faustove tvrđave nakon što mađioničar uzme divnu Helenu i izjavi ljubav prema njoj, ali Faustova vojska varvara brzo odbija Menelajove snage.

Baukide i Filemona

Likovi koje je Gete uzeo iz Ovidijeve Metamorfoze, Baukide i njen suprug Filemon poseduju imanje koje uključuje vikendicu, šumu lipe i kapelu u kojoj par srećno živi u miru. Nakon izgradnje svog morskog kraljevstva, Faust postaje opsednut činjenicom da i sam ne kontroliše njihovo imanje - poslednji komad zemlje u Faustovom kraljevstvu izmiče njegovom shvaćtanju. Nepravedno, Faust naređuje Mefistofelesu i trojici moćnika da oduzmu imovinu, mada uz odgovarajuću odštetu i bez nasilja. Umesto da đavo i njegovi gromovi ubiju Bosesu i Filemona, zajedno sa putnikom koji ostaje kod njih, čin koji iznervira Fausta i na kraju ga natera da se odriče upotrebe magije.

Blažena Devica Marija

U katolicizmu, Presveta Devica Marija je svetica i majka Isusa Hrista. Predstavlja ljubav i oprost. Margareta se moli za Marijin kip nakon što ga je Faust srušio, a u završnom prizoru Marija upućuje pokajanu dušu Margarete da vodi Faustovu dušu u više sfere neba.

Sporedni likovi

Gospod

Bog, tvorac zemlje i neba koji dozvoljava Mefistu da pokuša da iskuša Fausta na njegovo prokletstvo, uveren da mu intuicija dobrog čoveka neće dozvoliti da skrene sa puta pravednosti.

Liza

Liza, seoska devojka na česmi sa Gretom oštro kritikuje devojku po imenu Barbara što je zatrudnela van braka. Ona je tipičan primer koliko nemilosrdno oštro i prosuđujuće društvo može biti kada njegovi članovi krše društvene konvencije.

Oberon

Kralj vila, uzet iz Šekspirovog pozorišnog komada "San letnje noći". Faust i Mefistofeles zajedno gledaju.

Titania

Kraljica vila, preuzeta iz iz Šekspirovog pozorišnog komada "San letnje noći".i predstavljena u predstavi Faust i Mefistofeles zajedno gledaju u Valpurginoj noći u I. delu.

Gete: Faust II deo - ovde

 

Gete: Faust I deo - ovde

 

 

CONTACT