tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

FAUST DRUGI DEO

Autor: Johan Volfgang Gete

tabanovic.com

UMESTO PREDGOVORA

Gete je rođen u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj 28. avgusta 1749. Da biste bolje razumeli "njegovog" Fausta, valja znati da je Gete bio član iluminata. (Iluminati (množina od lat. illuminatus — "prosvetljeni" ili "prosvećeni"). Izvorno, naziv se odnosio na "Bavarske Iluminate" iz doba prosvetiteljstva, tajno društvo koje je osnovano 1. maja 1776. godine sa ciljem da se suprotstavi praznoverju, predrasudama, verskom uticaju na javni život, zloupotrebi državne vlasti, kao i da podrži obrazovanje žena i rodnu ravnopravnost. Studije su mu išle loše, a on je umesto prava „studiro život". Bio je ženskaroš. Usled takvog načina života, u ovom periodu je nekoliko puta bolovao od polno prenosivih bolesti. Tako se i na jesen 1768. godine vratio na kućno lečenje, gde su ga negovale majka i sestra. Kao i obično, tokom oporavka padao je u samokritičko raspoloženje i zanimao se za religioznu mistiku. Gete se ženio samo jednom, premda se više puta u životu zaljubljivao. Zanimljivo je da se kao starac od 72 godine zaljubio u mladu 17-godišnju devojku Ulriku Levetcov. Planirao je da je zaprosi preko posrednika, ali je unapred bio odbijen. Gete je umro u Vajmaru, u 83. godini od srčanog napada. Smrt ga je zadesila samo mesec dana posle završetka drugog dela „Fausta“, koji je objavljen nakon njegove smrti. Karijeru je započeo kao klasični pisac, a završio kao romantičar. Bio je hrišćanin, ali crkvu i popove nije voleo.

Fabula

DRUGI DEO TRAGEDIJE

PRVI ČIN

PITOM PREDEO

Faust leži na cvetnoj utrini, umoran, nemirno se trudeći da zaspi. Suton. Kolo duhova leluja, ljupke malene prilike.

Prvi čin se otvara Arielovim apelom da se oprosti Faustu i olakša njegove patnje. Na scenu stupa Car. Treba mu zlata. Mefisto kaže da uzme ašov i kopa. Astrolog savetuje Cara da se strpi. Car se slaže da čeka dok ne prođu dani karnevala. Rađa se novi dan i Faust se prirodi divi.

CARSKA PALATA

Prestona dvorana.

Državno veće očekuje cara. Trube. Ulaze razni članovi dvorske svite, raskošno odeveni. Car se penje na presto; s njegove desne strane stoji astrolog.

Car pozdravlja goste i traži dvorsku ludu. Plemići kažu da je mrtav-pijan pao, al' drugi se za to mesto javio. Mefisto, koji igra ulogu budale, predstavi se Caru. Car odobrava, jer nestala je njegova budala stara. Zatim na scenu izlaze: kancelar, vojskovođa, rizničar i upravnik dvora. Govore kakvi jadi carevinu more, al' najgore od svega je prazna carska kasa. Car pita Mefista da l' zna još zlo koje, on odgovara da stvari dobro stoje.

Svuda na svetu, to se već razume,

nečega nema; ovde nema para

Mefisto predlaže uvođenje papirnog novca umesto zlata i tako rešava problem carskih finasija. Prostrana soba sa bočnim komorama, uređena i ukrašena za maskenbal. Ovo je najopsežniji odlomak prvog čina, koji opisuje firentinski karneval. Prošla je parada firentinskih plemića, jutarnje sunce. Faust, Mefisto, pristojan, neupadljiv. "Palata cara". Pojavljuje se Car i blagoslovi novouvedeni papirni novac. Car počinje da razume njegovo značenje i da ga prosipa, kao što to čine i njegovi savetnici.

KANCELAR:

„Nek čuje svako koji za to haje:

hiljadu kruna ta cedulja staje.

A zaloga su za nju pouzdana.

blaga po carstvu svuda zakopana.

Kad izvadimo ova blaga silna,

to naknada će biti izobilna,"

Gete ovde ismejava uvođenje papirnog novca tokom Francuske revolucije.

MRAČNA GALERIJA.

Faust. Mefistofeles.

Faust ulazi u "carstvo majki" - različito opisano kao dubina psihe ili materice - kako bi vratio "idealni oblik" lepote za carevo uživanje. U ovom slučaju, idealni oblici su Helena iz Troje i njen ljubavnik Paris. Faust poziva duhove iz Hada, ali car i muški pripadnici njegovog dvora kritikuju izgled Parisa, dok žene iz suda kritikuju Helenin izgled. Faust se zaljubljuje u Helenu. U naletu ljubomore prema Parisu, koji sada otima Helenu, Faust uništava iluziju i čin se završava u tami i nemiru.

DRUGI ČIN

Visoko zasvođena, tesna GOTSKA SOBA, nekada Faustova, nepromenjena. Mefistofeles izlazi iza zavese. Dok je on zadiže i osvrće se, vidi se Faust kako ležki na starinskom krevetu.

Mefisto prenosi nesvesnog Fausta u svoje staro istraživanje. On ponovo navlačeći Faustov ogrtač i razgovara sa ciničnim Bakcalaurusom.

LABORATORIJA srvdnjovekovnog izgleda; glomazni, grubi aparati za fantastične svrhe.

Doktor Vagner pred Đavolom stvara sićušno ljudsko biće - Homunkulus u staklenoj bočici.

KLASIČNA VALPURGINA NOĆ

Farsalska polja

Mrak

Homunculus, veštačko ljudsko biće stvoreno od Vagnera, Faustov bivši famulus, pomoću alhemijskog procesa vodi Fausta i Mefista u „klasičnu Valpurginsku noč“, gde se susreću sa bogovima i čudovištima iz grčke antike. Fausta, koji još uvek traga za Helenom, vodi Sibil Manto u podzemni svet. Mefisto se u međuvremenu susreće sa Forkideom, drugo ime za Graje, (kčer morskog boga Forkija), tri jeziva duha koji između sebe dele jedan zub i jedno oko, a on se prerušava u jednu od njih. Vođen bogom mora Protejom Homunculus pokušava da postane potpuno ljudsko biće, ali njegova staklena bočica se razbije i on umire.

TREĆI ČIN

PRED MENELAJEVOM PALATOM U SPARTI

Pojavljuje se Helena sa horom zarobljenih Trojanki. Pantalida, predvodnica hora.

Treći čin započinje Heleninim dolaskom u palatu Menelaja u Sparti, u pratnji žena koje, kao u klasičnoj drami, čine hor. Grozna Forkida pojavljuje se na ognjištu i upozorava Helenu da će Menelaj žrtvovati nju i njene pratiteljke. Zatečena ovim novim znanjem, Helena moli Forkidu da ih spasi. Ona prevozi Helenu i hor u Faustovu tvrđavu, gde Helena i Faust izjavljuju ljubav jedno prema drugom.

FORKIDA (ulazi naglo):

Čujete li tutanj, tresku?

Truba grmljavinu resku? —

Bliži vam se grdno zlo:

Menelajeve to čete

jarosno ka vama lete;

sprem'te se za ljuti boj!

Nakon poraza od Menelajove vojske, Faust proglašava pastoralnu lepotu arkadskih seoskih krajeva. Prizor se menja u vremenu i prostoru: niz stenovitih pećina, sa senovitim šipražjem koji se proteže do podnožja stena. Forkida, sada Faustova i Helenina pratiteljica, objašnjava horu da su Faust i Helena imali sina po imenu Euforion, koji sve očarava svojom lepotom i darom za muziku. Nestašni Euforion, postaje sve odvažniji u svom letu, pada i smrtno strada (aluzija na Ikara). Nakon toga Helena i Faust tuguju zagrljeni. Odjednom ona nestaje u magli do Hada (aluzija na legendu o Orfeju), a zatim odlebdi i Faust. PREDVODNICA HORA, takođe, ide za kraljicom, ali ostatak hor, ne želi da se pridruži svojoj drugarici u Podzemlju, vraća se prirodi koju ističu u pesmama hvale. Kako se čin završava, Forkida odlaže masku i veo i pokazuje se kao Mefistofeles.

ČETVRTI ČIN

PLANINA

Ogromni nazubljeni stenoviti vrhovi. Nailazi oblak, naslanja se na stenje, spušta se na jednu pljosnatu izbočinu i deli se.

U četvrtom činu, Fausta oblaci nose iz Arkadije na vrh planine u Nemačkoj. Gledajući oblak, koji se odvaja na dva dela, u jednom delu prepoznaje Helenu, a u drugom Gretu. Oblak sa Heleninim oblikom kreće se prema istoku, dok se oblak Gretin diže prema nebu. Tada se Mefisto ponovo pridružuje Faustu. Dok gledaju kameniti predeo, Faust i Mefisto se spore oko geneze zemaljske površine i naročito planinskog regiona ove scene. Nakon toga Faust kao svoju novu višu svrhu želi preurediti zemlju. Iza njegove želje stoji ideja da kontroliše elemente ili čak prirodu. Nakon toga Faust se fokusira na kontrolu mora iz kojeg će ponovo otkriti novo tlo. Izgradiće brane i odvodne kanale. Međutim, izbija pobuna protiv cara, čime se Faustovi planovi prekidaju. To je onaj car što su ga Mefisto i Faus nagovorili da uvede papirni novac. Nastala je anarhija. Ako spasemo cara, veli Đavo Faustu, car će ti pokloniti primorje. General će Faust biti, a Mefisto predstavlja tri moćna junaka: SMELOMLATA, BRZOGRABA i ČVRSTODRŽA, koji bi trebalo da spreče pobunu i pomognu sprovođenju Faustovog ambicioznog projekta. Uz pomoć trojice moćnika Faust postiže pobedu za cara. Trojica moćnih muškaraca pljačkaju šator poraženog cara. Slaveći pobedu car dariva kneževe. Kao nagradu za svoju vojnu službu. Faust dobija upravu okruga na plaži. Nezadovoljan jedino je nadbiskup, koji za spas careve duše traži imanja sva - i poreze crkva da uzima.

PETI ČIN

OTVOREN PREDEO

Prošlo je neodređeno vremensko razdoblje od kraja prethodnog čina, a Faust je sada star, ali moćan čovek favoriziran od cara. Koristeći nasipe i brane otima zemlju od mora, Faust je izgradio dvorac na obnovljenoj zemlji. Međutim, smeta mu koliba staračkog para (Baukide i Filemona) i kapela mala, Faust se iznervira što i taj deo zemlje ne pripadaja njemu i naređuje da starački par presele. Mefisto, pak, zapali kapelu, kolibu sa dedom, babom i putnikom koji je boravio kod njih.

Nisu nas ni da čuju hteli;

kad ko ne želi, on ne želi.

Strpljenje naše tada presta,

izbacismo ih otud smesta.

Al' mučili se dugo nisu —

od užasa preminuli su.

Faust kaže da je premeštaj hteo, a ne ubistvo.

PONOĆ

Pojavljuju se četiri sede žene.

Beda, Krivica, Briga i Nevolja

Fausta najviše muči Briga. Ona dune mu u oči i Faust postaje slep.

VELIKO PREDVORJE PALATE

Baklje

Mefisto okuplja aveti. Faust ima planove za bolji život svojih podanika. Hoće močvare u plodno tlo da pretvoriti. Sablasti kopaju rovove, a Mefisto zlokobno veli da oni ne kopaju rov, nego grob. Faust umire.

MEFISTOFELES:

Tu leži telo, a nagne l' duh u bekstvo,

videće što potpisa krvlju. — Znaju,

na žalost, danas sto i jedno sredstvo

da duše đavolu preotimaju.

Mefisto veruje da je Faust izgubio okladu i traži njegovu dušu. Odjednom se pojavljuju anđeli, bacajući latice ruža na demone, koji beže iz zapaljenih latica. Mefisto, međutim, stoji i pod afrodizijačkim uticajem ruža žudi za anđelima, koji se u međuvremenu odnose Faustovu dušu.

Prizor se naglo menja: PLANINSKI KLANCI, ŠUMA, STENA, PUSTINjA. Sveti anahoreti, rasuti uz planinu, leže izmeñu procepa. Pater Profundus otkriva sliku prirode koja je preteča božanske ljubavi. Anđeli nose Faustovu dušu na nebo. Nakon što opčinjeni doktor Marijan uzvisuje devicu Mariju, Mater Gloriosa, pojavljuju se odozgo tri biblijske svete žene: Magna Peccatrik, velika grešnica, koja je Isusu suzama noge oprala, Mulier Samaritana (Samarićanka) i Marija Aegiptiaca (Acta Sanctorum) mole za spas Faustove duše. Una Paenitentium (ranije Greta), takođe se moli za milost, nudi se da vodi preporođenog Fausta u više nebeske sfere. Mater Gloriosa joj ispuni želju. Hor Misticus (misticus = povezan sa misterijama) završava dramu:

Dublje se znamenje skriva

za svim što prolazno hodi;

ovde pun događaj biva

što nepotpuno se rodi;

pripovest neizrečna

ovde se zgodi;

Žena večna

uvis nas k sebi vodi

KRAJ

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Gete: Faust I deo

 

Gete: Faust likovi - ovde

 

 

CONTACT