Vrste zavisnih rečenica

Zavisne rečenice

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Zavisne predikatske rečenice nastaju tako što se neki rečenični član glavne rečenice umesto rečju ili sintagmom iskaže predikatskom rečenicom, tako dobijemo složenu rečenicu sa dva predikata. Razumljivo je zašto zavisna predikatska rečenica ne može stajati samostalno, jer je, praktično, ona samo deo glavne rečenice. To sve pomalo podseća na kamp-prikolicu koja ima točkove i kabinu, ali ne može se kretati bez automobila, ili dok je neko ne povuče. (Za podrobnije objašnjenje klikni ovde!) Inače, zavisne predikatske rečenice kao reči i sintagme mogu imati različitu službu (funkciju) u rečenici; mogu biti subjekat, objekat, atribut, priloška odredba itd. U našem jeziku ima više vrsta zavisnih rečenica: izrične, odnosne, mesne, vremenske, uslovne, načinske itd.

Izrične rečenice:

Zavisne predikatske rečenice koje iskazuju (izriču) sadržaj glagola: mišljenja, opažanja i osećanja zovu se IZRIČNE REČENICE. One su u zavisnosloženoj rečenici najčešće u službi PRAVOG OBJEKTA. Hajde da pogledamo rečenicu: Marko je video da voda izvire. Šta je Marko video? Nećemo pogrešiti ako kažemo: Marko je video IZVOR. Međutim, u navedenom primeru Marko je sadržaj glagola videti iskazao, ne rečju, nego rečenicom: da voda izvire. Nije bitno, u oba slučaja odgovara se na pitanje ŠTA. Prema tome, i reč IZVOR i rečenica DA VODA IZVIRE imaju istu funkciju - označavaju OBJEKAT. Sad shvatate zašto je rečenica DA VODA IZVIRE zavisna, ne može samosta lno da stoji. Hajde da pogledamo još neke primere: Ana je pričala da voli Marka. U ovom primeru sadržaj glagola pričati iskazan je rečenicom DA VOLI MARKA. Zavisna rečenica DA VOLI MARKA je i ovde u službi pravog objekta. Međutim, ako bismo tu rečenicu "preveli" u predloško-padežnu konstrukciju O MARKU (Ana je pričala o Marku) u tom slučaju dobili bismo nepravi objekat. Ali, ako umesto predloško-padežne konstrukcije uzmemo zamenicu NEŠTO (u akuzativu bez predloga) opet imamo PRAVI OBJEKAT. Na kraju, zabavićemo se posebnom vrstom izričnih rečenica koje nastaju tako što se upitne rečenice iz upravnog govora preobraze u neupravni govor, pa imaju oblik pitanja, ali nemaju upitno značenje. Zovu se zavisnoupitne rečenice. Pogledajmo razliku: Upravni govor: Mama je pitala: "Gde si bila sinoć?" Neupravni govor: Mama me je pitala gde sam sinoć bila. (zavisnoupitna rečenica). Kao što vidite sadržaj glagola "pitati" iskazan je zavisnoupitnom rečenicom GDE SAM SINOĆ BILA. Ovu zavisnoupitnu rečenicu možemo zameniti zamenicom NEŠTO u akuzativu (Mama me je pitala NEŠTO), što znači da je pomenuta rečenica u službi PRAVOG OBJEKTA. Uobičajen veznik za izrične rečenice je DA, ređe KAKO, ali Vi nikako nemojte u određivanju vrsta zavisnih rečenica da se oslanjajte na veznike, jer isti veznik može biti korišćen za različite vrste zavisnosloženih rečenica. Evo primera: Idem u Šabac da kupim cipele. Zavisna rečenica DA KUPIM CIPELE počinje veznikom DA, ali nije izrična, jer glagol "ići" nije glagol govorenja, mišljenja, osećanja i opažanja. Ovde je reč o nameri (kojom namerom idem u Šabac) DA KUPIM CIPELE, pa se ovakve zavisne rečenice zovu NAMERNE. Evo i drugog primera sa istim veznikom DA: Kiša je tako jako padala da je potopila njive i dvorišta. Rečenica: DA JE POTOPILA NJIVE I DVORIŠTA kazuje posledicu kiše iz glavne rečenice, pa se ovakve zavisne rečenice zovu POSLEDIČNE.

Odnosne rečenice:

Zavisne predikatske rečenice koje se odnose na neku reč ili izraz iz glavne rečenice - zovu se ODNOSNE REČENICE. Ove rečenice obično počinju upitno-odnosnim zamenicama: koji, čiji, kakav, ko, prilogom gde i veznikom što. Po svojoj funkciji najčešće su: atributi, subjekti i objekti. Primeri: Deca su našla gnezdo koje je bilo srušeno. Odmah uočavamo da zavisnu rečenicu KOJE JE BILO SRUŠENO možemo zameniti pridevom SRUŠENO, a da smisao ne bude izmenjen: Deca su našla srušeno gnezdo. Pridev srušeno stoji uz imenicu gnezdo i bliže je određuje. Dakle, ima službu atributa. Prema tome, i rečenica KOJE JE BILO SRUŠENO ima istu funkciju - atributsku. U primeru narodne poslovice: Ko rano rani, dve sreće grabi. - nije teško zavisnu rečenicu KO RANO RANI "prevesti" u jednu reč RANORANILAC i utvrditi da je to subjekat (Imenica ranoranilac je subjekat rečenice dve sreće grabi). U primeru: Nela je kupila što je bilo potrebno za doručak. Zavisna rečenica ŠTO JE BILO POTREBNO ZA DORUČAK može se iskazati jednom rečju DORUČAK, a da smisao ostane isti. Nije teško zaključiti da je zavisna rečenica ŠTO JE BILO POTREBNO ZA DORUČAK u funkciji pravog objekta, jer daje odgovor na pitanje: Šta je Nela kupila? Doručak (što je bilo potrebno za doručak).

Mesne rečenice:

Zavisne predikatske rečenice koje kazuju mesto vršenja radnje glavne rečenice zovu se MESNE REČENICE. One obično počinju prilozima gde, kuda i odakle. Primeri: Dule je otišao gde se deca igraju. Zavisna rečenica GDE SE DECA IGRAJU označava mesto vršenja radnje glavne rečenice i odgovara na pitanje: Gde je Dule otišao? Možemo umesto zavisne rečenice GDE SE DECA IGRAJU upotrebiti predloško-padežnu konstrukciju NA IGRALIŠTE, a da smisao ostane ne promenjen. Evo i drugih primera: Jovan se vratio odakle se doselio. Zavisna rečenica ODAKLE SE DOSELIO kazuje mesto vršenja radnje glavne rečenice i može se zameniti predloško-padežnom konstrukcijom u RODNI KRAJ, a da smisao ostane isti.

Vremenske rečenice:

Zavisne predikatske rečenice koje označavaju vreme vršenja radnje glavne rečenice zovu se VREMENSKE REČENICE. One počinju veznicima: kad, čim, dok, pošto. Za učenike su prava "poslastica" jer ih je vrlo lako prepoznati. Najčešće su u inverziji, tj. njima počiju zavisnosložene rečenice i u tom slučaju obavezno se odvajaju zarezom. Primer: Čim napišem zadatak, idem na spavanje. Zavisna rečenica ČIM NAPIŠEM ZADATAK kazuje vreme vršenja radnje glavne rečenice IDEM NA SPAVANJE. Vremenske rečenice tražimo pitanjem KAD?

Zadaci:

Uspravnom crtom odredi granicu među predikatskim rečenicama, podvuci zavisne rečenice i napiši vrstu zavisne:

Ivan je voleo da priča viceve.

Ovde je ... .zavisna rečenica

Kad dođem sa utakmice, idem na igranku.

Ovde je ....zavisna rečenica

Mile je našao prsten koji je neko izgubio.

Ovde je ....zavisna rečenica.

Neda me je pitala gde je njena sveska.

Ovde je ....zavisna rečenica.

Ibro je otišao gde kopaju kameni ugalj.

Ovde je ....zavisna rečenica. Dopuni rečenice tačnim odgovorima!

Pravopis

Zavisne predikatske rečenice odvajaju se zapetom (zarezom) od nezavisne rečenice samo ako su u inverziji (prvo zavisna, pa glavna). Suprotno NE, jer ono što je zavisno ne treba odvajati. Primeri: Kad dođem iz škole, ručaću (inverzija - piše se zarez). Ručaću kad dođem kući (normalan red rečenica - ne piše se zarez).

Namerne, uzročne, posledične, uslovne i dopusne rečenice

Sve o sintagmi ovde