Gramatika - Razvoj srpske pismenosti

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove
Istorija srpskog jezika Razvoj srpske pismenosti Autor: Petar Jokić, nastavnik Pre primanja hrišćanstva Sloveni (dakle, i Srbi) su za pisanje koristili crte i reze, ili su bez ikakvog pravila upotrebljavali grčka i rimska slova, kaže Črnorizac Hrabar (črnorizac znači učitelj). U svom delu Slovo o pismenima (X vek) on brani slovensko pismo od grčkih napada. Radi širenja hrišćanstva i Vizantija, i Rim u ove naše krajeve šalju misionare. Međutim, i grčki i latinski jezik bili su nerazumljivi Slovenima, pa od toga nije bilo veće koristi. Zbog toga je knez Rastislav, vladar Moravske (deo današnje Republike Češke) - 862. godine uputio vizantijskom caru Mihailu III molbu da mu pošalje misionare koji će hrišćanstvo Slovenima tumačiti razumljivim jezikom. Vizantija je ovoj moljbi udovoljila, i u Moravsku šalje dva brata Konstantina Filozofa Ćirila i Metodija, koji su živeli u Solunu i dobro znali jedan dijalekt makedonskih Slovena. Čirilo je 863. sastavio glagoljicu, prvo slovensko pismo, i na rečeni dijalekt preveo neophodne crkvene knige. Taj dijalekt se danas izučava kao staroslovenski jezik. Glagoljica je bila vrlo zagonetno pismo sa mnogo znakova za pojedine glasove, pa je posle Ćirilove smrti, krajem IX veka sačinjeno novo pismo, koje je dobilo naziv ćirilica u Ćirilovu čast. O tvorcu pouzdanih podataka nema, ali se veruje da su ga sastavili Ćirilovi učenici Naum, ili Kliment Ohridski. To pismo je nastalo tako što je grčki alfabet prilagođen glasovima staroslovenskog jezika. Iz grčkog pisma uzeta su 23 slova i 14 iz glagoljice. Međutim, opet je za pojedine glasove trebalo koristiti više znakova. Najstariji sačuvani spomenik ovog pisma na srpskoslovenskom jeziku je Miroslavljevo jevanđelje s kraja XXII veka (1180). Mrkaljeva azbuka Prvi veliki reformator srpskog jezika i azbuke ćirilice bio je SAVA MRKLAJ (1783. — 1833.) u svom glavnom delu "Salo debelog jera libo azbukoprotres" 1810. On je iz tadašnje azbuke izbacio sva nepotrebna slova. Ostavio je: A, Б, В, Г, Д, E, Ж, З, I, Ϊ, K, Л, M, Н, O, П, Р, С, T, У, Ф, Х, Ц, Ч, Ш, i tanko jer (ь), radi pisanja: Ђ, Њ, Љ i Ћ. Nije imao znak za glas Џ. Njegov sledbenik Vuk S. Karadžić (1787 — 1864.) će kasnije jednostavno tanko jer (ь) priključiti slovima Л i Н, i tako napraviti Љ i Њ, izmisliće znake za Ђ, Ћ, a Џ je preuzeo iz starih rumunskih spisa, i J iz latinice umesto slovo Ϊ. Oba reformatora su naišla na žestok otpor Crkve, naročito mitropolita Stratimirovića. Čak i Vuk Karadžić, koji je poživeo 31. godinu više od svog saborca nije dočekao da novo pismo i pravopis budu zvanično prihvaćeni. To se dogodilo tek 1868. godine. Danas Srbi uz ćirilicu koriste i latinicu. Đuro Daničić (1825 — 1882), koji se u svojoj raspravi Rat za srpski jezik i pravopis 1847. suprostavlja Vukovim protivnicima, zalagao se za reformu latinice. Predlagao je da se slova dj, lj, nj, dž zamene slovima - đ, ļ, ń, ģ, ali je u širu upotrebu ušla samo grafema Đ,đ. Zahvaljujući tome lišeni smo dvoumice da imenicu djevojka treba čitati дјевојка, ali zato se greši u čitanju imenice injekcija kad se umesto pravilnog инјекција, čita ињекција i sl. Istorija srpskog književnog jezika

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Istorija srpskog jezika

Razvoj srpske pismenosti

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Pre primanja hrišćanstva Sloveni (dakle, i Srbi) su za pisanje koristili crte i reze, ili su bez ikakvog pravila upotrebljavali grčka i rimska slova, kaže Črnorizac Hrabar (črnorizac znači učitelj). U svom delu Slovo o pismenima (X vek) on brani slovensko pismo od grčkih napada.

Radi širenja hrišćanstva i Vizantija, i Rim u ove naše krajeve šalju misionare. Međutim, i grčki i latinski jezik bili su nerazumljivi Slovenima, pa od toga nije bilo veće koristi. Zbog toga je knez Rastislav, vladar Moravske (deo današnje Republike Češke) - 862. godine uputio vizantijskom caru Mihailu III molbu da mu pošalje misionare koji će hrišćanstvo Slovenima tumačiti razumljivim jezikom. Vizantija je ovoj moljbi udovoljila, i u Moravsku šalje dva brata Konstantina Filozofa Ćirila i Metodija, koji su živeli u Solunu i dobro znali jedan dijalekt makedonskih Slovena. Čirilo je 863. sastavio glagoljicu, tabanovic.com prvo slovensko pismo, i na rečeni dijalekt preveo neophodne crkvene knige. Taj dijalekt se danas izučava kao staroslovenski jezik.

Glagoljica je bila vrlo zagonetno pismo sa mnogo znakova za pojedine glasove, pa je posle Ćirilove smrti, krajem IX veka sačinjeno novo pismo, koje je dobilo naziv ćirilica u Ćirilovu čast. O tvorcu pouzdanih podataka nema, ali se veruje da su ga sastavili Ćirilovi učenici Naum, ili Kliment Ohridski. To pismo je nastalo tako što je grčki alfabet prilagođen glasovima staroslovenskog jezika. Iz grčkog pisma uzeta su 23 slova i 14 iz glagoljice. Međutim, opet je za pojedine glasove trebalo koristiti više znakova.

tabanovic.com Najstariji sačuvani spomenik ovog pisma na srpskoslovenskom jeziku je Miroslavljevo jevanđelje s kraja XXII veka (1180).

Mrkaljeva azbuka

Prvi veliki reformator srpskog jezika i azbuke ćirilice bio je SAVA MRKLAJ (1783. — 1833.) u svom glavnom delu "Salo debelog jera libo azbukoprotres" 1810.

On je iz tadašnje azbuke izbacio sva nepotrebna slova. Ostavio je: A, Б, В, Г, Д, E, Ж, З, I, Ϊ, K, Л, M, Н, O, П, Р, С, T, У, Ф, Х, Ц, Ч, Ш, i tanko jer (ь), radi pisanja: Ђ, Њ, Љ i Ћ. Nije imao znak za glas Џ. Njegov sledbenik Vuk S. Karadžić (1787 — 1864.) će kasnije jednostavno tanko jer (ь) priključiti slovima Л i Н, i tako napraviti Љ i Њ, izmisliće znake za Ђ, Ћ, a Џ je preuzeo iz starih rumunskih spisa, i J iz latinice umesto slovo Ϊ. Oba reformatora su naišla na žestok otpor Crkve, naročito mitropolita Stratimirovića. Čak i Vuk Karadžić, koji je poživeo 31. godinu više od svog saborca nije dočekao da novo pismo i pravopis budu zvanično prihvaćeni. To se dogodilo tek 1868. godine. Danas Srbi uz ćirilicu koriste i latinicu. Đuro Daničić (1825 — 1882), koji se u svojoj raspravi Rat za srpski jezik i pravopis 1847. suprostavlja Vukovim protivnicima, zalagao se za reformu latinice. Predlagao je da se slova dj, lj, nj, dž zamene slovima - đ, ļ, ń, ģ, ali je u širu upotrebu ušla samo grafema Đ,đ. Zahvaljujući tome lišeni smo dvoumice da imenicu djevojka treba čitati дјевојка, ali zato se greši u čitanju imenice injekcija kad se umesto pravilnog инјекција, čita ињекција i sl.

Istorija srpskog književnog jezika

CONTACT