Lirska narodna poezija

Porodične narodne lirske pesme

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Koji su motivi

Česti su motivi koji govore o žalosti sestara što nemaju brata ili kad brata izgube:

NAJVEĆA JE ŽALOST ZA BRATOM

Sunce zađe za Neven, za goru,

Junaci se iz mora izvoze.

Brojala ih mlada Đurđevica;

Sve junake na broj nabrojala,

Do tri njena dobra ne nabroji:

Prvo dobro – Đurđa gospodara,

Drugo dobro – ručnoga đevera,

Treće dobro – brata rođenoga.

Za Đurđem je kosu odrezala,

Za đeverom lice nagrdila,

A za bratom oči izvadila.

Kosu reže – kosa opet raste;

Lice grdi – a lice izrasta;

Ali oči ne mogu izrasti,

Niti srce za bratom rođenim.

Ovde su u divnoj gradaciji poređane slike tuge mlade Đurđevice od njslabije do najače: muž, dever - brat. I kao što su muž i dever zamenljivi (danas jesi muž, sutra nisi) - tako "kosu reže – kosa opet raste; lice grdi – a lice izrasta". Ali gubitak brata se ne može nadoknaditi kao što oči ne mogu izrasi. Ne tako retko ovu nežnu ljubav zamuti bratovljeva supruga (neprirodna ljubomora):

BRAT I SESTRA I TUĐINKA

Gorica listom listala,

U njojzi bratac i seja.

Sestrica bratu govori:

"Zašto mi, brate, ne dođeš?"

"Ja bi tebi, sejo, došao,

Ali mi ne da tuđinka,

Tuđinka, dobra devojka.

Ja dobra konja osedlam,

Tuđinka mi ga rasedla;

Ja britku sablju pripašem,

Tuđinka mi je otpaše:

"Kuda ćeš, dragi, kuda ćeš?

Ravno je polje široko,

Mutna je voda duboka;

Ne idi, dragi, ne idi!"

Narodni pevač u ovoj pesmi krivicu stavlja na bratovljevu suprugu, ali između redova može se uoćiti činjenica da se brat baš mnogo i ne trudi da se svojoj "dobroj devojci" suprostavi. Iako je, dakle, reč o različitim ljubavnim osećanjima, očito je da u muškarca primat ima bračna veza nad porodičnim. Porodične pesme govore i o bračnom životu, o ljubomori, sumnji, sreći i bolu. U novom domu mlada žena može da doživi radost i sreću, ali i poniženja od članova nove porodice. Zanimljivo je da je dever, mužev mlađi brat, u tim prilikama na strani snahe, trudeći se da joj olakša nevolje i pomogne u teškim poslovima.

Snaha

Naša snaha čestito ti dođe!

U dvore je sreću donijela;

Za kosom je ogrijalo sunce,

U rukama sivoga sokola,

A u srcu mira i pogodbe,

U ustima meda i pogače!

Kad je snaha u dvor ulazila,

Po dvoru je sreću donijela:

Svekrovima – hitro poslušenje,

Svekrvama – neodgovaranje,

Djeverima – brzo susretanje,

Zaovama – divno dočekanje,

Jetrvama – mile odgovore!

U stihovima peme Snaha dato je upustvo kako mlada žena treba da se ponaša u novom domu. Samo još nedostaje da dubi na glavi.

TREPETALA TREPETILJKA (drvo jasika)

Trepetala trepetiljka

Puna bisera,

Pod njom sjedi snaha naša,

Sina rodila.

K njoj dolaze svi svekrovi,

Redom gospoda:

"Ferim tebi, snaho naša,

Sina rodila."

U tradiciji našoj neskriveno je iskazano veće radovanje muškom detetu nego ženskom. To se vidi i iz narodne izreke: "Žensko dete - tuđa kuća". U međuvremenu mnogo toga se izmenilo, pa su retka domaćinstva u kojima zajedno žive: svekar, svekrva, deveri i jetrve. Jedno je ostalo - bezgranično radovanje muškom potomku, uprkos činjenici da jedino kćeri sto-posto produžavaju lozu. Razmisli, zašto!

Objašnjenje manje poznatih reči: svekrovi = muževljevi otac i stričevi, ferim = živa bila, trepetiljka = jasika, drvo čije lišće trepće, maćeha = očeva nova žena, pastorčad = deca iz prethodnog muževljevog ili ženinog braka.

MAĆEHA

Turski konji Boga mole:

Daj nam, Bože, vojevati,

Jer je Drina brza voda,

S večer Marka utopila,

A do svjetla izmetnila.

Da j' u Marka svoja majka,

Za dan bi mu glasa čula,

A za drugi razumjela,

A za treći na grob došla.

Al' u Marka tuđa majka:

Za godinu glase čula,

A za drugu razumjela,

A za treću na grob došla.

Al' po Marku trava rasla,

Sama trava djetelina,

Vranu konju do koljena,

Divirika vrh čovjeka.

O odnosima maćehe i pastorčadi više ima u pripovetkama i bajkama nego u pesmama. Uglavnom, maćeha je predstavljena kao vrlo rđava osoba koja kinji i proganja, odnosno, zlostavlja muževljevu decu iz prethodnog braka, i ova oocena nije svojstvena samo srpskoj književnosti.

O čemu pevaju

Porodične narodne lirske pesme pevaju o uzajamnoj i nežnoj ljubavi među braćom i sestrama, o ljubavi majke prema deci kao i o odnosima među drugim članovima porodice (dever - snaha, zaova-jetrva, maćeha - pastorčad, muž - žena). Najviše ljubavi i topline ima u pesmama koje pevaju o ljubavi sestre prema bratu.

Poslovice

U našim narodnim poslovicama stoji: "Da je maćeha dobra, sejali bi je u bašti", ili "Bolja je i najgora majka nego dobra maćeha". Ili kao što oči ne mogu da izrastu i gubitak brata je nenadoknadiv, tako je i majka, najdraže biće, nezamenljiva. Istini za volju, u životu ima izuzetaka, pa nije sve baš tako crno-belo.

Pesme o radu (posleničke)