TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Posleničke lirske

narodne pesme

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Motivi

Posredno ove pesme najčešće za motiv imaju ljubav dvoje mladih. Nekada, u dalekoj prošlosti, dok nije bila razvijena mehanizacija, mnogi poslovi kao što su: žetva pšenice, ječma, berba kukuruza i sl. zahtevali su mnogo ruku. Pojedinac, domaćin, ove poslove nije mogao uraditi sam, pa su organizovane mobe. Tom prilikom, on bi u pomoć pozvao susede. Njegova dužnost je bila da pripremi prigodan ručak i piće, a učesnici mobe su radili besplatno jer su tako obezbedili da i njima u poslu drugi pomognu. Na mobu su se vrlo rado odazivali mladi momci i devojke jer je to bila retka prilika da budu blizu jedno drugom. Da bi olakšali fizički teške poslove, pevali su uz rad, a naročito po završetku posla. U tim pesmama skriven je motiv ljubavi. Ima u njima takmičarskog duha; a zanimljivo je, da je narodni pevač na strani slabijeg, lepšeg pola kao u pesmi:

NADŽNJEVA SE MOMAK I DEVOJKA

  • Nadžnjeva se momak i devojka:
  • Momak nažnje dvadeset i tri snopa,
  • A devojka dvadeset i četiri.
  • Kad uveče o večeri bilo,
  • Momak pije dvadeset i tri čaše,
  • A devojka dvadeset i četiri.
  • Kad ujutru beo dan osvanu,
  • Momak leži ni glave ne diže,
  • A devojka sitan vezak veze.

Ako prilikom analize ove pesme, učenicima postavite pitanje: Šta je tebe najviše iznenadilo u ovoj pesmi? - dobićete, na rđavo pitanje, rđav odgovor: "devojka više pije od momka", što, ruku na srce, i nije neko iznenađenje. Međutim, poenta je u tome da je devojka u svemu bolja od momka, pa ako hoćete i u izrazito "muškom poslu" - piću. No, hajde da se uozbiljimo. Ljubav u tim prilikama nazirala se u blistavom pogledu, ili osmehu, a malo smeliji su bili spremni da to i rečima kažu kao u pesmi:

OVČAR I DEVOJKA

  • Žetvu žela lepota devojka
  • Zlatnom rukom i srebrnim srpom.
  • Kad je bilo oko pola dana.
  • Zapevala lepota devojka:
  • "Ko bi mene snoplje povezao,
  • Dala bi mu moje belo lice.
  • Ko li bi mi vodice doneo,
  • Dala bi mu moje čarne oči.
  • A ko bi mi ladak načinio,
  • Ja bi njemu vjerna ljuba bila"
  • Ona misli niko je ne sluša;
  • Slušao je ovčar kod ovaca:
  • Rogozom joj snoplje povezao,
  • Od leske joj ladak načinio,
  • I doneo lađane vodice;
  • Pak besedi lepoti devojci:
  • "Daj, devojko, što si obećala!"
  • Al' devojka polukava bila,
  • Pak se onda mlada odgovara:
  • Id' odatle, mladi čobanine!

Ako si mi snoplje povezao,

Tvoje ovce po strnjici pasu.

Ako si mi vode doneo,

I ti si se lađane napio.

Ako si mi ladak načinio,

I ti si se pod njim odmarao."

Kroz nadmudrivanje i zadirkivanje nagoveštava se rađanje ljubavi između dvoje mladih. Tako u pesmi:Kujundžija i hitroprelja momak u šaljivom obraćanju otkriva svoju ljubav i najavljuje moguću svadbu, pominjući devojačke darove:

  • "Oj, Boga ti, Janjo hitropreljo!
  • Da ti pošljem maleno povjesmo,
  • Opredi mi šator i košulju
  • A što tebi od toga ostane,
  • To opredi sebi u darove."
Devojka, takođe, šaljivo odgovara, a pominjanjem venaca i "oboca" ističe nadu da se njihovo "gledanje" završi svadbom:
  • "Da ti pošljem malenu paricu,
  • Sakuj meni v'jence i oboce,
  • A što tebi od toga ostane,
  • Potkuj tvoga dobra konja vranaca,
  • Neka ti je među braćom fala."

Stilska figura slovenska antiteza u uvodnom delu ove pesme ima funkciju da dočara sjaj i lepotu ljubavi (sunce, mesec i zlato), a dva grada kao u bajkama smeštena u zlatne rogove jelena samo prividno razdvajaju dva mlada bića koja veže obostrana ljubav kao rogove glava jelena:

  • Što se sija kraj gore zelene:
  • Da l' je sunce, da l' je mjesečina?
  • Nit' je sunce, nit' je mjesečina,
  • Već dva zlatna roga u jelena,
  • U njima su dva grada građena,
  • U jednom je kujundzija Janko,
  • U drugome Janja hitroprelja.
Ne retko u ovim pesmama ima šaljivih tonova kao u pesmi:

JABLANOVA MOBA

  • Ili grmi. il' se zemlja trese?
  • Ili bije more o bregove?
  • Niti grmi, nit' se zemlja trese,
  • Niti bije more o bregove,
  • Već to jezdi Jablanova moba.
  • Pred njome je Jablan na konjicu,
  • U ruci mu struk bela bosiljka;
  • Rukom maše, bosiljak miriše:
  • "Lako, lako, moja silna mobo!
  • Sama mi je gospođa kod dvora,
  • Neće znati da je silna moba,
  • Već će mislit' da je turska vojska.
  • Mlada, luda, poplašiće mi se.
  • Tanka, vitka, prelomiće mi se."

I u ovoj pesmi javlja se jedna stilska figura koja je uobičajenija u epskoj poeziji , a zove se slovenska antiteza. To je izražajno sredstvo u kojem imamo 1. pitanje, zatim 2. poređenje, 3. negaciju i na kraju 4. tačan odgovor; 1. pitanje: "Ili grmi, il' se zemlja trese?";, 2. poređenje "ili bije more o bregove?"; 3. negacija: "niti grmi, nit' se zemlja trese, niti bije more o bregove"; i na kraju 4. tačan odgovor: "Već to jezdi Jablanova moba".

O čemu pevaju

Posleničke, ili pesme o radu, pevane su u vreme poljoprivrednih poslova. Govore o radu kao što im ime kaže. Međutim, između redova dat je motiv ljubavi dvoje mladih (momka i devojke, muža i supruge). Naravno, narodni pevač je na strani lepšeg pola, osobito kad je reč o vrednoći i drugim vrlinama i sposobnostima žene, pa ide tako daleko da čak i vina mogu popiti više od muškarca.

Epiteti:

beo dan, sitan vezak, lepota devojka, zlatnom rukom, srebrnim srpom, belo lice, čarne oči, vjerna ljuba, lađane vodice, mladi čobanine.

Porodične pesme

 

 

 

CONTACT