Borba za srpski jezik

Oslobodimo se turcizama

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada. (Vuk S. Karadžić)

Tuđe perje

U srpskom jeziku ima oko 8.000 turskih reči. Međutim, trenutno se koristi manje od 3.000, što je opet mnogo. To je posledica 450-goišnje okupacij. Koliko te ko porobio, najbolje se vidi iz toga koliko je svojih reči uneo u tvoj maternji jezik. Nekih od tih reči nikad se nećemo osloboditi jer su ušle u naše vene, a nemamo ni odgovarajuću srpsku reč. No, problem je i onda kad imamo svoju reč i dalje se turčimo. Tako, na primer imamo naše lepe reči: susedstvo, susedi i susedice, a i dalje rabimo turcizme: komšiluk, komšije i komšinice. Naravno, nije kriv samo narod - nego naša javna glasila koja bi trebalo da štite naš jezik. Međutim, RTS snimi seriju "Komšije", a narod gleda i upija; predsednik države hoće da ima dobre odnose sa komšijama i da ne nabrajam.

Ovde nudim rečnik turcizama za koje imamo svoje reči da skromnoj manjini pokazem put ka oslobođenju.

Sledeća: 2, 3, 4

Kritički osvrt

Turcizmi: (h)ajde, (h)ajdemo

To su oblici imperativa, koje mnogo rabe naši sportisti, navijači, i, naravno, javna glasila. Pa, pobogu Srbi, zašto hajde (to je oblik za one "pismenije" i ajde za nepismene) kad imamo naš imperativ: idi, idemo?