tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Sve će to narod pozlatiti - likovi

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Blagoje kazandžija

Prikazan je u fesu i čakširama. Imao je lepo izbrijano i čisto lice, sa blagim borama, sede zulufe i brkove. Plave oči bile su mu pune pouzdanja, ali nemirne u trenucima iščekivanja sina iz rata. Neprestano je držao ćibuk u zubima i palio lulu. Nervozan je: — Nema je, pa nema! — reče kazandžija ljutito, kao čovek kome ne ide karta. Kad stigle lađa, prolazi pored obogaljenog sina, jer njegov mozak odbia da prihvati stvarnost.

— Pa gdje je?

— Tata! — viknu vojnik milostivo okrećući se na jednoj nozi i podupirajući se štakom.

— Tata! Ta evo me!

"Blagoje se kao munja brzo okrete. Stade pred sina. Gleda ga, gleda — pa onda tresnu o zemlju". Gubi svest, jer ga njegov mozak privremeno opet štiti od rđave stvarnosti. Kad dođe k sebi, grli sina i kaže: "Hvala Bogu, samo kad si živ! Sve će opet dobro biti". To je, naravno, u suprotnosti sa onim što je mislio na početku pripovetke, govoreći, o nekom drugom invalidu.

— Uh, Bože! — Blagoje se strese. — Ovakav badrljak samo! Bolje bi mu bilo sto puta da je umro! A on ništa — živ! Pa još puši! Ništa mu, kaže, ne škodi!

Iako je tešio sina da je bitno što se živ vratio, nije mogao izdražati tu težinu boli i propio se nakon njegovog povratka iz rata. Koliko je ta bol bila jaka vidimo po tome što kazandžija nije preziveo tu nesreću koja ih je zadesila, umro je i ostavio ubogog sina samog. Blagoje nije želeo milostinju koju su im davali sunarodnici. Nije odobravao to što ljudi moraju da prose kako bi preživeli i krivio je državu za to. Na kraju je njegovog sina zatekla baš takva sudbina, što Blagoje nije mogao preživeti. Blagoje je pre svega otac, koji nesreću sina nije mogao gledati.

Kaptan Tansaije Jeličić

Kapetan je miran (škrt na rečima) kao periodičan činovnik koji zna da posle pet godina mora doći klasa. Skoro da mu smetaju Blagojeva zapitkivanja, jer čeka zdravu ženu sa detetom. U suprtnosti su i njihova viđenja vojnih invalida: Blagoje smatra da je država dužna da zbrine ljude koji su za nju prolivali krv i ostali bogalji; kapetan misli da svaki onaj koji je prolio krv za svoju zemlju, treba da se računa u srećne jer se odužio svojoj majci, svojoj zemlji. Svaki je dužan svojoj zemlji, zemlja nije nikome ništa. Sve u svemu tipian predstavnik vlasti.

Sve će to narod pozlatiti

 

 

CONTACT