tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Družina Sinji galeb

Likovi u romanu

Autor: Petar Jokić, nastavnik

U ovom romanu pojavljuje se veliki broj ličnosti. Neke od njih su kompletno opisane, druge su prikazane sa kolektivnim osobinama. Glavna ličnost u romanu je dečak Ivotabaovic.com Cela radnja zbiva se oko njega. Njegovo dečaštvo je teklo gotovo bez roditelja. Živeo je u svojoj skoro srušenoj kući. Lovio ribu kraj obale, čuvao ovce. Leti se hranio smokvama, breskvama i grožđem. Rastao je Iva kao žilava biljka među kamenjem. Od svoje majke nasledio je lepo crmpurasto lice. Imao je crnu, bujni i valovitu kosu. Kad se smejao, pokazivali su se lepi, beli jaki zubi: Pogled mu je bio miran i istrajan. U mislima je bludeo za nepoznatim krajevima. Često je bio tužan i potišten. Da iz piščevih redova ne znamo da ima samo 12 godina, pomislili bismo prema njegovoj snazi, odlučnosti, oštroumnosti, spretnosti i upornosti da se radi o znatno starijem mladiću. Dečaci: Petar, Jure, Mihael, Pero, i Franjo učestvuju, takođe, u svim zbivanjima, ali ih pisac slika kolektivno, dajući im tako zajedničke osobine. Stoga u romanu često imamo ovakve opise: dečaci su pokazali hrabrost, dečaci su bili vešti i snalažljivi itd. Mileva je bila ljupka devojčica koja se najradije igrala sa dečacima. Prema svima je bila dobra i pravedna, ali je najviše saosećanja i razumevanja imala prema Ivi. Čak i onda kad je bio ostavljen sam. Nikad ga nije napuštala. Kad god bi među dečacima došlo do nekog nesporazuma, ona je bila tu da ih blago prekori, savetuje i miri. Svi su je voleli i poštovali jer je bila neobično dobra i radna. U priči se na nekoliko mesta nazire, mada su oni još bili dečak i devojčica, rađanje ljubavi između Ive i Mileve. Sa svim dečacima se slaže i druži, samo kad sretne Ivu, spusti oči i nekako ga izbegava... I sama ne zna zašto, često su joj misli o njemu neobične, čudne: zar ga nije strah da živi u onoj polupraznoj kući..."

Brazilijanac

Čovek sklon raznim sumnjivim avanturama, večiti nemirni putnik, sanja o lagodnom životu, ali bez rada, sklon porocima: kockanju, propada sve više i više, zapostavlja porodicu ( ženu i sina). Osobenjak je, u naselju ga niko ne voli, a još manje ceni. Proigrao je na najgori način poverenje ribara. Pred kraj života, pod grižom savesti, vraća se u naselje i nalazi pažnju sina, ali to kratko traje jer umire.

Likovi krijumčara

To su ljudi sa dna života, njih je porok odvojio od pravog života i rada. Živeli su od nečasnih poslova, bavili se lopovlukom, podvalama, pljačkama, nepoštenim radnjama u kocki, švercom, a nisu prezali ni od ubistva. Jedini koji je priznao svoj greh i pokajao se je mašinista Ante.

 

Jezik i stil

U opisu oluje pisac koristi epitete: ustalasana površina vode, ogromna morska neman, čudno nemirno more, gusti crni oblaci, besni ples, uraganski vetar, besni vali podivljalog mora, penušavi talasi, podivljala noć i dr; poređenja: "Galeb" je plovio brzo kao nečujna ptica; polako, kao beli labud, plovila je lađa po plavoj površini mora; voda se bleskala u blagom talasanju kao nemirno jezero živog srebra; ostrvo je izgledalo kao ogromna morska neman; iza lađice ostala je brazda kao srebrnasta traka i personifikacije: Mesec se ogledao u moru; nebo se razbesnelo; vetar je po svojoj volji nosio lađicu. Ostrvo se pružalo u daljini i izgledalo kao da po moru plovi nekakva ogromna morska neman.

Opis oluje

Na otvorenom moru vetar poče jače da duva. Galeb je plovio brzo kao nečujna noćna ptica...Pramac je sekao talase koji su lađicu malo podizali, a kad bi s vremena na vreme dunuo jači vetar, Galeb bi se nakrenuo i još brže zaplovio po ustalasanoj površini vode. Tišina je bila čudna. Čulo se samo kako omanji talasi zapljuskuju pramac i kako leprša zastava na jarbolu... naglo se zamrači, a iza visokog dalmatinskog planinskog lanca navukoše se gusti crni oblaci... Tamo nad ostrvom blesnuše munje i ubrzo se celo nebo prevuče crnim oblacima. More je strahovito krkljalo i penilo se kao da je silom htelo da se otrgne sa dna i povede besni ples. Dečake obuze strah... Natrag, ka ostrvu , nije mogao zbog uraganskog jugozapadnog vetra, koji je po svojoj volji nosio lađicu neznano kuda. Vide još samo svetionik u pravcu ostrva Visa, ali tu ih poduhvatiše besni vali debelog mora. Poče ples. U vazduhu je zabučalo i zahujalo, a jedro, iako podvezano, silno je udaralo o jarbol.

 

Družina Sinji galeb - prepričano - ovde

 

CONTACT