tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Robinson Kruso - likovi

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Glavni likovi

Robinson Kruso

Titularni je protagonista, narator i glavni lik romana. Kruso je predstavnik buntovne mladeži koja je neposlušna i protivi se savetu i brigama odraslih. Iako njegova putovanja u ranoj mladosti dovode do njegovog prosperiteta kao brazilskog plantažera i vlasnika robova, avanturistički duh na kraju ga dovodi do više od dve decenije izgnanstva na pustom ostrvu. Snalažljivost u izgradnji kanua, kuće, grnčarije, vikendice, proizvodnji mleka, grožđa, pripitomljavanju koza za svaku su pohvalu. Ali, on ima i mnogo nedostataka. Nesposoban je za dublja osećanja što se vidi kad hladno, bez emocija, ostavlja porodicu. On, doduše brine, ali o verskim posledicama (boji se Boga). Mada je velikodušan kad daruje sestre i kapetana, gotovo je okrutan i ravnodušan kad priča o smrti svoje žene. Zahtev da Petko nauči da ga zove "gospodaru" pre nego što nauči da kaže "da" i "ne", čini se odvratnim čak i po rasističkim standardima. Žudnja za višim staležom ne napušta ga ni tokom duge izolacije što se vidi kad u više navrata za sebe misli da je "kralj" i "suveren" za one koji su mu se pridružili na pustom ostrvu. Kruso je postao moćan i simboličan lik u engleskoj književnosti. Ustvari, samo ime mu je dalo žanr nazvan "robinsonade": romanse o osami i preživljavanju na terenima kao što su napuštena ostrva.

Petko

Petko je "divljak", stanovnik kopna nasuprot Krusovog ostrva, koji dolazi tamo kao zarobljenik njegovih kolega "divljaka", doveden da bude zaklan u kanibalističkom ritualu. Ako Kruso predstavlja prvi kolonijalni um u fikciji, Petko je predstavnik plemena starosedelaca Amerike, Azije i Afrike koji će kasnije biti potlačeni. U trenutku kad Kruso od Petka zahteva da ga zove "gospodaru", Petko postaje trajan politički simbol rasne nepravde u savremenom svetu. Pored toga, Petko je ključna figura u kontekstu romana. Po mnogo čemu je bolji od svog gospodara. Defo podvlači kontrast između njega i Krusoa kad opisuje Petkovo radovanje u susretu sa ocem. Suprotno Kruso nikad ne pominje da mu porodica nedostaje, a kamoli da sanja o sreći da ih ponovo vidi. Kruso, dakle, spasava Petka od kanibala, i on je božanstveno besmrtno zahvalan i lojalan. Iako se Petko pokorava da bude sluga, Kruso počinje da ga ceni više od toga. To je jedini put da čovek, koji nikad ne iskazuje ljubav prema roditeljima, sad voli Petka. Sama činjenica da jedan Englez priznaje više ljubavi za eks-ljudoždera, nego za svoju porodicu, mnogo govori sama za sebe. Dok Kruso Petka uči hrišćanstvu, "divljak" njemu donosi emocijalnu toplinu i vitalnost duha koji nedostaju hladnom Englezu, a donekle i ostalim Evropljanima. Petko je tipična sujeta zapadne intelektualne tradicije o "plemenitim divljacima", koji su uprkos svom "necivilizovanom" i "varvarskom" načinu, dobrog i uzvišenog duha (videti na primer: Petko je privržen ocu), nedostaju samo malo više napredne instrukcije do "civilizovanog".

Portret

Petko je bio „lep, zgodan, razvijen, pravih i snažnih udova, ne odveć krupan, visok i lepih oblika; izraz lica dobar, ne divljačan i natmuren, mužanski, ali i mek kao u Evropljana, naročito kad se smeši. Kosa duga i crna, čelo veoma visoko i široko, u očima mnogo života i svetlucave oštrine. Boja kože ne sasvim crna, ali veoma mrka, veoma prijatna za oko. Lice okruglo i puno, nos mali, ne spljošten kao kod crnaca, usta lepa, usne tanke, lepi zubi pravo postavljeni i beli kao slonovača“. Sporazumevali su se mimikom i gestom.

Jedini drugi prinudni i dvosmisleni lik u romanu je, ustvari, Providens, to jest Bog. Roman je, kao što se u predgovoru kaže, produžena meditacija na delovanje Boga, koga Kruso s vremena na vreme (i u krajnoj liniji) smatra blagonaklonim, ali koji u drugim prilikama. na primer: u trenucima očaja, kao što su gubitak kanua, on smatra za nešto drugo. Dosta disonanci odzvanja kroz tekst romana, pa je na čitaocima da sami zaključe da li je Bog, kao lik u noveli Robinson Kruso blagotvoran ili ne.

Sporedni likovi

Portugalski kapetan

Portugalski kapetan u romanu se javlja dva puta. Prvo kad Krusoa uzima posle bekstva od Mavara i odvodi ga u Brazil gde Kruso postaje vlasnik plantaže. I drugi put, 28 godina kasnije, kad Krusou saopštava da su njegove brazilske investicije bezbedne. Ovaj čovek pun je vrlina. Iskren je, pozajmljuje novac Krusou, iako je i sam u teškoćama. Veran je jer Robinsonovu imovinu čuva. Velikodušan je jer Krusou plaća više od tržišne vrednosti za životinje. Ukratko rečeno, Portugalski kapetan je moralni pandan Petku.

Španac

Jedan je zatvorenik koga spasava Kruso i poštuje ga mnogo više od drugih. To što je Španac katolik, za Robinsona je manje značajno. Važno je da je dobar i pošten čovek i da ima radne navike.

Hul

Hul je Robinsonov drug, predstavnik mladog trgovačkog sloja koji inspiriše Krusoa u njegovim snovima o životu na moru. Nudi mu put u London.

Udovica

je oličenje dobrote; čuva Krusoov novac, i na neki način zamena mu je za majku koja ga ne podržava uopšte.

Robinsonova majka

Potpuno podržava supruga i ne dozvoljava Krusou da putuje morem.

Robinsonov otac

Pojavljuje se kratko u početku. On je otelotvorenje srednje klase koji uzaludno pokušava da sina odvrati od avanturističkih putovanja.

Jezik i stil

U pripovedanju zbivanja u ovom romanu Defo u opisu pored epiteta dosta dobro koristi personifikaciju i poređenje. Primeri za personifikaciju: ... talasi nosili kuda su hteli… jedan besni talas, gorostasan, dovalja se do krme i beše jasno da će nam zadati poslednji udarac. Jednom rečju, dočepa nas sa takvom žestinom, odmah prevrnu čamac, rastavi nas od njega i rasturi nas… i more nas proguta za tren oka“. Primeri za poređenje: visoko kao brdo i besno kao neprijatelj; ne spljošten kao kod crnaca. Ostale primere istražite sami. Epiteti su podvučeni crnom bojom.

Robinson Kruso - prepričano - ovde

 

CONTACT