Revizor - likovi

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Anton Antonovič

Gradonačelnik, ostario i u neku ruku vrlo pametan čovek. Premda prima mito, vlada se vrlo čedno, prilično je ozbiljan, a ima i svoje nazore; ne govori ni glasno, ni tiho, ni mnogo, ni malo. Svaka mu reč ima svoje značenje. Crte su mu lica grube i opore, kao kod svakoga koji je počeo s teškom službom najnižih činova. Prelaz od straha k veselju, od puzavosti k nadutosti je prilično brz, kao što to već biva kod ljudi s grubo razvijenim duševnim sklonostima. Obično nosi mundir (svečani vojnički kratak kaput) s oznakom čina i čizme s mamuzama. Kosa mu je kratka i proseda.

Ana Andrejevna,

Antonova žena, provincijalna namiguša, ne baš prestara, vaspitana pola među romanima i albumima, a pola opet u smočnici i devojačkoj sobi. Vrlo je znatiželjna. Katkad gospodari nad mužem, a to samo zato što je ovaj ne zna ućutkati. Njena vlast se svodi samo na sitnice, a izražava se u prebacivanju i ismejavanju. Menja za vreme radnje četiri puta svoju toaletu.

Marija Antonova

Gradonačelnikova kći sušta je suprost Mraici iz Nušićevog "Sunjivog lica". Em ne primećuje da se varalica udvara i njenoj majci s istim žarom kao i noj, nego je lakoverna i mnogo naivna. Nedostaje još samo scena u kojoj ona ljubomorno napada majku koja je veća glupača od svoje kćeri jer se kao udata žena upušta u avanturu.

Hlestakov,

To je mlad čovek, ima mu dvadeset i tri godine, slabunjav, suvonjav, malo priglup. Jedan od ljudi koje po kancelarijama zovu tikvanima. Zbori i tvori bez ikakvog smisla. Govor svoj prekida a reči mu ispadaju potpuno neočekivano. Čim je srdačniji i prostodušniji, tad više postiže. Odelo mu je modernoga kroja.

Osip

Hlestakov sluga, kao što su već sluge u godinama. Govori ozbiljno, pogled mu redovno pada, mudrac koji voli umesto gospodara da sam sebi očitava bukvice. Glas mu zvuči gotovo uvek podjednako, a u razgovoru s gospodarom poprima surov, otresit i gotovo grub izražaj. Pametniji je od svoga gospodara, i zato se svačemu pre doseti; ne voli mnogo govoriti, već lukavo ćuti. Ima na sebi sivi ili plavi otrcani frak.

Bobčinski i Dobčinski

Oba su niska, kratka i vrlo znatiželjna; neobično liče jedan na drugoga: oba trbušasta, a govore brzo i neobično mnogo gestikuliraju rukama.

Ljapkin-Tjapkin

Sudija, čovek, koji je pročitao pet ili šest knjiga, i zato je malo slobodoumniji. Vrlo rado govori u prenesenom smislu i zato svaku svoju reč naglašava i pri tom dosta oteže, hripi i škripi kao stari časovnik, koja najprije zazuji, a zatim izbija.

Artemij Filipovič Zemljanika

Upravnik bolnice, vrlo ugojen, neokretan i nespretan čovek, ali lukavac i prevanat.

Ivan Kuzmič Špekin - poštar

Do naivnosti otvoren čovek.

Revizor - prepričano ovde