Analiza pesme

Dolap

Autor: Milan Rakić

Književni rod: lirika

Književna vrsta: misaona pesma

Tema: Vrteška života

Ideja (poruka): Pesimistička: SMRT će doći kao nagrada za ovozemaljska stradanja

Analiza pesme

• Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,
• stoji kao spomen iz prastarih dana.
• Njegovu sam škripu kao dete čuo.
• Stara gruba sprava davno mi je znana

U prvoj strofi pesnik slika jednu drevnu drvenu spravu za navodnjavanje. U starom Egiptu su je pokretali robovi, a u pesnikovo vreme, ljude-robove zamenile su životinje, u prvom redu konji. Jedna obična slika postaje neobiča, jer dolap je ovde simbol patnje ukletih ljudi i životinja. Slikovito prikazuje sivi jednoliki besmislen ljudski život gde se sve okreće u jednom te istome krugu. Rakićev pogled na život je obojen pesimizmom: težak je - u njemu se gase svi snovi o sreći. On na kraju zaključuje da je smrt nagrada?!?

• Jedan mali vranac okreće ga tromo,
• malaksao davno od teškoga truda.
• Vuče bedno kljuse, sipljivo i romo,
• bič ga bije, ular steže, žulji ruda.

Rakić skoro da plače nad ružnom sudbinom jadnog kljuseta, videvši u njoj sudbu svoju. Pesnik mu se obraća (stilska figura apostrofa) kao drugu-sapatniku:

• Vranče, ti si bio pun snage i volje,
• i dolap si stari okretao živo.
• Tešila te nada da će biti bolje;
• mlad i snažan, ti si slatke snove sniv'o.

• Al' je prešlo vreme preko tvoje glave,
• iznemoglo telo, malaksale moći;
• poznao si život i nevolje prave,
• i julijske žege i studene noći.

Dok smo mladi lakše podnosimo nevolje života uz nadu daće doći bolje vreme. Smrt je u to doba samo misona imenica, ali kad ostarimo i zgasnu mladalački snovi, a smrt postane opipljiva poput magle pune vlage i muto nebo zakrili sunce života, da li ćutke da, kao vranac trpimo do kraja, ili se rugamo i jadikujemo kao Rakić nad opštom nepravdom.

• O, kako te žalim! - gle, suze me guše, -
• oličena sudbo svih života redom,
• tebe, braću ljude, i sve žive duše,
• jednake pred opštom neminovnom bedom.

Pesimizam i beznađe glavno je osećanje koje izvire iz ove pesme.

• Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?
• Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče.
• Ali bič fijukne... Napred, nemoj stati,
• dok ne padne najzad spasonosno veče.

• Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo;
• svuda oko tebe buja trava gusta,
• i mirise njene ćuv donosi vreo.
• Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta!

• Ti si, kao i ja, od mladosti rane
• osetio opštu sudbu što nas gazi,
• i gladan i žedan provodio dane
• sve u istom krugu, sve na istoj stazi.

• Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi,
• dok žubori voda kraj tebe u viru,
• sanjao o sreći, nagradi, i nezi,
• sanjao o dobrom, zasluženom miru.

Samo snovi vezuju sudbine peskika i kluseta, a razlika je u tome što je konj ludskom krivicom osuđen na fizički težak rad dok je jednom diplomati i pesniku Sudbina oduzela sposobnost da bude srećan

• O, ko zmija ljuta košuljicu svoju,
• ostaviti bedu, nesreću i zlobu,
• i udarce biča stečene u znoju,
• i svemoćnu podlost i opštu gnusobu!

• Pusti snovi! Napred, vranče, nemoj stati,
• ne miriši travu, ne osećaj vir;
• nagradu za trude nebo će ti dati:
• mračnu, dobru raku, i večiti mir!

Pesma se završava pesimističkom idejom da će SMRT doći kao nagrada za ovozemaljska stradanja. Jedna naša poslovica kaže: Ako je i teško živeti, opet je život sladak. Uprkos očaju i pesimizmu kojim je nadahnuta, pesma Dolap predstavlja jednu od najboljih njegovih tvorevina.

Analizirao: Petar Jokić, nastavnik

O piscu

Milan Rakić je rođen 30. septembra 1876. godine u Beogradu. Osnovu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a pravni fakultet u Parizu. Po povratku u Srbiju oženio se i zaposlio kao pisar u Ministarstvu inostranih dela 1904. godine. Umro je u Zagrebu 30. juna 1938. godine. U njegovu čast ustanovljena je pesnička nagrada Milan Rakić koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije.

Milan Rakić

Jasika - ovde