tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Pop Ćira i pop Spira - likovi

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Glavni likovi

Pop Ćira je u suštini dobroćudan, ali je pokoran rđavoj naravi svoje supruge Perse koja mu stalno kljuca o tome kako da se vlada. Pod njenim nagovorom tuži dugogodišnjeg prijatelja, i naravno, kad god je poslušao ženu, izvukao bi deblji kraj. U konkretnom slučaju izvrgnut je podsmehu, a umalo da izgubi i službu. Ima dve ovozemaljske mane: voli mnogo da jede i pije. Zbog toga su ga u selu prozvali Pop Hala. Pop Spira je za razliku od Ćire - gazda u kući, ali i, što bi narod rekao, promućurniji. Voli novac, pa su njega u selu prozvali Pop Kesa. Smirene je naravi, a očito je da ume s ljudima. Njemu je naklonjen crkvenjak Arkadije, pop Oluja, a po svemu sudeći, i autor ovog dela. Popadija Persa je zavidljiva, voli da "popuje", tj. u kući vodi glavnu reč, svadljiva je, i u suštini loš karakter. Glavni je podstrekač svađe među popovima. Sebična je zajedljiva. "Hej, viknu bolno gospoja Persa, sa dignutom varjačom, pa je izgledala kao Isus Navin kad je zaustavljao sunce da ne seda, hej, ta što nama ženama nije dao Bog da mi možemo da budemo popovi, da se mi ovako, kako nas je Bog stvorio, porazgovaramo malo s tim njihovim vladikama, da vidimo ko bi koga obrijao." Popadija Sida po mnogo čemu razlikuje se od popadije Perse, pre svega po naravi. Ona je primer vrlo dobre domaćice, kakve se retko viđaju. Odana i brižna supruga, gotovo je neprimetna, mada je jedna od glavnih aktera radnje Jula je uvek bila mirna i povučena; u društvu sa učiteljem Perom i Melanijom samo je ćutala, jer je bila stidljiva, pa je tu njenu osobinu iskoristila suparnica da osvoji mladog učitelja. Doduše, Juca i nije bila mnogo zainteresovana za Peru, jer je njeno srce već bilo naklonjeno berberinu Šaci, s kojim se viđala u bašti dok je zalivala cveće i vodila tipične bezazlene dijaloge koji nisu mogli da sakriju njenu privrženost momku vragolanu. Mala, okrugla, jednostavna, neposredna i zdrava, kako pisac kaže kao od brega odvaljena. Umela je veoma dobro da kuva, volela je haljine otvorenih boja sa cvetovima. Rado je provodila vreme u bašti, zalivala i pevala. U to vreme na ceni su bile punačke i jedre devojke. U filmu predstavljena je kao vitka i lepršava /Olivera Balašević/. Nameran ili slučajan propust režisera.) Melanija: Bila je visoka, vitka i bleda u licu, uvek se žalila kako joj nešto nije dobro, nije umela da kuva, ali je zato znala da kritikuje jela. Gledala je samo svoje kaktuse i čitala romane. Bila je malo sanjalica i sentimentalna. Zna nemački, što joj pisac, patrijarhalno nastrojen, gotovo da zamera. Knjige su joj očito pomogle da "pročita" momačku sujetu. Umiljata skoro do izveštačenosti uvukla se u psihu obrazovanog, ali neiskusnog i lakovernog ućitela i na prečac ga osvojila. (U filmu je tumači punačka i jedra Vesna Čipčić.) Gabrijela: Gospođica ili gospođa Gabrijela je uvek bila dobro obaveštena i znala do detalja sve što se događalo u selu. Akter je brojnih komičnih scena. To je tipičan lik seoske tračare, koja što bi narod rekao: "Više voli tuđe zlo, nego svoje dobro."

Sporedni likovi:

Pop Oluja, crkvenjak Arkadije, učitelj Pera i berberin Šaca.

Učitelj Pera je predstavljen kao pedantan čovek, koji je dobro obrazovan, ima lep glas, što je bitno za budućeg sveštenika, ali kad su u pitanju žene ne ume da proceni istinske vrednosti. Na kraju romana, dok gleda Jucu sa njenom decom, a on bez poroda, gorko će se kajati što je izabrao Melaniju. Šaca je predstavnik naroda. Tačno zna šta hoće, pomalo je šeret. Voli život i diše punim plućima. Ume da peva, ali, takođe, ume i da u ženama vidi i nešto više od lepote. Tipičan seoski bećar. Arkadije je dat u nekoliko crta. Ume sa ljudima, ali i s popovima. Stavlja se na stranu pop Spire, očekujući i ličnu korist. Pop Oluja očito voli blagodeti popovskog života, a ceni i stare prijatelje te pomaže pop Spiri, ne samo što je s njim vezao čvršće prijateljstvo, nego i zbog toga što je svestan šta bi bila kazna za Spiru.

Humor u romanu

Humor Stevana Sremca crpi svoju vanrednu životnost neposredno iz stvarnih doživljaja, iz svakodnevnih doživljaja prosečnih ljudi malograđanske sredine u kojoj se Sremac kretao. Vrelo Sremčevog humora se nalazilo u intimnom poznavanju te sredine i saživljavanju s njome. Čitaoci su u ovom Sremčevom humoru nalazili realne elemente iz svoga života i života svoje sredine, iz svojih ustaljenih navika, iz svega onoga što je postalo uobičajeno, što se ukorenilo u život i postalo zahvalan objekat šale i dosetke. Slikajući popovske porodice, Stevan Sremac nam je na humorističan (smešan) način dao i sliku seoskog vojvođanskog života. Opisuje trotoare, sokake, kuće; slika siromašne i bogate porodice, učene i proste ljude, one koji idu za onim što je savremeno i moderno i one koji se još drže starog. Novo je u odevanju, nameštaju i govoru (uči se nemački), u pripremanju raznih jela. I sve se to može videti na primeru pop-Ćirine i pop-Spirine porodice. Melanija govori „nemecki“, a Jula narodski. U Spirinoj kući se jede gibanica gužvara, a u pop-Ćirinoj pohovana piletina. Humor se javlja u opisima nekih detalja i situacija, u postupcima junaka i u njihovom govoru. Kad opisuje sokake i govori o trotoarima u selu, Sremac opet polazi od anegdote i humora. Priča se kako nemaju trotoare zato što su ih krave pojele. Naime, da bi se bolje zaštitili od blata, bacali su kukuruzovinu na trotoare, a krave naišle i pojele. Kada govori o blatu i barama koje se duže zadržavaju pored sokaka, pisac će reći da je u njima bilo mnogo žaba i da je bila „jedna lepota slušati žabe kad počnu da pevaju noću“. Sa humorom govori o jednom žapcu koji se „već nekoliko godina dere koliko ga grlo nosi; ima glasinu kao bik, pa se čuje sa pola atara koliko je grlat“. U prikazivanju predmeta i životinjskog sveta Sremac — da bi ostvario humor — često koristi personifikaciju, poređenje i hiperbolu. Kad Persa govori o zidnom satu, ona ga prikazuje kao da je u pitanju živi stvor. Sat retko zvoni, „a kad se odobrovolji, a on se najpre zaceni kao da hoće da kašlje“. On je „tako omatorio da je pored kijanja i kašljanja počeo već da baca šlajm...“ Nezaboravan je i Sidin patak kome je, zbog ljubavnih avantura i nemoralnog života, popadija Sida od kože „napravila i pripasala kecelju, pa sad u njoj izgleda kao kakav pinterski kalfa“. Njega je pop Spira omrzao i zvao ga „Turčinom“ što nimalo ne vodi računa o kući u kojoj je. U selu je nastala izreka za nekog ko je nevaljao: „Lola kao popin patak!“ Popin petao je bio „jedan dugački grlati klipan, koji je sa svojom divnom krestom izgledao kao kakav jakobinac sa svojom crvenom kapom“. I konjski zub, u raspletu, treba da donese preokret i nasmeje čitaoca. Evo te smešne situacije kod vladike, koju je pop Ćira ispripovedao svojoj Persi:

Vladika: - A je l ovo baš vaš zub, oče Kirilo?

Ćira: - Da, vaše preosvešenstvo... Moj rođeni zub...

Vladika: - Ta ovo je, ovo konjski zub, oče Kirilo (...) Zaboga, ta gde ste ga samo našli!...

Persa: - Uh, uh, uh!

Ćira: - A ja priđem i pogledam ga, al imam šta videti! Konjski zub, sasvim konjski, i to još koliki. Takva velika zubekanja kakvu ja, Persida, svoga veka, nikad nisam video!...

 

Pop Ćira i pop Spira - prepričano - ovde

 

CONTACT