Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove
Lektira Hamlet Autor: Viljem Šekspir Književni rod: drama Književna vssta: tragedija Tema: - Hamletova osveta Ideja: Sve što živi mora umreti Mesto radnje: - Danska, uglavnom kraljevski dvorac Helsingör Vreme radnje: - oko 1600. godine KRATAK SADRŽAJ PRVI ČIN 1. prizor: Elsinor, terasa pred dvorcem. Bernardo, Horacije i Marselo sad su na straži. Brine ih je li se opet pojavilo "ono", a pod tim misle na duha koji se pojavio sinoć oko jedan sat posle ponoći. Usred razgovora, pojavljuje se taj isti duh nalik na pokojnog danskog kralja Hamleta. Oni ga pokušaše upitati nešto, no duh iščezne. Horacije kaže kako je duh stvarno nalik na mrtvog kralja, te da je to sigurno znak da će Dansku snaći neka nesreća. Priča im kako je kralj Hamlet u borbi ubio norveškog kralja Fortinbrasa i tako dobio sve njegove zemlje, a sad se Fortinbras mlađi želi osvetiti za sve to i dobiti natrag očeve zemlje. To je razlog što je Danska na oprezu i ima mnogo straže. Zato sigurno i dolazi Hamletov duh. Tako su se i pred sam Cezarov pad otvorili grobovi, mrtvaci poizlazili, pojavila se kometa vatrenog repa i pomrčina zavlada svetom. Uto se vraća duh. Trojica ga htedoše zadržati, no petao kukurikne, pukne zora i duh nestane. Horacije, Marselo i Bernardo složiše se da će o svemu tome izvestiti kraljevića Hamleta. 2. prizor: Svečana dvorana u dvorcu. Ulaze kralj, kraljica, Hamlet, Polonije, Laert, Voltimand, Kornelije, lordovi i pratnja. Kralj Klaudije šalje Kornelija i Voltimanda u Norvešku da sadašnjem kralju, Fortinbrasovu stricu, jave sve što mladi Fortinbras namerava učiniti u Danskoj jer Klaudije zna da se norveški kralj neće složiti s mladićevom osvetom. Kornelije i Voltimand odlaze. Tad Laert moli kralja da mu dopusti povratak u Francusku, a kralj mu kaže neka ide ako želi. Nakon toga kralj se obrati kraljeviću Hamletu rečima: - Sada, dragi Hamlete, Naš rođače i sine - na što Hamlet odgovori u sebi: - Više no, sinovac, manje nego sin. Kraljica govori Hamletu da bi se trebao bolje odnositi prema kralju. Hamlet tad iskazuje svoju tugu zbog gubitka oca: Jer nikad ne može Prikazati me verno, draga majko, Ni mrki ovaj plašt, ni obično Odelo crne boje svečane, Ni uzdisanje stegnutoga daha, Ni obilna mi reka u oku, Ni pokunjeno držanje u licu, Ni drugo ništa, što je sen i vid I slika bola. To je, što se čini, Jer čovek može svu tu napravu I glumiti. Al u meni je nešto, Od naprave što više znači te, Jer samo slika tuge to je sve. Želi se vratiti u Vitenberg, no kralj i kraljica ne slažu se s tim. Svi odlaze osim Hamleta. On je besan što je Klaudije, njegov stric, preuzeo očevo prestolje i oženio se njegovom majkom ubrzo nakon sprovoda. Ogorčen je na majku što je tako brzo zaboravila oca. Kratki mesec! Još pre nego što je cipele Iznosila, u kojima je išla Za mrtvim telom bednoga mi oca, U suzama ko Nioba! Da, ona, Baš ona - Bože! Zver bez razuma bi Žalostila se duže - pošla je Za moga strica, brata oca mog, Što nije više nalik na nj no ja Na Herkula! Za mesec dana! Pre No so je suza lažnih prestala Crveniti oči njene otekle, Već udala se. Dolaze mu Horacije, Bernardo i Marselo reći o pojavi kraljeva duha. Horacije mu priča. Hamlet priznaje da je to vrlo čudno, no želi i on videti očev duh i razgovarati s njima. Smatra da će sad otkriti ko mu je ubio oca. 3. prizor: Polonijeva kuća, razgovaraju Laert i Ofelija. Opraštaju se pre Laertova odlaska. Budući da Laert ne voli Hamleta, upozorava Ofeliju da ne veruje u Hamletovu ljubav, a ona mu kaže da će ga poslušati i biti na oprezu. Dolazi Polonije. Govori Laertu da krene na brod jer će zakasniti, a i sluge ga već čekaju. Laert se oprašta s njima i odlazi. Polonije tad ispituje Ofeliju o sastancima s Hamletom, pa je opominje da se ponaša časno. Ofelija govori kako joj je Hamlet iskazivao naklonost, a Polonije joj govori neka bude malo nepristupačnija. Ja neću da od ovoga trenutka Sramotiš ma i jedan prosti čas U razgovoru s Hamletom. Zapovedam ti - pazi na to! Idi Sad svojim poslom. 4. prizor: Terasa. Ulaze Hamlet Horacije i Marselo. Čekaju duha. Iz dvorca se čuju trube i top. Hamlet kaže kako to kralj luduje i nazdravlja. Hamletu se to gadi jer ih zbog takvih stvari drugi narodi nazivaju svinjama i pijancima. Dolazi duh. Hamlet je uplašen, a duh mu pokazuje da ga sledi. Horacije mu govori da ne ide, no Hamlet želi razgovarati s očevim duhom. Duh i Hamlet odlaze, a Horacije i Marselo krenu za njima, sumnjaju da "u državi je Danskoj nešto trulo". 5. prizor:Hamlet i duh dolaze na zabačeniji deo terase i duh mu poče pričati. Kaže da je on duh njegog oca, pa mu dolazi reći da osveti njegovo ubistvo. Hamlet je iznenađen što duh govori o ubistvu. Duh kaže kako je razglašeno da ga je ugrizla zmija dok je spavao u vrtu, no prava je istina da ga je ubio onaj koji sad nosi njegovu krunu. Klaudije ga je ubio tako što mu je ulio sok otrovnog bilja u uho. Taj mu je otrov vrlo brzo ušao u krv, prošao celim telom i usmrtio ga. Zato traži od Hamleta da ne dopusti da se Klaudije izvuče s tim zločinom. Duh nestane. Hamlet je besan. Dolaze Horacije i Marselo, traže od Hamleta da im ispriča šta mu je duh rekao, ali on im ne želi reći, no traži od njih da se zakunu da nikom neće reći za duha. I duh im iz dubina govori neka se zakunu. Oni to učine, te svi skupa odlaze. DRUGI ČIN 1. prizor: Polonije i Rejnaldo razgovaraju u Polonijevoj kući. Polonije šalje Rejnalda za Laertom, da ga prati i raspita se o njegovom ponašanju, a kasnije da mu da novce i pismo. Rejnaldo odlazi, a ulazi Ofelija. Govori da je preplašena jer misli da je Hamlet poludeo od ljubavi, tj. od toga što ga Ofelija odbija. Polonije se slaže da je sigurno zato poludeo i zato idu to reći kralju i kraljici. 2. prizor: U međuvremenu, u dvorani kralj i kraljica dočekuju Rozenkranca i Guildensterna. Kralj ih je pozvao zbog Hamletova ponašanja. Budući da su ta dvojica Hamletovi prijatelji, kralj misli da će im Hamlet odati zašto se tako čudno ponaša. I kraljica ih moli da saznaju to. Guildenstern i Rosencrantz odlaze, a ulazi Polonije. Polonije kaže da je našao razlog Hamletova ludila, no kraljica sumnja da postoji neki drugi razlog osim gubitka oca i njenog novog braka. Klaudije kaže da mu prvo poslanici dođu reći šta je bilo u Norveškoj, pa će onda poslušati njega. Poslanik Voltimand izveštava kako je norveški kralj zabranio Fortinbrasu mlađem da ikad pokuša započeti rat protiv Danske, te da norveški kralj traži dopuštenje da prođe kroz Dansku u svom pohodu protiv Poljske. Kralj je zadovoljan izveštajem, pa Voltimand i Kornelije odlaze. Tad Polonije dobije reč. On im čita Hamletovo pismo Ofeliji kako bi ih uverio da je Hamlet lud od ljubavi jer ga je Ofelija odbila zato što je poštena i časna žena. Polonije je smislio kako će namestiti susret Hamleta i Ofelije, a on i kralj će biti iza zavese i slušati njihov razgovor. Kralj i kraljica tad odlaze, a nailazi Hamlet čitajući neku knjigu. Polonije mu se obrati pitajući ga kako je i prepoznaje li ga. Hamlet kaže da je dobro, a misli da je Polonije ribar. Hamlet se pravi lud i namerno daje Poloniju zbunjujuće odgovore, te zato Polonije ubrzo ode. Hamletu dolaze Rozenkranc i Guildenstern. I njima Hamlet daje čudne odgovore jer im ne želi ništa otkriti iako su mu prijatelji. Rosencrantz govori kako su na putu u dvorac naišli na neke glumce koji dolaze ponuditi svoje usluge. Hamlet ih s radošću prima. Nakon kratka razgovora s glumcima, svi odlaze i Hamlet ostaje sam. On smišlja kako će uz pomoć glumaca i predstave naterati kralja da prizna ubistvo njegovog oca. Ja hoću stvarnije Da imam razloge - i zato valja U glumi ščepati savest grešnog kralja. TREĆI ČIN 1. prizor: Razgovaraju u dvorcu kralj, kraljica, Polonije, Ofelija, Rozenkranc i Guildenstern. Dvojica poslednjih govore kako je razgovor s Hamletom dobro prošao, no ipak im Hamlet nije dao odgovore koje su tražili. Kralj im govori neka i dalje pokušavaju, nakon čega Rosencrantz i Guildenstern odlaze. Kralj govori kraljici da i ona ode jer su oni pripremili susret Hamleta s Ofelijom, a on i Polonije će sakriveni slušati njihov razgovor. Kraljica se složi i ode. Ofelija će tobože čitati neku knjigu, a kralj i Polonije će se sakriti iza zavese. Dolazi Hamlet vodeći svoj monolog: O, biti ili ne biti – pitanje je sad! Je l' dičnije sve strelice i metke Silovite sudbine u srcu Podnositi il zgrabiti oružje, Odupret se i moru jada kraj Učiniti? Umreti - usnuti, ništa više! I usnuvši dokončati srca bol I prirodnih još hiljadu' potresa, Što ostavština su telu. To je kraj, Da živo ga poželiš: umreti I usniti! Usniti, pa i snivati možda! Naiđe na Ofeliju. Dugo se nisu videli. Iako Ofelija govori da će mu vratiti poklone koje joj je dao, Hamlet tvrdi da joj nikad ništa nije dao. Nadodaje i to da ju je nekad voleo, no zatim kaže da ju uopšte nije voleo. Govori joj neka ide u manastir, da njemu ne veruje ništa; nijednom muškarcu ne treba verovati jer su svi nitkovi. Govori joj: - Ako se budeš udavala, daću ti ovu kletvu kao miraz. Bila ti čista kao led i bela kao sneg, kleveti nećeš uteći. Idi u manastir - Idi, zbogom. (Hoda gore - dole) Ili ako hoćeš svakako da se udaš, pođi za budalu, jer pametni ljudi znaju predobro, kakve vi nakaze od njih pravite. U manastir - idi, i to brzo. Zbogom!. Hamlet odlazi, ostavlja zaprepašćenu Ofeliju. Prilaze joj kralj i Polonije. Kralj govori da mu Hamletovo ponašanje ne izgleda kao ludost, no ipak je Hamlet vrlo opasan. No Polonije i dalje smatra da je Hamlet lud zbog neuzvraćene ljubavi. Predlaže da kraljica pokuša "izvući" nešto iz Hamleta nakon predstave, a on će se sakriti i slušati taj razgovor. Kralj se složi: Da, tako neka bude jer mahnitost u velikoga sveta Bez paske sama ne sme da šeta. 2. prizor: Hamlet se dogovara s glumcima. Napisao je jedan deo predstave i želi da ga glumci izvedu kako bi kralja uhvatio u zamku. Glumci poslušaše i odu se pripremiti za predstavu. Dolazi Horacije. Hamlet mu govori da je on najpravedniji čovek kojeg zna i zato mu priča kako je u predstavu ubacio scenu koja je vrlo slična okolnostima u kojima je ubijen njegov otac. Stoga traži od Horacija da posmatra kralja za vreme te scene, da vidi hoće li kralj bilo kako odati svoj greh. Horacije pristane, a Hamlet kaže: - Evo dolaze, na glumu. Sada moram biti lud. Svi ulaze u dvoranu kako bi gledali predstavu. Hamlet sede kod Ofelijinih nogu te nasloni glavu na Ofelijine noge dajući pritom perverzne komentare poput: - To je lepa misao, ležati između devojačkih nogu. Počela je predstava. Glumci glume kralja i kraljicu koji se zaklinju na večnu ljubav. Tad na scenu dolazi treća osoba, Lukijan, koji usnulom kralju uliva otrov u uho. Kralj Klaudije naglo ustaje i odlazi s predstave. Izlaze za njim svi osim Hamleta i Horacija. Slažu se da je Klaudije sumnjiv zbog odlaska s predstave baš u vreme scene trovanja. Dolaze im Guildenstern i Rozenkranc. Žele opet izvući odgovore iz Hamleta, no on i dalje ćuti o svemu tome. Hamlet pita Guildensterna zna li svirati frulu. Nakon što Guildenstern kaže da ne zna, Hamlet ga pita zašto onda pokušava svirati na njemu, saznati njegove tajne. - Nazovite me kakvim god muzikom - rasrditi me možete, ali ne možete na meni svirati. Dolazi Polonije i govori Hamletu da ga majka želi videti, pa Hamlet odlazi k njoj. 3. prizor: U dvorani kralj razgovara s Rozenkrancom i Guildensternom. Kralj im govori da ne voli Hamleta, da je opasan i da ga treba poslati u Englesku, a njih će dvojicu poslati za njim. Molim vas, Požurite se na svoj hitri put, Da zapnemo u verige taj strah, Što sada odveć slobodno se kreće. Rosencrantz i Guildenstern odlaze, a dolazi Polonije reći kralju da je Hamlet krenuo k majci, a da će se on (Polonije) sakriti iza zavese i slušati razgovor. Nakon tog saopštenja Polonije odlazi. Kralj ostaje sam. Moj greh je gnusan, smrdi do neba I kletva je na njemu prastara - Ubistvo brata! Moliti se ne mogu, Ma da je živa želja mi i volja, Jer nameru mi jaku jača krivnja Uništava... Kralj klekne pokušavajući tražiti oprost za svoj zločin iako se ne kaje. Hamlet ga ugleda: - Gledaj, moli se! Ha, - sad je zgoda, sad bih mogao! I hoću, (trgne mač) pa nek ode u nebo!. No ipak neće ništa učiniti, pričekaće još na osvetu. Sad odlazi majci, a Klaudije ustajući reče: - O, reč se diže, ali miso gmiže, a reč bez misli teško k nebu stiže, nakon čega ode. 4. prizor: Kraljičina soba, ulaze kraljica i Polonije. Polonije joj govori da će Hamlet sad doći, te se sakrije iza zavese čuvši da je Hamlet pred vratima. Hamlet uđe k majci, a majka ga odmah počne prekoravati što je nepošten prema Klaudiju, svom poočimu i stricu. Hamlet ju ne želi slušati, nego je vređa. Ona se boji da će je napasti, zato poče glasno zapomagati. Zapomaganje se čuje i iza zavesa. Hamlet izvuče mač i zarije ga u zavesu, ne znajući koga je ubio. Razveseli se kad pomisli da je možda ubio kralja Klaudija, no otkrije zavesu i ugleda mrtvog Polonija. O, jadna ludo ti, nametljiva I nesmotrena, zbogom! Držah te Za nekog većeg. Primi svoju kob. I dalje Hamlet nastavlja vređati svoju majku, što je tako brzo zaboravila njegovog oca i udala se za smeće. Tad ulazi duh, a samo ga Hamlet vidi i razgovara s njim. Kraljica tad shvati da je Hamlet stvarno lud, ima priviđenja: O, to je samo tvoga mozga stvor, Jer ludost je u takvom stvaranju Bestelesnome vrlo vešta. Hamlet se pozdravlja, želi otići, (Pokazuje Polonijevo tijelo) Ja žalim ovoga Gospodina - al htela su nebesa Da kazne mene njim, a njega mnome, Te moram biti njima bič i sluga. Sahraniću ga sad i odgovarati Za preku smrt, što zadadoh je njemu. Zna da će uskoro morati otići u Englesku, kako mu je već odavno rečeno, a sad želi majci laku noć te odlazi vukući Polonijevo telo. ČETVRTI ČIN 1. prizor: U dvorani su kralj, kraljica, Guildenstern i Rosencrantz. Njih dvojica nakratko izađu kako bi kralj i kraljica razgovarali o Hamletovu sinoćnjem ponašanju. Kraljica kaže: Lud Ko more i ko vetar, kad se rvu I nadmeću. U divljem ludilu I čuvši, gde se iza zavese Pomaklo nešto, trgao je mač I viknuv: Parcov, parcov! - starca je Umorio u ludoj opseni, I ne znajući, ko je. Vraćaju se Guildenstern i Rosencrantz pa im kralj zapoveda da nađu Hamleta i Polonijevo telo odnesu u kapelicu da se sahrani, a kralj i kraljica naći će rešenje kako kazniti Hamleta za zločin. 2. prizor: Guildenstern i Rosencrantz nađu Hamleta. spituju ga gde je Polonijevo telo, no Hamlet im ne želi ništa reći. Traži da ga odvedu kralju. 3. prizor: Sva trojica dolaze pred kralja. Kralj pita Hamleta gde je Polonije, a Hamlet odgovara da je na večeri, no ne večera on, nego njega večeraju. Kaže da je na nebu, a ako ga ne nađu tamo, onda će ga sigurno naći za mesec dana, „kad budete uzlazili uza stepenice na trem". Kralj šalje sluge da nađu Polonija, a Hamleta šalje na brod za Englesku. Guildensternu i Rosencrantzu naređuje da idu za njim i da se pobrinu da Hamlet još noćas ode. Svi odlaze, a kralj ostaje sam. Nada se da će Engleska ispuniti njegovu molbu. Ti ne možeš s hladnim prezirom Da dočekaš naš nalog vrhovni, Što svećano u pismu zahteva Od tebe brzu Hamletovu smrt. Učini to nam ,kralju Engleske, Jer on mi kao ljuta groznica U krvi besni, a na tebi je, Da izlečiš me. 4. prizor:Ravnica u Danskoj. Ulazi Fortinbras s trupama u maršu. Govori kapetanu da pozdravi danskog kralja i zahvaljuje što im je dopustio da prođu kroz Dansku. Fortinbras s vojskom nastavi dalje, a naiđu Hamlet, Rosencrantz, Guildenstern i ostali. Hamlet pita kapetana kakva je to vojska, a kapetan kaže da je to norveška, Fortinbrasova vojska. Nakon kratka razgovora kapetan odlazi, a ubrzo i Hamlet i ostali. 5. prizor: Soba u Elsinoru; ulaze kraljica, Horacije i jedan plemić. Plemić govori o Ofeliji, kako je poludela nakon očeve smrti. Dovodi Ofeliju pred kraljicu. Ofelija peva neku svoju tužbalicu koju niko ne razume. Dolazi i kralj, žali jadnu Ofeliju. Naređuje Horaciju da pazi na nju. Začuje se vika, dolazi Laert besan kao ris. Želi znati što je s njegovim ocem, ko ga je ubio, želi se osvetiti očevu krvniku. Vraća se Ofelija. Laert je srećan što je vidi, ali tužan zbog narušena psihičkog stanja zbog očeve smrti. Ofelija ode pevajući i dalje svoje tužbalice. Laert kaže kako će naći krivca za očevu smrt i sestrinu bolest. Kralj se slaže: I hoćete - a onda, Kad saznate, gdje krivac jeste pravi, Tek njemu ćete raditi o glavi. 6. prizor: Horacija dolaze posjetiti neki mornari. Nose mu Hamletovo pismo u kojem piše kako su ga zarobili neki gusari, neka da kralju pismo koje mu šalje i da što pre dođe k njemu (Hamletu). Kaže i kako mu mnogo toga mora ispričati o Rozenkrancu i Guildensternu koji su na putu u Englesku. Nakon što je pročitao pismo, Horacije kaže mornarima da ga odvedu do Hamleta. 7. prizor: Kralj i Laert razgovaraju. Dogovaraju se oko Laertove osvete Hamletu za ubojstvo Polonija. Uto dođe glasnik noseći Hamletova pisma: jedno za kralja, jedno za kraljicu. Hamlet kralju u pismu najavljuje svoj sutrašnji dolazak. Laert jedva čeka da Hamlet dođe da ga može optužiti i osvetiti se. Kralj kaže Laertu da će on smisliti neki podvig kako bi laert mogao ubiti Hamleta. Laert se slaže da on bude oruđe za tu kaznu. Dogovorit će dvoboj između Laerta i Hamleta, mačevanje, pri čemu će Laertova oštrica biti premazana otrovnom mašću. Uto ulazi kraljica vičući da se Ofelija utopila. Sumnjaju na samoubojstvo, no ipak će srediti da ima kršćanski sprovod. PETI ČIN 1. prizor: Groblje. Dva grobara kopaju grob u koji će biti smeštena Ofelija. Raspravljaju o tome kako se Ofelija ubila; jedan od njih kaže da Ofelija sigurno ne bi imala hrišćanski sprovod da nije bogata. Drugi grobar ode, a naiđu Hamlet i Horacije. Kad je prvi grobar iskopao neku lobanju, Hamlet poče filozofirati ugledavši ju. Kaže kako je ta lobanja nekad imala jezik i mogla je pevati, a grobar ju tako nemarno baca na zemlju. Hamlet pita grobara za koga kopa grob, no on ne želi reći. Grobar priča kako je postao grobar baš na dan rođenja mladog Hamleta i dan kad je pokojni kralj Hamlet pobedio Fortinbrasa. Usred razgovora na groblje dolaze sveštenici noseći Ofelijino telo, Laert, kralj i kraljica i ostali. Hamlet i Horacije se sakriju. Sveštenik objašnjava Laertu da će Ofelija imati hrišćanski obred, no ipak joj neće biti pevan requiem kao što se peva onima koji su preminuli u miru. Tad Hamlet shvati da je to Ofelijin sprovod. Laert u afektu skoči u grob, a tad prilazi Hamlet i isto to čini. Potuku se u grobu, no ubrzo ih razdvoje i izvuku otamo. Hamlet besno odlazi, za njim Horacije, a kralj govori Laertu da će ubrzati svoj plan, a kraljici kaže neka pripazi na svog sina, te dodaje: Živ spomenik će dobit ovaj grob I onda čeka mir nas blagi, lepi, A dotle neka strpljivost nas krepi. 2. prizor: Hamlet i Horacije razgovaraju u jednoj sobi u dvorcu. Hamlet priča kako je, dok je bio na brodu, našao pismo u kojem je naredba da ga ubiju, no on je promijenio poruku, napisao je da treba pogubiti one koji donesu to pismo. I tako su Guildenstern i Rozenkranc poginuli. Ulazi i Osric, nosi Hamletu kraljevu poruku o dvoboju i opkladi. Kralj se kladi da će Hamlet pobediti Laerta i zato želi da se dvoboj što pre održi. Dvoboj će trajati dok jedan od učesnika drugom ne zada dvanaest uspešnih udaraca. Dolazi plemić koga je poslao kralj da pita Hamleta je li spreman za dvoboj ili će ga odgoditi. Hamlet kaže da će doći sad i plemić odlazi da to kaže kralju. Horacije smatra da će Hamlet izgubiti opkladu, no Hamlet ne misli tako. Neka bude što bude. Dolaze kralj, kraljica, Laert, Osric i ostali s mačevima i rukavicama. Donose i boce s vinom. Hamlet i Laert bratski se pozdrave. Uzimaju mačeve i spremaju se za borbu. Kralj je jednu čašu vina namenio Hamletu, no Hamlet kaže da će kasnije popiti. Kralj je otrovao vino u toj čaši, a kraljica, ne znajući to, ispije vino. U žaru borbe Laert rani Hamleta, a zatim slučajno zamene mačeve te Hamlet rani Laerta. Uto kraljica padne. Umirući reče da je vino bilo otrovano, te umre. Hamlet vidi da je izdan. I Laert pada. Viče Hamletu da je i on otrovan, ali mačem, i zato Hamlet uzme otrovani mač te probode kralja Klaudija. Hamlet ga natera da popije malo onog otrovanog vina, te kral umre. Laert kaže: Pravda ga je stigla, Jer on je sam taj otrov smešao. - Oprostimo sad jedan drugome. Pa niti moja ni mog oca smrt Nek ne padne na tebe, Hamlete, Ni tvoja na me! ... te umre. Hamlet mu oprosti te govori Horaciju da i on umire i neka Horacije ispriča svima njegovu priču. I Horacije htede popiti otrov, no Hamlet mu uze čašu i baci na pod. Začuje se dolazak Fortinbrasove vojske. Osric kaže da je Fortinbras pobedio u Poljskoj. Hamlet kaže Horaciju neka ispriča sve Fortinbrasu, te nakon tih reči Hamlet umre. Horacije je tužan: Sad puca dično srce! - Laku noć, Moj kraljeviću! Jata anđela Uspavala te svojim pesmama. Fortinbras ulazi, želi videti taj krvavi prizor koji ljudi spominju. Horacije mu kaže da će on svetu ispričati šta se ovde dogodilo. Fortinbras se slaže s tim, te naređuje vojnicima da iznesu tela. Na kraju se čuje topovska paljba. Priredio: Petar Jokić, nastavnik O piscu Vilijam Šekspir (engl. William Shakespeare, kršten 26. aprila 1564, umro 23. aprila 1616) bio je engleski pesnik i dramski pisac, koji se, prema više različitih izvora, smatra za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa.

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Hamlet

Autor: Viljem Šekspir

Književni rod: drama

Književna vssta: tragedija

Tema: - Hamletova osveta

Ideja: Sve što živi mora umreti

Mesto radnje: - Danska, uglavnom kraljevski dvorac Helsingör

Vreme radnje: - oko 1600. godine

KRATAK SADRŽAJ

PRVI ČIN

1. prizor: Elsinor, terasa pred dvorcem.

Bernardo, Horacije i Marselo sad su na straži. Brine ih je li se opet pojavilo "ono", a pod tim misle na duha koji se pojavio sinoć oko jedan sat posle ponoći. Usred razgovora, pojavljuje se taj isti duh nalik na pokojnog danskog kralja Hamleta. Oni ga pokušaše upitati nešto, no duh iščezne. Horacije kaže kako je duh stvarno nalik na mrtvog kralja, te da je to sigurno znak da će Dansku snaći neka nesreća. Priča im kako je kralj Hamlet u borbi ubio norveškog kralja Fortinbrasa i tako dobio sve njegove zemlje, a sad se Fortinbras mlađi želi osvetiti za sve to i dobiti natrag očeve zemlje. To je razlog što je Danska na oprezu i ima mnogo straže. Zato sigurno i dolazi Hamletov duh. Tako su se i pred sam Cezarov pad otvorili grobovi, mrtvaci poizlazili, pojavila se kometa vatrenog repa i pomrčina zavlada svetom. Uto se vraća duh. Trojica ga htedoše zadržati, no petao kukurikne, pukne zora i duh nestane. Horacije, Marselo i Bernardo složiše se da će o svemu tome izvestiti kraljevića Hamleta.

2. prizor: Svečana dvorana u dvorcu.

Ulaze kralj, kraljica, Hamlet, Polonije, Laert, Voltimand, Kornelije, lordovi i pratnja. Kralj Klaudije šalje Kornelija i Voltimanda u Norvešku da sadašnjem kralju, Fortinbrasovu stricu, jave sve što mladi Fortinbras namerava učiniti u Danskoj jer Klaudije zna da se norveški kralj neće složiti s mladićevom osvetom. Kornelije i Voltimand odlaze. Tad Laert moli kralja da mu dopusti povratak u Francusku, a kralj mu kaže neka ide ako želi. Nakon toga kralj se obrati kraljeviću Hamletu rečima:

- Sada, dragi Hamlete, Naš rođače i sine - na što Hamlet odgovori u sebi: - Više no, sinovac, manje nego sin. Kraljica govori Hamletu da bi se trebao bolje odnositi prema kralju. Hamlet tad iskazuje svoju tugu zbog gubitka oca:

Jer nikad ne može

Prikazati me verno, draga majko,

Ni mrki ovaj plašt, ni obično

Odelo crne boje svečane,

Ni uzdisanje stegnutoga daha,

Ni obilna mi reka u oku,

Ni pokunjeno držanje u licu,

Ni drugo ništa, što je sen i vid

I slika bola. To je, što se čini,

Jer čovek može svu tu napravu

I glumiti. Al u meni je nešto,

Od naprave što više znači te,

Jer samo slika tuge to je sve.

Želi se vratiti u Vitenberg, no kralj i kraljica ne slažu se s tim. Svi odlaze osim Hamleta. On je besan što je Klaudije, njegov stric, preuzeo očevo prestolje i oženio se njegovom majkom ubrzo nakon sprovoda. Ogorčen je na majku što je tako brzo zaboravila oca.

Kratki mesec!

Još pre nego što je cipele

Iznosila, u kojima je išla

Za mrtvim telom bednoga mi oca,

U suzama ko Nioba! Da, ona,

Baš ona - Bože! Zver bez razuma bi

Žalostila se duže - pošla je

Za moga strica, brata oca mog,

Što nije više nalik na nj no ja

Na Herkula! Za mesec dana! Pre

No so je suza lažnih prestala

Crveniti oči njene otekle,

Već udala se.

Dolaze mu Horacije, Bernardo i Marselo reći o pojavi kraljeva duha. Horacije mu priča. Hamlet priznaje da je to vrlo čudno, no želi i on videti očev duh i razgovarati s njima. Smatra da će sad otkriti ko mu je ubio oca.

3. prizor: Polonijeva kuća, razgovaraju Laert i Ofelija.

Opraštaju se pre Laertova odlaska. Budući da Laert ne voli Hamleta, upozorava Ofeliju da ne veruje u Hamletovu ljubav, a ona mu kaže da će ga poslušati i biti na oprezu. Dolazi Polonije. Govori Laertu da krene na brod jer će zakasniti, a i sluge ga već čekaju. Laert se oprašta s njima i odlazi. Polonije tad ispituje Ofeliju o sastancima s Hamletom, pa je opominje da se ponaša časno. Ofelija govori kako joj je Hamlet iskazivao naklonost, a Polonije joj govori neka bude malo nepristupačnija.

Ja neću da od ovoga trenutka

Sramotiš ma i jedan prosti čas

U razgovoru s Hamletom.

Zapovedam ti - pazi na to! Idi

Sad svojim poslom.

4. prizor: Terasa. Ulaze Hamlet

Horacije i Marselo. Čekaju duha. Iz dvorca se čuju trube i top. Hamlet kaže kako to kralj luduje i nazdravlja. Hamletu se to gadi jer ih zbog takvih stvari drugi narodi nazivaju svinjama i pijancima. Dolazi duh. Hamlet je uplašen, a duh mu pokazuje da ga sledi. Horacije mu govori da ne ide, no Hamlet želi razgovarati s očevim duhom. Duh i Hamlet odlaze, a Horacije i Marselo krenu za njima, sumnjaju da "u državi je Danskoj nešto trulo".

5. prizor:Hamlet i duh dolaze na zabačeniji deo terase i duh mu poče pričati.

Kaže da je on duh njegog oca, pa mu dolazi reći da osveti njegovo ubistvo. Hamlet je iznenađen što duh govori o ubistvu. Duh kaže kako je razglašeno da ga je ugrizla zmija dok je spavao u vrtu, no prava je istina da ga je ubio onaj koji sad nosi njegovu krunu. Klaudije ga je ubio tako što mu je ulio sok otrovnog bilja u uho. Taj mu je otrov vrlo brzo ušao u krv, prošao celim telom i usmrtio ga. Zato traži od Hamleta da ne dopusti da se Klaudije izvuče s tim zločinom. Duh nestane. Hamlet je besan. Dolaze Horacije i Marselo, traže od Hamleta da im ispriča šta mu je duh rekao, ali on im ne želi reći, no traži od njih da se zakunu da nikom neće reći za duha. I duh im iz dubina govori neka se zakunu. Oni to učine, te svi skupa odlaze.

DRUGI ČIN

1. prizor: Polonije i Rejnaldo razgovaraju u Polonijevoj kući.

Polonije šalje Rejnalda za Laertom, da ga prati i raspita se o njegovom ponašanju, a kasnije da mu da novce i pismo. Rejnaldo odlazi, a ulazi Ofelija. Govori da je preplašena jer misli da je Hamlet poludeo od ljubavi, tj. od toga što ga Ofelija odbija. Polonije se slaže da je sigurno zato poludeo i zato idu to reći kralju i kraljici.

2. prizor: U međuvremenu, u dvorani kralj i kraljica dočekuju Rozenkranca i Guildensterna.

Kralj ih je pozvao zbog Hamletova ponašanja. Budući da su ta dvojica Hamletovi prijatelji, kralj misli da će im Hamlet odati zašto se tako čudno ponaša. I kraljica ih moli da saznaju to. Guildenstern i Rosencrantz odlaze, a ulazi Polonije. Polonije kaže da je našao razlog Hamletova ludila, no kraljica sumnja da postoji neki drugi razlog osim gubitka oca i njenog novog braka. Klaudije kaže da mu prvo poslanici dođu reći šta je bilo u Norveškoj, pa će onda poslušati njega. Poslanik Voltimand izveštava kako je norveški kralj zabranio Fortinbrasu mlađem da ikad pokuša započeti rat protiv Danske, te da norveški kralj traži dopuštenje da prođe kroz Dansku u svom pohodu protiv Poljske. Kralj je zadovoljan izveštajem, pa Voltimand i Kornelije odlaze.

Tad Polonije dobije reč. On im čita Hamletovo pismo Ofeliji kako bi ih uverio da je Hamlet lud od ljubavi jer ga je Ofelija odbila zato što je poštena i časna žena. Polonije je smislio kako će namestiti susret Hamleta i Ofelije, a on i kralj će biti iza zavese i slušati njihov razgovor. Kralj i kraljica tad odlaze, a nailazi Hamlet čitajući neku knjigu. Polonije mu se obrati pitajući ga kako je i prepoznaje li ga. Hamlet kaže da je dobro, a misli da je Polonije ribar. Hamlet se pravi lud i namerno daje Poloniju zbunjujuće odgovore, te zato Polonije ubrzo ode. Hamletu dolaze Rozenkranc i Guildenstern. I njima Hamlet daje čudne odgovore jer im ne želi ništa otkriti iako su mu prijatelji. Rosencrantz govori kako su na putu u dvorac naišli na neke glumce koji dolaze ponuditi svoje usluge. Hamlet ih s radošću prima. Nakon kratka razgovora s glumcima, svi odlaze i Hamlet ostaje sam. On smišlja kako će uz pomoć glumaca i predstave naterati kralja da prizna ubistvo njegovog oca.

Ja hoću stvarnije

Da imam razloge - i zato valja

U glumi ščepati savest grešnog kralja.

TREĆI ČIN

1. prizor: Razgovaraju u dvorcu kralj, kraljica, Polonije, Ofelija, Rozenkranc i Guildenstern.

Dvojica poslednjih govore kako je razgovor s Hamletom dobro prošao, no ipak im Hamlet nije dao odgovore koje su tražili. Kralj im govori neka i dalje pokušavaju, nakon čega Rosencrantz i Guildenstern odlaze. Kralj govori kraljici da i ona ode jer su oni pripremili susret Hamleta s Ofelijom, a on i Polonije će sakriveni slušati njihov razgovor. Kraljica se složi i ode. Ofelija će tobože čitati neku knjigu, a kralj i Polonije će se sakriti iza zavese. Dolazi Hamlet vodeći svoj monolog:

O, biti ili ne biti – pitanje je sad!

Je l' dičnije sve strelice i metke

Silovite sudbine u srcu

Podnositi il zgrabiti oružje,

Odupret se i moru jada kraj

Učiniti? Umreti - usnuti, ništa više!

I usnuvši dokončati srca bol

I prirodnih još hiljadu' potresa,

Što ostavština su telu. To je kraj,

Da živo ga poželiš: umreti

I usniti! Usniti, pa i snivati možda!

Naiđe na Ofeliju. Dugo se nisu videli. Iako Ofelija govori da će mu vratiti poklone koje joj je dao, Hamlet tvrdi da joj nikad ništa nije dao. Nadodaje i to da ju je nekad voleo, no zatim kaže da ju uopšte nije voleo. Govori joj neka ide u manastir, da njemu ne veruje ništa; nijednom muškarcu ne treba verovati jer su svi nitkovi. Govori joj: - Ako se budeš udavala, daću ti ovu kletvu kao miraz. Bila ti čista kao led i bela kao sneg, kleveti nećeš uteći. Idi u manastir - Idi, zbogom. (Hoda gore - dole) Ili ako hoćeš svakako da se udaš, pođi za budalu, jer pametni ljudi znaju predobro, kakve vi nakaze od njih pravite. U manastir - idi, i to brzo. Zbogom!. Hamlet odlazi, ostavlja zaprepašćenu Ofeliju. Prilaze joj kralj i Polonije. Kralj govori da mu Hamletovo ponašanje ne izgleda kao ludost, no ipak je Hamlet vrlo opasan. No Polonije i dalje smatra da je Hamlet lud zbog neuzvraćene ljubavi. Predlaže da kraljica pokuša "izvući" nešto iz Hamleta nakon predstave, a on će se sakriti i slušati taj razgovor. Kralj se složi:

Da, tako neka bude

jer mahnitost u velikoga sveta

Bez paske sama ne sme da šeta.

2. prizor: Hamlet se dogovara s glumcima.

Napisao je jedan deo predstave i želi da ga glumci izvedu kako bi kralja uhvatio u zamku. Glumci poslušaše i odu se pripremiti za predstavu. Dolazi Horacije. Hamlet mu govori da je on najpravedniji čovek kojeg zna i zato mu priča kako je u predstavu ubacio scenu koja je vrlo slična okolnostima u kojima je ubijen njegov otac. Stoga traži od Horacija da posmatra kralja za vreme te scene, da vidi hoće li kralj bilo kako odati svoj greh. Horacije pristane, a Hamlet kaže:

- Evo dolaze, na glumu. Sada moram biti lud.

Svi ulaze u dvoranu kako bi gledali predstavu. Hamlet sede kod Ofelijinih nogu te nasloni glavu na Ofelijine noge dajući pritom perverzne komentare poput:

- To je lepa misao, ležati između devojačkih nogu.

Počela je predstava. Glumci glume kralja i kraljicu koji se zaklinju na večnu ljubav. Tad na scenu dolazi treća osoba, Lukijan, koji usnulom kralju uliva otrov u uho. Kralj Klaudije naglo ustaje i odlazi s predstave. Izlaze za njim svi osim Hamleta i Horacija. Slažu se da je Klaudije sumnjiv zbog odlaska s predstave baš u vreme scene trovanja. Dolaze im Guildenstern i Rozenkranc. Žele opet izvući odgovore iz Hamleta, no on i dalje ćuti o svemu tome. Hamlet pita Guildensterna zna li svirati frulu. Nakon što Guildenstern kaže da ne zna, Hamlet ga pita zašto onda pokušava svirati na njemu, saznati njegove tajne. - Nazovite me kakvim god muzikom - rasrditi me možete, ali ne možete na meni svirati. Dolazi Polonije i govori Hamletu da ga majka želi videti, pa Hamlet odlazi k njoj.

3. prizor: U dvorani kralj razgovara s Rozenkrancom i Guildensternom.

Kralj im govori da ne voli Hamleta, da je opasan i da ga treba poslati u Englesku, a njih će dvojicu poslati za njim.

Molim vas,

Požurite se na svoj hitri put,

Da zapnemo u verige taj strah,

Što sada odveć slobodno se kreće.

Rosencrantz i Guildenstern odlaze, a dolazi Polonije reći kralju da je Hamlet krenuo k majci, a da će se on (Polonije) sakriti iza zavese i slušati razgovor. Nakon tog saopštenja Polonije odlazi. Kralj ostaje sam.

Moj greh je gnusan, smrdi do neba

I kletva je na njemu prastara -

Ubistvo brata! Moliti se ne mogu,

Ma da je živa želja mi i volja,

Jer nameru mi jaku jača krivnja

Uništava...

Kralj klekne pokušavajući tražiti oprost za svoj zločin iako se ne kaje. Hamlet ga ugleda: - Gledaj, moli se! Ha, - sad je zgoda, sad bih mogao! I hoću, (trgne mač) pa nek ode u nebo!. No ipak neće ništa učiniti, pričekaće još na osvetu. Sad odlazi majci, a Klaudije ustajući reče: - O, reč se diže, ali miso gmiže, a reč bez misli teško k nebu stiže, nakon čega ode.

4. prizor: Kraljičina soba, ulaze kraljica i Polonije.

Polonije joj govori da će Hamlet sad doći, te se sakrije iza zavese čuvši da je Hamlet pred vratima. Hamlet uđe k majci, a majka ga odmah počne prekoravati što je nepošten prema Klaudiju, svom poočimu i stricu. Hamlet ju ne želi slušati, nego je vređa. Ona se boji da će je napasti, zato poče glasno zapomagati. Zapomaganje se čuje i iza zavesa. Hamlet izvuče mač i zarije ga u zavesu, ne znajući koga je ubio. Razveseli se kad pomisli da je možda ubio kralja Klaudija, no otkrije zavesu i ugleda mrtvog Polonija.

O, jadna ludo ti, nametljiva

I nesmotrena, zbogom! Držah te

Za nekog većeg. Primi svoju kob.

I dalje Hamlet nastavlja vređati svoju majku, što je tako brzo zaboravila njegovog oca i udala se za smeće. Tad ulazi duh, a samo ga Hamlet vidi i razgovara s njim. Kraljica tad shvati da je Hamlet stvarno lud, ima priviđenja:

O, to je samo tvoga mozga stvor,

Jer ludost je u takvom stvaranju

Bestelesnome vrlo vešta.

Hamlet se pozdravlja, želi otići,

(Pokazuje Polonijevo tijelo)

Ja žalim ovoga

Gospodina - al htela su nebesa

Da kazne mene njim, a njega mnome,

Te moram biti njima bič i sluga.

Sahraniću ga sad i odgovarati

Za preku smrt, što zadadoh je njemu.

Zna da će uskoro morati otići u Englesku, kako mu je već odavno rečeno, a sad želi majci laku noć te odlazi vukući Polonijevo telo.

ČETVRTI ČIN

1. prizor: U dvorani su kralj, kraljica, Guildenstern i Rosencrantz.

Njih dvojica nakratko izađu kako bi kralj i kraljica razgovarali o Hamletovu sinoćnjem ponašanju. Kraljica kaže:

Lud

Ko more i ko vetar, kad se rvu

I nadmeću. U divljem ludilu

I čuvši, gde se iza zavese

Pomaklo nešto, trgao je mač

I viknuv: Parcov, parcov! - starca je

Umorio u ludoj opseni,

I ne znajući, ko je.

Vraćaju se Guildenstern i Rosencrantz pa im kralj zapoveda da nađu Hamleta i Polonijevo telo odnesu u kapelicu da se sahrani, a kralj i kraljica naći će rešenje kako kazniti Hamleta za zločin.

2. prizor: Guildenstern i Rosencrantz nađu Hamleta.

spituju ga gde je Polonijevo telo, no Hamlet im ne želi ništa reći. Traži da ga odvedu kralju.

3. prizor: Sva trojica dolaze pred kralja.

Kralj pita Hamleta gde je Polonije, a Hamlet odgovara da je na večeri, no ne večera on, nego njega večeraju. Kaže da je na nebu, a ako ga ne nađu tamo, onda će ga sigurno naći za mesec dana, „kad budete uzlazili uza stepenice na trem". Kralj šalje sluge da nađu Polonija, a Hamleta šalje na brod za Englesku. Guildensternu i Rosencrantzu naređuje da idu za njim i da se pobrinu da Hamlet još noćas ode. Svi odlaze, a kralj ostaje sam. Nada se da će Engleska ispuniti njegovu molbu.

Ti ne možeš s hladnim prezirom

Da dočekaš naš nalog vrhovni,

Što svećano u pismu zahteva

Od tebe brzu Hamletovu smrt.

Učini to nam ,kralju Engleske,

Jer on mi kao ljuta groznica

U krvi besni, a na tebi je,

Da izlečiš me.

4. prizor:Ravnica u Danskoj. Ulazi Fortinbras s trupama u maršu. Govori kapetanu da pozdravi danskog kralja i zahvaljuje što im je dopustio da prođu kroz Dansku. Fortinbras s vojskom nastavi dalje, a naiđu Hamlet, Rosencrantz, Guildenstern i ostali. Hamlet pita kapetana kakva je to vojska, a kapetan kaže da je to norveška, Fortinbrasova vojska. Nakon kratka razgovora kapetan odlazi, a ubrzo i Hamlet i ostali.

5. prizor: Soba u Elsinoru; ulaze kraljica, Horacije i jedan plemić.

Plemić govori o Ofeliji, kako je poludela nakon očeve smrti. Dovodi Ofeliju pred kraljicu. Ofelija peva neku svoju tužbalicu koju niko ne razume. Dolazi i kralj, žali jadnu Ofeliju. Naređuje Horaciju da pazi na nju. Začuje se vika, dolazi Laert besan kao ris. Želi znati što je s njegovim ocem, ko ga je ubio, želi se osvetiti očevu krvniku. Vraća se Ofelija. Laert je srećan što je vidi, ali tužan zbog narušena psihičkog stanja zbog očeve smrti. Ofelija ode pevajući i dalje svoje tužbalice.

Laert kaže kako će naći krivca za očevu smrt i sestrinu bolest. Kralj se slaže:

I hoćete - a onda,

Kad saznate, gdje krivac jeste pravi,

Tek njemu ćete raditi o glavi.

6. prizor: Horacija dolaze posjetiti neki mornari.

Nose mu Hamletovo pismo u kojem piše kako su ga zarobili neki gusari, neka da kralju pismo koje mu šalje i da što pre dođe k njemu (Hamletu). Kaže i kako mu mnogo toga mora ispričati o Rozenkrancu i Guildensternu koji su na putu u Englesku. Nakon što je pročitao pismo, Horacije kaže mornarima da ga odvedu do Hamleta.

7. prizor: Kralj i Laert razgovaraju.

Dogovaraju se oko Laertove osvete Hamletu za ubojstvo Polonija. Uto dođe glasnik noseći Hamletova pisma: jedno za kralja, jedno za kraljicu. Hamlet kralju u pismu najavljuje svoj sutrašnji dolazak. Laert jedva čeka da Hamlet dođe da ga može optužiti i osvetiti se. Kralj kaže Laertu da će on smisliti neki podvig kako bi laert mogao ubiti Hamleta. Laert se slaže da on bude oruđe za tu kaznu. Dogovorit će dvoboj između Laerta i Hamleta, mačevanje, pri čemu će Laertova oštrica biti premazana otrovnom mašću. Uto ulazi kraljica vičući da se Ofelija utopila. Sumnjaju na samoubojstvo, no ipak će srediti da ima kršćanski sprovod.

PETI ČIN

1. prizor: Groblje. Dva grobara kopaju grob u koji će biti smeštena Ofelija. Raspravljaju o tome kako se Ofelija ubila; jedan od njih kaže da Ofelija sigurno ne bi imala hrišćanski sprovod da nije bogata. Drugi grobar ode, a naiđu Hamlet i Horacije. Kad je prvi grobar iskopao neku lobanju, Hamlet poče filozofirati ugledavši ju. Kaže kako je ta lobanja nekad imala jezik i mogla je pevati, a grobar ju tako nemarno baca na zemlju. Hamlet pita grobara za koga kopa grob, no on ne želi reći. Grobar priča kako je postao grobar baš na dan rođenja mladog Hamleta i dan kad je pokojni kralj Hamlet pobedio Fortinbrasa. Usred razgovora na groblje dolaze sveštenici noseći Ofelijino telo, Laert, kralj i kraljica i ostali. Hamlet i Horacije se sakriju. Sveštenik objašnjava Laertu da će Ofelija imati hrišćanski obred, no ipak joj neće biti pevan requiem kao što se peva onima koji su preminuli u miru. Tad Hamlet shvati da je to Ofelijin sprovod. Laert u afektu skoči u grob, a tad prilazi Hamlet i isto to čini. Potuku se u grobu, no ubrzo ih razdvoje i izvuku otamo. Hamlet besno odlazi, za njim Horacije, a kralj govori Laertu da će ubrzati svoj plan, a kraljici kaže neka pripazi na svog sina, te dodaje:

Živ spomenik će dobit ovaj grob

I onda čeka mir nas blagi, lepi,

A dotle neka strpljivost nas krepi.

2. prizor: Hamlet i Horacije razgovaraju u jednoj sobi u dvorcu.

Hamlet priča kako je, dok je bio na brodu, našao pismo u kojem je naredba da ga ubiju, no on je promijenio poruku, napisao je da treba pogubiti one koji donesu to pismo. I tako su Guildenstern i Rozenkranc poginuli. Ulazi i Osric, nosi Hamletu kraljevu poruku o dvoboju i opkladi. Kralj se kladi da će Hamlet pobediti Laerta i zato želi da se dvoboj što pre održi. Dvoboj će trajati dok jedan od učesnika drugom ne zada dvanaest uspešnih udaraca. Dolazi plemić koga je poslao kralj da pita Hamleta je li spreman za dvoboj ili će ga odgoditi. Hamlet kaže da će doći sad i plemić odlazi da to kaže kralju. Horacije smatra da će Hamlet izgubiti opkladu, no Hamlet ne misli tako. Neka bude što bude. Dolaze kralj, kraljica, Laert, Osric i ostali s mačevima i rukavicama. Donose i boce s vinom. Hamlet i Laert bratski se pozdrave. Uzimaju mačeve i spremaju se za borbu. Kralj je jednu čašu vina namenio Hamletu, no Hamlet kaže da će kasnije popiti. Kralj je otrovao vino u toj čaši, a kraljica, ne znajući to, ispije vino. U žaru borbe Laert rani Hamleta, a zatim slučajno zamene mačeve te Hamlet rani Laerta. Uto kraljica padne. Umirući reče da je vino bilo otrovano, te umre. Hamlet vidi da je izdan. I Laert pada. Viče Hamletu da je i on otrovan, ali mačem, i zato Hamlet uzme otrovani mač te probode kralja Klaudija. Hamlet ga natera da popije malo onog otrovanog vina, te kral umre. Laert kaže:

Pravda ga je stigla,

Jer on je sam taj otrov smešao.

- Oprostimo sad jedan drugome.

Pa niti moja ni mog oca smrt

Nek ne padne na tebe, Hamlete,

Ni tvoja na me!

... te umre. Hamlet mu oprosti te govori Horaciju da i on umire i neka Horacije ispriča svima njegovu priču. I Horacije htede popiti otrov, no Hamlet mu uze čašu i baci na pod. Začuje se dolazak Fortinbrasove vojske. Osric kaže da je Fortinbras pobedio u Poljskoj. Hamlet kaže Horaciju neka ispriča sve Fortinbrasu, te nakon tih reči Hamlet umre. Horacije je tužan:

Sad puca dično srce! - Laku noć,

Moj kraljeviću! Jata anđela

Uspavala te svojim pesmama.

Fortinbras ulazi, želi videti taj krvavi prizor koji ljudi spominju. Horacije mu kaže da će on svetu ispričati šta se ovde dogodilo. Fortinbras se slaže s tim, te naređuje vojnicima da iznesu tela. Na kraju se čuje topovska paljba.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

O piscu

Vilijam Šekspir (engl. William Shakespeare, kršten 26. aprila 1564, umro 23. aprila 1616) bio je engleski pesnik i dramski pisac, koji se, prema više različitih izvora, smatra za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa.

CONTACT