Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove
Lektira Čudan doživljaj Autor: Mark Tven Književni rod: epika Književna vrsta: pripovetka Mesto i vreme radnje: Radnja se odvija u zimu 1862.godine u tvrđavi Trumbl u Nju Londonu u saveznoj državi Konetikat. Tema romana: Kako je dečakRobert Viklov, glumeći špijuna, podigao u stanje pripavnosi i uzbune, ne samo garnizon gde je boravio, nego i Minisatsto odbrane SAD-a. Ideja (poruka): dečacima ne bih preporučio da se ugledaju na Roberta Viklova, jer je rđav uzor. Kratak sadržaj i analiza U uvodnom delu komadant garnizona pripoveda kako su u to vreme kružile priče o južnjačkim špjunima, koji se spremaju da dignu u vazduh severnjačke tvrđave. Istovremeno tvrđava Trumbl bila je i stanica za regrutaciju. Međutim, 50% regruta čim prime pare, pobegnu. Jednog dana u kancelaruj komadanta ušao je sav u ritama momčić od 14-15 godina i zamolio da ga primi za regruta. Kad ga je major odbio s obrazloženjem da je mlad i sitan, počinje briljantna gluma Roberta Viklova, tako se zvao ovaj dečak. Prvo je snuždeno i pokunjeno rekao da nema doma, niti ikoga na svetu, ali ni to nije pomoglo. Dok je major nešto zapisivao dečak je tiho plakao i molio se Bogu, što na komadanta ostavi utisak. Za vreme ručka, Robert počinje izmišljenu pripovest o svom poreklu. Te kako je rođen u Luizijani, i tim oduševi majora; te kako je njegov otac bio za uniju i zbog toga stradao od južnjaka, kao i ostatak porodice, samo je on preživeo. Major je progutao ovaj mamac, pa je Rober primljen za dobošara i dodeljen muzičarima. I da skrati priču: Kad je primljen za regruta čini sve da opravda majorovu odluku. Međutim, tek tad se množe čudni događaji; preterano se moli Bogu što iritira muzičare u spavaoni, koji ga zbog toga gađaju čizmama, ali skoro zaplaču kad umiljatim glasom zapeva, pa ga grle i ljube. Čudno da se Robert ne ljuti, nego čizme bačene na njega očisti i uredno nepogrešivo složi kod svakog vlasnika. Izigravajući šijuna, radi sopstvene zabave, uspeo je ne samo da ceo garnizon stavi u priprvnost uzbune, nego i višu komandu u Vašingtonu. Svojim nestašlukom, koji se u mogome razlikuje od nestašluka Toma Sojera i Hakliberi Fina, povredio je više od 20 ljudi, a da toga, izgleda, nije ni svestan. Priča se završava njegovim povratkom porodičnoj kući starim roditeljima koji su živeli nekoliko kilometara od tvrđave. Kad je to saznao majaor, kiselo se nasmešio. Sve u svemu, Robert Viklov je majstor da na početku priče u čitaocu izazove saosećajnost i sažaljenje, a na kraju priče odbojnost i osudu. Meni su mnogo draži Tom Sojer i Haklberi Fin, jer njihovi nestašluci samo su prirodni bunt protiv okova učmale zajednice i prožeti su zdravim humorom. Na suprot tome, "Čudan doživljaj" tek na kraju ima blagu notu humora, ali smeh se ispolajava kroz stisnute zube. Doživljaj dečaka Roberta Viklova s pravom nosi epitet ČUDAN. Baš je čudno koliko je ovaj deran obdaren ne samo maštom, nego i glumom. Uspeo je svojom tužnom pričom o sudbini svojih roditelja da skoro rasplače komadanta tvrđave Trumbl, po prirodi sunjičavog što je normalno, posebno u ratnim okolnostima, ali i da nanese bol i patnju više od 20 ljudi, kao i bruku Ministarstvu odbrane SAD-a. Priredio: Petar Jokić, nastavnik O piscu - ovde Tom Sojer - likovi - ovde

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Čudan doživljaj

Autor: Mark Tven

Književni rod: epika

Književna vrsta: pripovetka

Mesto i vreme radnje: Radnja se odvija u zimu 1862.godine u tvrđavi Trumbl u Nju Londonu u saveznoj državi Konetikat.

Tema romana: Kako je dečakRobert Viklov, glumeći špijuna, podigao u stanje pripavnosi i uzbune, ne samo garnizon gde je boravio, nego i Minisatsto odbrane SAD-a.

Ideja (poruka): dečacima ne bih preporučio da se ugledaju na Roberta Viklova, jer je rđav uzor.

Kratak sadržaj i analiza

U uvodnom delu komadant garnizona pripoveda kako su u to vreme kružile priče o južnjačkim špjunima, koji se spremaju da dignu u vazduh severnjačke tvrđave. Istovremeno tvrđava Trumbl bila je i stanica za regrutaciju. Međutim, 50% regruta čim prime pare, pobegnu. Jednog dana u kancelaruj komadanta ušao je sav u ritama momčić od 14-15 godina i zamolio da ga primi za regruta. Kad ga je major odbio s obrazloženjem da je mlad i sitan, počinje briljantna gluma Roberta Viklova, tako se zvao ovaj dečak. Prvo je snuždeno i pokunjeno rekao da nema doma, niti ikoga na svetu, ali ni to nije pomoglo. Dok je major nešto zapisivao dečak je tiho plakao i molio se Bogu, što na komadanta ostavi utisak. Za vreme ručka, Robert počinje izmišljenu pripovest o svom poreklu. Te kako je rođen u Luizijani, i tim oduševi majora; te kako je njegov otac bio za uniju i zbog toga stradao od južnjaka, kao i ostatak porodice, samo je on preživeo. Major je progutao ovaj mamac, pa je Rober primljen za dobošara i dodeljen muzičarima. I da skrati priču: Kad je primljen za regruta čini sve da opravda majorovu odluku. Međutim, tek tad se množe čudni događaji; preterano se moli Bogu što iritira muzičare u spavaoni, koji ga zbog toga gađaju čizmama, ali skoro zaplaču kad umiljatim glasom zapeva, pa ga grle i ljube. Čudno da se Robert ne ljuti, nego čizme bačene na njega očisti i uredno nepogrešivo složi kod svakog vlasnika. Izigravajući šijuna, radi sopstvene zabave, uspeo je ne samo da ceo garnizon stavi u priprvnost uzbune, nego i višu komandu u Vašingtonu. Svojim nestašlukom, koji se u mogome razlikuje od nestašluka Toma Sojera i Hakliberi Fina, povredio je više od 20 ljudi, a da toga, izgleda, nije ni svestan. Priča se završava njegovim povratkom porodičnoj kući starim roditeljima koji su živeli nekoliko kilometara od tvrđave. Kad je to saznao majaor, kiselo se nasmešio. Sve u svemu, Robert Viklov je majstor da na početku priče u čitaocu izazove saosećajnost i sažaljenje, a na kraju priče odbojnost i osudu.

Meni su mnogo draži Tom Sojer i Haklberi Fin, jer njihovi nestašluci samo su prirodni bunt protiv okova učmale zajednice i prožeti su zdravim humorom.

Na suprot tome, "Čudan doživljaj" tek na kraju ima blagu notu humora, ali smeh se ispolajava kroz stisnute zube. Doživljaj dečaka Roberta Viklova s pravom nosi epitet ČUDAN. Baš je čudno koliko je ovaj deran obdaren ne samo maštom, nego i glumom. Uspeo je svojom tužnom pričom o sudbini svojih roditelja da skoro rasplače komadanta tvrđave Trumbl, po prirodi sunjičavog što je normalno, posebno u ratnim okolnostima, ali i da nanese bol i patnju više od 20 ljudi, kao i bruku Ministarstvu odbrane SAD-a.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

O piscu - ovde

Tom Sojer - likovi - ovde

CONTACT