Kako analizirati pesmu

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Šta je analiza?

Analiza (grčki ανάλυση, od starogčkog glagola ἀναλύειν, analyein – rastvoriti). Kad je reč o analizi književnog dela, prikladniji su izrazi raščlanjavanje i raščalaniti. Dakle, jednu celinu treba raščlaniti u delove iz kojih se sastoji.

Kompozicija

Kompozicija je način na koji su različiti elementi književnog dela povezani u jedinstvenu umetničku celinu. Kompozicija lirske pesme ostvaruje se rasporedom motiva (manjih tematskih jedinica u glavni motiv. Pošto u lirskoj pesmi nema pripovedanja, za osnovnu temu ili glavni motiv svi motivi se vezuju asocijativno (jedna pojava izaziva prisećanje na drugu.)

Kad analiziramo lirsku pesmu, prvo polazimo od doživljaja:

- pesma mi se dopada

- pesma mi se ne dopada

- neobično u pesmi

- nešto što se može istaći i sl.

2.Osnovni motiv pesme

3. Ostali motivi i njihov odnos prema glavnom motivu

4. Jezik i stil. Stilske figure, neobični izrazi. Pesnici često stvaraju nove reči.

5. Pesničke slike: vizuelne, auditivne, olfaktorne (miris), taktilne (dodir), gustatorne (ukus)

6. Odlike stiha: ritam, rima, metrika (dužina stiha)

Šta je ritam?

Uopšteno rečeno ritam je pravilno ponavljanje pojava u vremenu i prostoru. U ritmu se smenjuju godišnja doba, dan i noć, u ritmu dišemo, Kad je reč o ritmu u poeziji tu mislimo na pravilno ponavljanje dužine stiha, rime i cezure (pauze u stihu).

Šta je rima?

Rima je glasovno podudaranje reči, najčešće na kraju stiha. Razlikujemo pet vrsta rime.

Parna rima: podudaraju se prvi i drugi, a treći i četvrti stih

Kao zlatne toke krvlju pokapane,

Dole pada sunce za goru, za grane.

I sve nemo ćuti, ne miče se ništa,

Ta najbolji vitez pade sa bojišta!

Veče Đure Jakšića

Ukrštena rima - rumuju se prvi i treći, a drugi i četvrti stih:

„Ja osećam danas da u meni teče

krv predaka mojih junačkih i grubih.

I razumem dobro, u to mutno veče,

zašto bojne igre u detinjstvu ljubih.“

Nasleđe Milana Rakića

Obgrljenana rima - rimuju se prvi i četvrti, a drugi i teći stih:

Mre potonja svetlost i postaje smeđa,

Oktobarsko sunce gasne iza huma;

A tvoja je duša puna bolnog šuma,

Teška suza stala u dnu tamnih veđa.

Veče Jovana Dučića

Nagomilana rima: rimuje se više uzastopnih stihova.

Leoninska rima. Rimuju se reči u jednom stihu:

"Dođe doba da idem u groba.

Branko Radičević - Kad mlidijah umreti

Prema broju rimovanih slogova rima može biti: muška (rimuje se jedan sloga: krst - prst), ženska (rimuju se dva sloga: ni-šta - bo-ji-šta) i daktilska (podudaraju se tri sloga: haljina - daljina.

Strofa

Po broju stihova razlikujemo sledeće strofe: monostih - strofa od jednog stiha, dvostih (distih) - strofa od dva stiha, trostih (tercina) - strofa od tri stiha, četverostih (katren) - strofa od četiri stiha, peterostih (kvintil ili kvintina) - strofa od pet stihova, šesterostih (sekstina, sestina) - strofa od šest stihova, sedmerostih (septima) - strofa od sedam stihova, osmerostih (oktava) - strofa od osam stihova, deveterostih (nona) - strofa od devet stihova, deseterostih (decima) - strofa od deset stihova. Najpoznatija i najkorišćenija je strofa od četiri stiha - katren. Pesma od četrnaest stihova, sastavljena od dva katrena i dve tercine, naziva se sonet. Kada se 14 soneta međusobno povežu tako da se završni stih prethodnog soneta javlja kao prvi stih narednog soneta, i od tih ponovljenih 14 stihova dobije se petnaesti - majstorski sonet, onda nastaje takozvani sonetni venac. Sonetni venac je pesnički oblik nastao vrlo rano (još u 13. veku u Italiji). Pisao ga je slovenački pesnik France Prešern, a u srpskoj poeziji se javlja u pesnišvu novijih stvaralaca (Branko Miljković, Milosav Tešić i drugi). U srpskoj poeziji postoji više od 30 sonatnih venaca. Ako se jedna misaona celina ne završava u jednom stihu ili strofi nego se prenosi u naredni stih ili strofu, nastaje opkoračenje:

"Ti si kao i ja, od mladosti rane,

Osetio opštu sudbu što nas gazi..."

Dužina stiha

Dužina stiha meri se brojem slogova u stihu. Evo uzmimo jedan stih iz navedenih primera:

Kao zlatne toke krvlju pokapane,

Ka-o zla-tne to-ke krv-lju po-ka-pa-ne. Ovaj stih ima 12 slogova i zove se dvanaesterac ili aleksandrinac i bio je veoma popularan u pesnika starije generacije. Oni su u tome bili strogo dosledni. Pogledajmo i drugi Jakšćev stih:

Do-le pa-da sun-ce za go-ru za gra-ne.

Stih od osam slogova zove se osmerac od devet slogova deveterac od 10 slogova deseterac. Najveći broj epskih narodnih pesama ispevan je u desetercu. Tu narodni pesnik je toliko dosledan da meša ekavicu i ijekavicu, pa čak koristi i vokativ u značenju subjekta:

Vi-no pi-je Kra-lje-vi-ću Mar-ko.

Kako otkriti motive u pesmi?

Ako posmatramo jednu fotografiju na kojoj u pozadini vidimo planinu, iznad nje plavo nebo i sunce, ispod planine teče potok, kraj potoka vidimo zelenu dolinu, a u prvom planu na toj livadi vidimo jedno razgranato drvo, a ispod njega deca se igraju - nije teško odrediti koji su motivi na ovoj slici. To su nebo, sunce, planina, potok i kao glavni motiv (u prvom planu) deca. Slično je i sa lirskom pesmom, treba je samo pretvoriti u fotografiju (sliku) i uočiti šta je pozadina, a šta u prvom planu.