Lektira

Ana Karenjina

O piscu ovde

Autor: Lav Nikolajevič Tolstoj:

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Mesto i vreme radnje: Radnja romana smeštena je u sedamdesete godine devetnaestog stoleća, u bogate krugove petrogradskog društva.

Tema: U osnovnoj temi i fabuli romana analiziran je problem braka i porodičnog života. U romanu je paralelno obrađeno i pitanje iz ekonomskih i društvenih odnosa u Rusiji u Tolstojevo vreme.

Ideja (poruka): "Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način". Ovom rečenicom Tolstoj započinje ovaj roman. Ali, to nije jedina poruka. Uprkos opšte prihvaćenom mišljenju da je svako tvorac svoje sreće - kroz lik Ljevina Tolstoj, između redova, hoće da kaže da je SREĆA van našeg domašaja, te je teško ostvarljiva uprkos našim silnim zalaganjima; mnogo puta ona je jednostavno dar Neba, i ja bih se sa ovim poslednjim saglasio.

Fabula

U delu se prepliću tri braka: Stepan Arkadijevič Oblonski Stiva sa svojom ženom Darjom Aleksandrovnom Doli; Konstantin Dimitrijevič Ljevin sa Katarinom Aleksandrovnom Ščrebacki Kiti, mlađom Dolinom sestrom, i Ana, Stepanova sestra, i njen nesrećni brak sa Aleksejem Aleksandrovičem Karenjinom. Ana putuje iz Sankt-Peterburga u Moskvu kod svog brata Stiva Oblonskog da pokuša spasiti njegov brak. Stivina žena Doli saznala je da je muž vara s guvernentom i cela porodica zbog toga pati.

U međuvremenu u Moskvu stiže i Ljevin, Stvin prijatelj iz detinjstva, da isprosi Kiti (Dolinu mlađu sestru). Ali od svog druga Stiva doznaje da ima opasnog suparnika mladog i lepog grofa Alekseja Krilova Vronskog.

Kiti ima samo 18 godina. Došla je sestri u posetu s nadom da če se udati za čoveka iz svog staleža - grofa Vronskog. On joj pokazuje značajnu pažnju, a ona očekuje da će s njim igrati te večeri na balu. Kad je Ljevin u njenom domu nasamo zaprosi, ona ga odbija pod uticajem svoje majke, koja smatra da je Vronski bolja prilika za razliku od oca koji prednost daje Ljevinu.

Čekajući Anu na železničkoj stanici Stiva susreće Vronskog, koji je tu da dočeka majku. Ispostavi se da su Ana i grofica Vronski putovale zajedno u istom kupeu. U trenutku dok se svak sa svojim sastaje, jedan železnički radnik gine pod točkovima voza i Ana to vidi kao loš znak. Vronski prvi put vidi Anu i već je opčinjen tom ženom. No ona je zabrinuta što se prvi put na duže vreme odvaja od svog malog sina Sergeja Serjože. U domu Oblonskog Ana uspe ubediti Doli da je Stiva, uprkos neverstvu, još voli i da oprosti svome mužu radi dece.

Zaplet

Na balu priređenom u Kitinu čast, Ana se, na opšte iznenađenje, pojavljuje u crnoj somotskoj haljini, sa jednim delom od crne prozirne čipke, koja je otkrivala njena okrugla, kao od stare slonove kosti izvajana puna ramena i grudi, što u ono vreme nije priličilo jednoj uglednoj ženi, supruzi i majci. Kiti je ubeđena da će je Vronski zaprositi i da će ovim balom biti sve rešeno. Međutim, on celo veče igra sa Anom pred šokiranom Kiti. Ona shvata da se Vronski zaljubio u Anu. Kad je Ana uvidela zaljubljenost u očima Vronskog, žurno napušta bal pre večere i drugog dana putuje iz Moskve. Vronski, koji se prvi put zaljubljuje, sledi je istim vozom i otvoreno joj saopštava svoje namere. U Ani je pobuđena strast davno uspavana njenim racionalnim brakom i ona se neće moći suzdržati, otkrivši ponovo u sebi ženu. Ana i Vronski često se viđaju. Glasine se šire. U početku se veza odobrava, jer je prirodno da dame imaju nekog za flert, ali kad to postaje ozbiljno, bivaju osuđeni. Karenjin moli Anu da prikrije vezu zbog skandala koji bi ocrnio njegov ugled. Ana ostaje u drugom stanju i to saopštava Vronskom, neposredno pred učešće u opasnoj konjičkoj trci. Vronski nesmotreno pada s konja. Anina reakcija potpuno odaje njene emocije pred licem javnosti. U kočiji, na putu kući ona priznaje mužu svoju vezu i brani svoju ljubav. Karenjin pristaje na formalni brak. Vronski je nagovara na razvod. Ana razdirana moralnim dilemama rađa devojčicu i u bunilu moli muža za oprost. Karenjin prihvata dete kao svoje. Vronski se pokušava ubiti. Ana nakon toga raskida sa mužem i odlazi s Vronskim živeti u Italiji. Muž joj ne dopušta da uzme sina sa sobom, kojeg sam osobito ne voli, ali to čini iz pakosti. Vronski napušta karijeru u vojsci. Iz Italije će se vratiti u Rusiju jer Anu proganja čežnja i griža savesti prema sinu. Upada u kuću muža i odlazi k dečaku. Otkriva da je sinu rečeno da je ona mrtva. Vronski će u Rusiji biti rado viđen u društvenim krugovima, no ona će doživljavati poniženja i gotovo javnu osudu kad se pojavila u operi. Na kraju se povlače na seosko imanje gde vode ekstravagantan život. Međutim, njihov odnos postaje sve mračniji; nesvesno osuđuju jedno drugo zbog propuštenih prilika. Vronski je zlovoljan što je žrtvovao karijeru. Nezadovoljan je i činjenicom da njegova kći nosi ime Karenjina i traži od Ane da se službeno razvede. Karenjin, koji je u međuvremenu potpao pod uticaj grofice Lidije Ivanovne, ne pristaje na razvod. Ana čezne za sinom, ne može dobiti razvod, postaje razdražljiva , sumnjičava, patološki ljubomorna, osećajući njegovo rastuće nezadovoljstvo. Podsvesno kažnjava Vronskog zbog odvojenosti od svega na što je navikla. Vođena histerijom i teškim psihološkim stanjem, baca se pod voz. Vronski, užasnut tragičnim krajem svoje ljubavi, dobrovoljno se prijavljuje u srpsko-turski rat. Uporedo, kao komentar ove veze pratimo u romanu razvoj veze Kiti i Ljevina. Kiti, koja je razočarana posle plesa, nadajući se sve vreme bračnoj ponudi grofa Vronskog, razboleva se. Odbila je prošnju Ljevina, a sad uviđa da je Vronski ne namerava oženiti. Lekari njenoj iscrpljenoj duši nalažu putovanje u inostranstvo. U lečilištu u Nemačkoj ona se sasvim oporavlja od ljubavnih boli i zaboravlja na Vronskog. Kad je Ljevin ponovo zaprosi, ona prihvata. Njihov brak je vrlo zreo, postojan i lep. Ona rađa sina Dimitrija. Kiti pokazuje svoju snagu i kvalitete negujući umirućeg Ljevinovog brata Nikolaja. (Ljevin je ideološki zamišljen Tolstojev pogled na svet oko sebe. I kroz njega će Tolstoj najplastičnije izneti svoja shvatanja i misli). Posle venčanja, Ljevin pokušava usmeriti svoje etičke stavove, u duši skeptik, on na stranicama romana ipak doživljava preobraženje i izranja kao nadahnuti vernik. Ljevin ovde doživljava mir sa samim sobom, pronalazi smisao i značenje života. U sukobu dvaju po moralnim osobinama različitih ličnosti u Ani Karenjinoj, bitan je i uticaj sredine: što je sredina bila surovija prema Ani, ona je postajala destruktivnija, i gora strana ličnosti je sve više ovladavala njenim bićem i terala je da se opredeljuje za ona rešenja koja su je lagano vodila ka samouništenju. Poslednja scena u romanu, u kojoj se javlja Ana, je na železničkoj stanici. Ana je sada duboko poremećena ličnost sa mutnom svešću o tome da je odlučila da se ubije. Osećajući se poraženom od života i ljudi, pred očima joj se prikazuje slika čoveka koga je pregazio voz. Ide prema stanici sa jednom jedinom željom: da i ona okonča život kao taj čovek, da se baci pod voz sa mišlju: ''da njega kaznim i da se izbavim od svih i od sebe".

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Ana Karenjina - likovi ovde

Rat i mir - prepričano ovde