1.Pročitaj tekst i odredi njegovu svrhu.

Jabuka koja razmišlja

Neko ga zove glagolski prilog, neko particip, neko gerund, za stare Grke je bio „metohikos”, a za Ruse „deepričastie”. Kako god da zvuči, svuda su s njim iste muke. Veoma je zgodan da se njime skrati rečenica, ali upravo zato... Uvek će, valjda, biti đaka koji pišu "Razmišljajući o sili teže, kraj same njegove (Njutnove)  glave  pala je jedna jabuka... ” i uvek će učitelj morati  da objašnjava da tako misaone jabuke ne postoje, da je trebalo napisati ili ,,Dok je razmišljao o sili teže... ” ili,,Razmišljajući o sili teže, primetio je kako kraj njegove glave pada jabuka”. Drugim rečima, subjekat glagolskog priloga  mora  biti  isti  kao  i  subjekat glavne rečenice.(Ivan Klajn, Ispeci pa reci)

Svrha navedenog teksta jeste da:

a) dokaže da glagolski prilog skraćuje rečenice;

b) prepriča poznatu anegdotu o Njutnu i jabuci;

v) istakne da i drugi jezici imaju glagolski prilog;

g) ukaže na pogrešnu upotrebu glagolskog priloga.

2. Pročitaj rečenice iz teksta Kraljevske veze. Te rečenice su ispremetane. Pored svake rečenice upiši brojeve od 1 do 5 tako da dobiješ logičan redosled događaja.

- Slika je očigledno bila od velike pomoći, budući da je Čarls potpisao dokument o sporazumu.

- Piter Paul Rubens bio je poznati slikar, koji je slikao za kraljeve i kraljice širom Evrope.

- Osim slikanjem, po potrebi se bavio i diplomatskim poslovima.

- Tokom boravka u Engleskoj, Rubens je za kralja Čarlsa naslikao sliku pod imenom Mir i rat, na kojoj je naglasio prednosti mira.

- Zato ga je španski kralj Filip IV poslao u Englesku sa zadatkom da ubedi kralja

- Čarlsa I da potpiše mirovni sporazum.

3.Pročitaj tekst o Čarliju Čaplinu i podvuci u njemu rečenicu u kojoj autor iznosi svojkomentar.

Čarli Čaplin je rođen 16. aprila 1889. godine u siromašnom delu Londona. Njegovi roditelji bili su putujući glumci koji su izvodili komične duete. Ali razloga za smeh baš i nije bilo. Čaplinov otac bio je alkoholičar, pa ga je Čaplinova majka zbog toga ostavila. Čarli i njegov brat dospeli su u dom za nezbrinutu decu. Čarli je o boravku u domu napisao sledeće: ,,Živeli smo u nekoj bednoj sobi. Najčešće nismo imali ništa za jelo. Ipak, tamo su me naučili da napišem svoje prezime – Čaplin. Ta reč me je fascinirala i smatrao sam da baš liči na mene.”Dom za nezbrinutu decu Čarli  je napustio u devetoj godini. Godinu dana kasnije priključio se jednoj pozorišnoj trupi.

4.Pročitaj tekst o naučniku Milutinu Milankoviću i sažetke tog teksta.

Milutin Milanković je  uz  Teslu i  Pupina  najpoznatiji  srpski  naučnik. Bio je profesor na Univerzitetu u Beogradu, gde je započeo istraživanja koja su mu donela  ugled u svetu nauke. Svoja interesovanja usmerio je na proučavanje solarne klime i planetarne temperature. Kao rezultat tih proučavanja nastala je teorija ledenih doba, u svetu poznata kao Milankovićevi ciklusi. Ta teorija dugo je bila osporavana, ali je posle mnogobrojnih provera prihvaćena u naučnim krugovima. Pored teorije ledenih doba, Milankovića je poznatim učinio i kalendar koji je ponudio svetu. Taj kalendar precizniji je od julijanskog i gregorijanskog. Milanković je objavio veliki broj naučnih radova i knjiga, koje su prevedene na mnoge svetske jezike. Njegova dostignuća pažljivo se izučavaju. On je jedan od najcitiranijih naučnika svih vremena.

Zaokruži broj ispred najpotpunijeg sažetka teksta o Milutinu Milankoviću.

1. Milutin Milanković jedan je od najpoznatijih srpskih naučnika. Bio je profesor na Beogradskom univerzitetu. Autor je teorije ledenih doba i tvorac najpreciznijeg kalendara. Milankovićevi radovi, prevedeni na više svetskih jezika, predmet su interesovanja stručne javnosti u celom svetu.

2. Milutin Milanković je srpski naučnik čiji su radovi izazvali različita reagovanja u stručnoj javnosti. Bio je čak i osporavan u naučnim krugovima. Ipak, posle dugotrajnih provera koje su pokazale tačnost njegovih proračuna, Milankovićeva teorija ledenih doba prihvaćena je i on je postao priznat naučnik.

3. Milanković je jedan od naših najznačajnijih naučnika. Njegova istraživanja započela su na Beogradskom univerzitetu. Napisao je veliki broj stručnih radova. Iako su ga u jednom periodu osporavali, naučni krugovi shvatili su da je on bio u pravu i odali su mu priznanje.

5. Pročitaj tekst o komediji Mister dolar Branislava Nušića i mišljenje dva učenika o jednom od likova iz dela. Zatim odredi koji od argumenata odgovara mišljenju jednog, a koji mišljenju drugog učenika.

Žan je kelner u klubu u koji dolazi otmeni svet iz viših društvenih slojeva. Taj svet omalovažavao je i prezirao Žana sve do trenutka kada je gospodin Matković, jedan od članova kluba, izmislio i objavio lažnu vest da je kelner dobio ogromno nasledstvo iz Amerike. Tada Žan postaje centar opšte pažnje. Svi mu se  klanjaju, priređuju svečane prijeme u njegovu čast, žele da se pobratime s njim, predlažu da se ulica nazove njegovim imenom, devojke iz otmenih porodica nastoje da se udaju za njega. I Žan sam, ni kriv ni dužan, ne znajući istinu, živi u uverenju da je milioner. Posle nekoliko dana Matković otkriva da je vest o Žanovom nasledstvu bila samo njegova šala.

Mišljenja učenika:

Ana: Matković nije smeo da izmisli tako nešto. Poigrao se sa svima.

Ivan: Matkovićeva šala preokrenula je tok zbivanja u komadu.

Pored svakog argumenta napiši ime učenika koji bi ga upotrebio.

1. Ta šala nema opravdanje jer ne postoji bezazlena laž.   - - - -

2. Šala ima opravdanje jer otkriva prave osobine junaka.  - - - - -

3. Šala je dovela do interesantnog zapleta u ovoj komediji.  - - - - -

4. Književna dela treba da ističu samo moralne vrednosti.  - - - - -

6. Za nagradnu igru u kojoj kupci jednog bezalkoholnog pića treba da pronađu određeni znak ispod etikete na boci smišljena je sledeća reklamna poruka: ODLEPIO SAM KAD SAM ODLEPIO.

Ako bi se u formalnom govoru oblik podvučene reči zamenio oblikom reči koja ima isto značenje, onda bi reklamna poruka glasila:

a) Pronašao sam kad sam odlepio.

b) Začudio sam se kad sam odlepio.

v) Oduševio sam se kad sam odlepio.

g) Osvojio sam kad sam odlepio.

7. U sledećoj rečenici nedostaje jedan glagol:

Razredni starešina nas je pitao zašto smo - - - - - - sa časa.

a) kidnuti

b) klisnuti

v) izostati

g) zbrisati

8. Zaokruži slovo ispred rečenice koja je napisana prema pravopisnim pravilima.

a) Drug mi je zamerio da ni sam iskren.

b) Napravio je grešku nerazmišljajući.

v) Ne treba govoriti ne istine.

g) Često mi govore da sam nezreo.

9. Zaokruži slovo ispred rečenice u kojoj jedna zapeta nije pravilno upotrebljena.

a) Zažareno sunce prži, zlatnim zracima oslobađa miris divlje ruže, a on se širi sve do mog prozora.

b) Graciozne i ženstvene, obgrljene drvećem sa svih strana, karijatide podupiru hram.

v) Kao da izlazi iz oblaka, na samom vrhu pojavljuje se kuća okružena brdima, livadama i šumom.

g) Našli smo se, među visokim stenama, nepristupačnim i nimalo gostoljubivim.

10. U sledećoj rečenici podvuci sve reči koje nisu napisane prema pravilu o pisanju velikog početnog slova:

Galerija singidunum nalazi se u prizemlju zgrade filološkog fakulteta u knez mihailovoj ulici, na teritoriji beogradske opštine stari grad.

11. Poveži svaku nezavisnu predikatsku rečenicu sa vrstom kojoj ona pripada.