TABANOVIĆ

lektira, gramatika i zdravlje

Život i smrt prosečnog Srbina

Autor: Petar Jokić

Početak

Nastali ste u trenutku nečijeg užitka ili patnje. Mnogo pametnih ljudi tvrdi da ste imali neopisivu sreću, jer ste među milionima baš vi odabrani. Čestitam! Tek ste počeli da živite. Vaša Majka puši, pije, drogira se. Vi se grčite u njenoj utrobi, plačete, ali Ona ne haje, ili ne čuje vaš krik. Posle dva-tri meseca Ona vas više ne želi: omaklo joj se, a nije završila ni srednju škou, ili ste suvišan teret za njenu karijeru, pa ode ginekologu da se očisti. Umirete u bolu. Da li je to ona sreća sa početka priče? Možda i jeste. No, ima vas i malo srećnijih. Vaša majka vas želi i voli više od svega. Vodi računa šta jede, šta pije, prestaje da puši, samo da vas ne povredi. Za sad vi ste istinski srećno biće. Baškarite se u njenoj utrobi i nestrpljivo čekate da ugledate svetlost ovog sveta. I to se dogodilo: rođeni ste. Dišete pomalo zagađen vazduh, zaslepljeni jakom svetlošću jaučete jasno i glasno u znak protesta zbog narušene topline i mraka. To je dobar znak: vidite i čujete. Vi plačete, a vaši roditelji se vesele. Kasnije će te i otkriti zašto. Oni vas paze, maze, brzo reaguju na vaša nezadovoljstva. Vi pomalo postajete bezobrazni, jer zloupotrebljavate njihovu brigu: ne plačete samo kad ste gladni i upišani, nego iz obesti: testirate roditelje da saznate granice njihove ljubavi i pažnje. Oni vas uzimaju u naručje, nosaju bo sobi, vama je lepo, pa prestanete da plačete. Izgleda da ćete biti političar.

Zaplet

Pošli ste u Vrtić. Tu više nema mame i tate. Doživljavate i prve nepravde ovog sveta. Negatoveljica je ko zna zbog čega tolerantnija prema nekom guzonjinom sinu ili princezi. Vi se ne predajete: čupate kosu, ili otimate igračke odabranim mezimcima. Slede kazne. Zovu vaše roditelje i kažu da ste agresivni i netolerani. Vas ta nepravda boli, pa maštate da budete jaki i pravedni. Vreme teče i vi polazite u osnovnu školu. Tamo ništa novo, opet su neka deca imućnijih i uticajnijih roditelja mažena, pa im se gleda kroz prste, a vi maltretirani iako je to po Zakonu zabranjeno. Već ste otkrili koliku moć ima novac. Srednja škola. Jedva ste se upisali, jer su odabrani dobili rešenja zadataka unapred. Opet nepravda, ali sad ste već naučili da ne valja ići uz dlaku. Profesori opet imaju dvostruke aršine, ali vi ste snalažljivi: vešto prepisujete zadatke. Završili ste osnovu i srednju školu. Vaši roditelji nemaju para za samofinasirajuće studente na fakultetu, a vi niste položili prijemni ispit, ali ste veliki borac i talenovani ste - igrate fudbal, rukomet ili košarku u malo imućnijem klubu, ili vas služi grlo, pa odlazite u pevače novokompovane muzike. Bilo kako bilo sastavljate kraj s krajem. Bar se ne gušite u otrovnim fabrikama. Za razliku od mnogo drugih, vi imate sreće. Vi ste tipičan primer prosečnog Srbina. Nemate "besan" auto, a o jahti niste ni sanjali, ali bar ne idete u nadnicu i ne prevćete kontejnere. Posle mnogih peripetija sklopili ste brak, imate zlatnu decu, vozite solidan plovan automobil, idete na razne svečanosti, slavlja, svadbe i rođendane. Vi ste srećni: služi vas zdravlje, dobro vidite i čujete, imate obe ruke i noge za razliku od onih sa belim štapom ili u kolicima za nepokretne. Ali, ako ste pomalo nastrani pa vas seks intersuje samo sa osobom istog pola, baš ste najebali: navukli ste na sebe gnev Crkve i Društva, jer ste u manjini, a kršite i osnovno pravilo postojanja - da produžite vrstu. Ali, ne treba vam zameriti, planeta Zemlja je prenaseljena i imate pravo: život treba ubiti pre rađanja. Čestitam, jer kad budete u ogromnoj većini, ugasićete homosapienese. Kakva ironija reči homoseksualci ubice homosapiensa!?

Vrhunac radnje

Tek što ste pomislili kako je život uprkos svemu na ovoj Planeti lep, kad čujete da je neki vaš drug ili drugarica iz osnovne škole umro.

Rasplet

Zabrinuti ste. Imate povišen krvni pritisak, neki od vas imaju dijabetes, neki su gojazji, neki mršavi, neki boluju od SIDE, nek od raka, a svi imaju problema sa holesterolom i trigliceridima. Izbegavate jaka masna jela, alkohol i cigarete. Borite se da produžite život, a vidite da su i oni koji nisu pili i pušili umrli pre vas. Šta da se radi? Ostaje da uživate u svakom danu kao da je poslednji, a jednog dana on će doći. Kad sve sabereš, ostaje pitanje: Čemu toliki trud i patnja kad je ishod unapred poznat - SMRT. Ova strašna reč jedino u srpskom jeziku nema nijednog vokala. Blagosloveni su ludaci i vernici. Prvi, jer su mozak ostavili na paši, a drugi jer su uvereni da će vaskrsnuti u nekom lepšem svetu.

Zaključak

Jedna naša poslovica kaže: "Ako je i teško živeti, opet je život sladak."

Radivoj

 

Mapa sajta

 

 

 

CONTACT