tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Pričam ti priču

Osuđen na život

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Da li je dug život nagrada ili kazna? Čovek je vrlo sebično biće: voli život čak i onda kad on nema nikakvog smisla. Ćiča-Živojin, moj sused, duboko je zagazio u devetu deceniju. Digitalni TV signal, izum 21. veka, ovde u Mačvi radi s mene na uštap, odnosno, kako vetar duva, pa često idem do Živojina. Teško je živeti sam u gluvoj kući. Pre neki dan dok sam lemio neke žice i ostao malo duže, Živojin prekide gluvu tišinu i reče:

- Pero, izvini, ja sad moram da jedem, moram da budem zdrav da živim.

Zveket veštačkih vilica i glsano žvakanje odvedoše mi pažnu sa lemilice na Živojina u separeu. Živa mumija sa slamenim šeširom na glavi, usporeni pokreti ruku koje se bore sa kašikom i viljuškom otključaše jedno sećanje.

Pre 20-ak godina ovde je ključao život. Živojin i njegova žena imali su dva sina: Minju i Rada. Minja se prvi odmetnuo od osornog oca. Rade je dogurao do inženjera elektro-tehnike. Bio je velemajstor u tom poslu. Otvorio je privatno preduzeće i dobro poslovao. Umesto da se oženi, dunulo mu nešto u glavu i otišao u manastir. Međutim, tamo se nije mnogo zadržao. Kad mu je umrla majka, vratio se na očevo imanje i posvetio se tovu bikova. Znao je satima da sedi u štali i nemo posmatra bikove dok jedu jarmu ili seno.

Domaćinstvo Živojinovo je napredovalo. Zaradu od nekoliko hiljada evra držali su u kući, umesto u nekoj banci. Ovo se pročulo i jedne noći lopovi su posetili Živojinovu kuću. Rade je dobio nekoliko udaraca u glavu i ubrzo potom umro. Živojin je ožalio sina, tužako se bez uspeha, jer krivci nikad nisu otkriveni. Ostala je samo sumnja

Minja, drugi Živojinov sin, bio je sušta suprotnost Radu. Za glavu viši od brata, po mnogo čemu ličio je na svog oca; tvrdoglav i svadljiv. Školu nije voleo, a bio je sklon i sitnim prevrama i krađama. Živeo je od danas do sutra. Sa ocem nikako nije mogao da nađe zajednički jezik. Otac ga razbaštinio, ali mu je dao plac i sazidao kućerak. Minja se snalazio kako zna i ume: što danju napornim radom zaradi, to uveče popije.

Jedno veče dok se pijan teturao po kolovozu, pade pod točkove nekog vozila.

Živojin i njega propisno ožali i sahrani.

Kad je ostao udovac, Žokan je u lokalnom listu dao oglas da se ženi. Jednom mi se poverio:

- Meni, Pero, ne treba žena da kuva i pere, treba mi radi seksa, a imao je više od 83 godine.

Nekoliko puta u kuću Žokanu su preko oglasa dolazile neke ludače 30-ak godina mlađe od njega i pelješile ono malo ušteđevine.

Jedna profesionalna opajdara, koja nije marila ko je koje vere i nacije samo ako ima para, diže od Žokana 500 evra i nestade bez traga. Kad mi ispriča tu zgodu, upitah ga:

- Pa, gde si držao pare?

Ovde ispod televizora, bilo dve i po hiljade evra.

Nisam mogao obuzdati smeh i rekoh: - Žokane, pa, ona je poštena ženska, mogla je odneti sve, a uzela samo 500 evra...

Na televizoru se pojavi slika sa tonom i mene i Žokana vrati u sadašnjost:

- Vidiš, poče Živojin. doneli mi parče torte, jer tamo u bolnici dobijaju džabe.

Naime, Živojinov sinovac se obavezao da ga doživotno izdržava. Živojin ima lepu imovinu. Međutim, on je toliko zanovetalo i namćor da je sa njim prava robija provesti nekoliko sati, a kamoli dve-tri godine, a on je osuđen da dugo živi.

 

Zoran Maksić

 

Milivoj i Slavka

 

Radivoj

 

Pred bistom narodnog heroja

 

Četiri kučeta

 

Mapa sajta

 

 

 

CONTACT