Epska narodna poezija

Uskočki ciklus narodnih epskih pesama - likovi

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Uvod

Za razliku od hajduka, koji su protiv Turaka ratovali sebe radi, ili iz čiste osvete, uskoci su bili istiniti borci za slobodu svog naroda. Ime su dobili zbog toga što su bili stacionirani van okupiranih teritorija (Klisu iznad Splita, Senju, Ravnim Kotarima kod Zadra), pa su po potrebi "uskakali" u okupirane teritorije i borili se protiv turskog zavojevača. Bili su bolje organizovani od hajduka, bolje naoružani i skoro uniformisani, dakako, u većim skupinama. Uživali su podršku država gde su boravili i od njih materijalno pomagani jer su bili poslednja odbrana daljem nadiranju Osmanlija na putu ka centralnoj Evropi. Međutim, često bi se događalo da zemlja domaćin sa Turcima sklopi primirje, pa su kao žrtvena jagnjad bili uskoci. Kad je reč o narodnim pevačima, valja reći, da su u ovom slučaju sledili istorijske činjenice; glavni junaci uskočkih pesama stvarno su postojali pod istim ili sličnim imenom, a njihovi podvizi skoro verno prikazani. Najpoznatiji uskočki junaci su: Senković Ivan, Senjanin Tadija, Senjanin Juriša, Janković Stojan, Smiljanić Ilija. Najlepše pesme ovog ciklusa su: Ivo Senković i aga od Ribnika, Ropstvo Janković Stojana, Smrt Senjanina Iva..

Glavni likovi:

U prvoj pesmi centralni lik je šesnaestogodišnji Ivo Senković. Njega krase epiteti svojstveni mladosti; ponosan je i prkosan, avanturističkog duha i zbog toga pomalo nerazuman, pa srlja u opasne situacije, što se najbolje vidi iz scene kad želi živog agu da uhvati, ili kad na sebe oblači njegovo odelo; istovremeno je neumoljiv u nakani da kazni smrću Turčina koji je udario na čast njegove porodice. Aga od Ribnika naslikan je kao tipičan predstavnik okupatora; agresivan je, bezobrazan, samouveren, ali ima i notu čovečnosti što se vidi iz scene u kojoj od Ive traži blago da mu život poštedi, ali je i kukavica kad se nađe u nevolji: moli Ivu da mu poštedi glavu. Senković Đurađ je čovek slabe snage - bogatog iskustva, i svojim savetima pomaže sinu da sputa mladalački zanos. U drugoj pesmi dominiraju dva lika: Janković Stojan i njegova supruga Jela. Oboje su puni vrlina, bez ijedne mane, baš po meri narodnom shvatanju kakvi treba da budu ljudi adamskog kolena. Jela čeka muža skoro deset godina, žrtvujući najlepše godine života; Stojan u obraćanju svatovima iskazuje najviše ljudske vrednosti, ne samo da nije prema njima neprijateljski raspoložen, nego shvata i njihove probleme i traži kompromisno rešenje: daruje im rođenu sestru u zamenu za suprugu. Sa njime u našoj epskoj poeziji može jedino da se meri Banović Strahinja koji odbija zahtev tasta Jug Bodna da kazni svoju nevernu suprugu, Bogdanovu kćerku.

Uskočki ciklus - analizirano ovde