TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Ujka Vanja

tabanovic.com

Autor: Anton Pavlovič Čehov

Književni rod: drama

Književna vrsta: tragikomedija

Tema: Može li se uteći od sudbine

Ideja: U neprestanoj borbi za bolji život čovek prvo mora pobediti sebe sama.

Mesto radnje: Događa se u letnjikovcu Serebrjakova u nekom zabitom selu carske Rusije

Kritički osvrt

Čehovljev Ujka Vanja je priča o nesrećnom životu gospode. Na prvi pogled oni lepo žive, može se reći uživaju; ne manjka im jela, ni pića, drugi ih služe, dobro su obučeni, stanuju u lepim i čistim odajama. Pa šta im fali? Eto, uzmite ovog Serebrjakova, profesora u penziji, koga su jurile lepe žene. Prva žena mu je u miraz donela letnjikovac u kojem se radnja dešava, ali je rano preminula. Onda se oženio još lepšom Jelenom dva puta mlađom. Njegova patnja nije u tome što je, kako kaže Vanja, ceo život pisao gluposti i živeo na tuđoj grbači, on toga nije ni svestan. Njega muče bolest i ljubomora, jer misli da ga mlada i lepa žena iskreno ne može voleti. S druge strane ta ista žena. Jelena, sama sebe ubeđuje da se za njega udala iz ljubavi. Doduše, priznaje da je ta ljubav bila prema njegovom zvanju, a ne prema muškarcu. Ona je nesrećna što on stalno gunđa i zanoveta, a prinuđena je i da sluša kako je svet sažaljeva jer ima starca za muža. Iako je svesna da nije moralno, ona je zaljubljena u seoskog lekara Astrova. On voli netaknutu prirodu: šume, ptice, cveće. Ima razumno objašnjenje za mnogo šta, ali gubi pamet pred ženskom lepotom i priznaje Jeleni da je voli. No, problem je što je u njega zaljubljena i njena pastorka Sonja. Ona maćehu moli da ispita doktorova osećanja. Jelena pristaje, ali ne odoleva iskušenju i grli se i ljubi s doktorom. Njih u zagrljau zatiče ujka-Vanja, koji je takođe, zaljubljen u Jelenu, koga je ona nekoliko puta odbila, vodeći se moralnim načelima.

Ujka Vanja (Vojnicki, Ivan Petrovič) i njegova nećaka Sofija Aleksandrovna (Sonja) su posebna priča. Sonja je pametna i vredna, ali nije lepa ni bogata, pa ne može da ostvari devojački san i da nađe muža. Uzalud je zaljubljena u Astrova, jer on bi radije uzeo tuđu ženu, njenu maćehu, nego nju devojku. Vanja otvoreno pokazje mržnu prema bivšem zetu. Njegova majka, Marija i propali spahija Telegin ga smiruju. Međutim, on se ne može pomiriti s činjenicom da se u korist svoje sestre, pokojne Serebrjakove supruge, odrekao nasledstva. Na kraju spoznaje uzaludnost svog života. 25 godina je radio na imanju da bi se Serebrjakov mogao baviti naučnim radom.

Vrhunac radnje nastaje kad Serebrjakov sazove familiju i saopšti da će prodati imanje. To praktično znači da Vanja i Sonja ostaju na ulici. Vanja u besu uzima pištolj i puca u Serebrajkova, ali promašuje. Zatim krade od doktora morfijum u želji da se ubije, ali mu ga oduzimaju. Na kraju farse svi su i zadovoljni i nesrećni. Serebrjakov sa ženom odlazi. Astrov i Jelena se rastaju svesni da je njihova ljubav nemoguća, jer nemaju snage da se suprostave važećim pravilima ponašanja. Odahnula je i dadilja Marina, jer se na imanje vraća red, koji je profesorovim dolaskom bio narušen. Sonja teši ujaka da će im posle smrti, na onom svetu, biti bolje.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

O piscu

Anton Pavlovič Čehov je bio ruski novelista, pripovedač i dramski pisac. Rođen je 29. januara 1860, a umro je 15. jula 1904. Prve priče je objavio da bi mogao da se izdržava u toku studija medicine. U književnosti se javio kratkim humoreskama, sažetog izraza i karakterizacije, zatim je prešao na novele i pripovetke, gde se njegov tužni humor postepeno pretvorio u rezignaciju i očaj. Istu tematiku obrađivao je i u dramama, u kojima nema ni tradicionalnog zapleta ni raspleta, kao ni pravih junaka ili jakih strasti, nego je u njima naglašena lirskim elementima sugestija atmosfere u kojoj se odvija život njegovih junaka. Smatra se, uz Mopasana, najvećim novelistom evropskog realizma, dok je svojim dramama izvršio, a i danas vrši, jak uticaj na evropsko pozorište. Značajnija dela su - drame: Galeb (1896), Ujka Vanja (1897), Tri sestre (1900), Višnjik (1903). Zbirke priča: Melpomenine bajke (1884,) Šarene priče (1886.) U pomračini (1887.)

Sve će to narod pozlatiti - prepričano - ovde

 

 

 

CONTACT