tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Sumatra

tabanovic.com

Autor: Miloš Crnjanski

Književni rod: lirika

Književna vrsta: pesma

Tema: Sećanja kad rat prođe, a mir dođe

Sumatra

Sad smo bezbrižni, laki i nežni.

Pomislimo: kako su tihi, snežni

vrhovi Urala.

...

Rastuži li nas kakav bledi lik,

što ga izgubismo jedno veče,

znamo da, negde, neki potok,

mesto njega, rumeno teče!

...

Po jedna ljubav, jutro, u tuđini,

dušu nam uvija, sve tešnje,

beskrajnim mirom plavih mora,

iz kojih crvene zrna korala, kao,

iz zavičaja, trešnje.

...

Probudimo se noću i smešimo, drago,

na Mesec sa zapetim lukom.

I milujemo daleka brda

i ledene gore, blago, rukom.

...

Kritički osvrt

tabanovic.com

Ovu pesmu Miloša Crnjanskog teško je razumeti, jer je pisana u duhu ekspresionizma. Ekspresionizam je izrazito subjektivistički pravac, koji od umetnika traži da samo izražava svoj unutrašnji život, bez obzira na objektivnu stvarnost.

Sam naziv pesme Sumatra je mističan i zagonetan. Običnom čitaocu potrebno je dodatno znanje iz geografije. Sumatra je indonežansko ostrvu od Srbije udaljeno više od 10 hiljada kilometara. Pogledajte sliku! Izgleda egzotično mirno, gde palme njišu grane. Može biti da je Crnjanski Sumatru odabrao kao simbol mira i spokojstva. Ne znam da li je u Prvom svetskom ratu i tamo bilo stradanja. Mi Srbi više se sećamo ostrva Krf, albanske golgote i Bojićeve Plave grobnice. Međutim, znam da ta indonežanska ostrva malo-malo pa pogodi neki cunami, ili im vulkan počne da bljuje vatru. Toliko o spokojstvu i miru na Sumatri.

---

Pustim da Miloš objasni svoje stihove:

Sad smo bezbrižni, laki i nežni.

Pomislimo: kako su tihi, snežni

vrhovi Urala.

---

"Iznuren, nisam mogao oka da sklopim. Dok su oko mene pričali, primetio sam da su i ti glasovi nekako teški i da ljudski govor, pre, nije tako zvučao. Zagledan u mračne prozore, sećao sam se kako mi je moj drug opisivao neke snežne planine Urala, gde je proveo godinu dana u zarobljeništvu. On je dugo i blago, opisivao taj kraj na Uralu".

---

Rastuži li nas kakav bledi lik,

što ga izgubismo jedno veče,

znamo da, negde, neki potok,

mesto njega, rumeno teče!

---

Evo šta je pesnik hteo da kaže: "Sećam se da mi je pričao o nekoj ženi. Iz njegovog opisa zapamtih samo njeno bledo lice. U mom sećanju, nervozno, počeše tako da se mešaju bleda lica žena, od kojih sam se i ja rastajao. Voz je stigao u Srem i prolazio ispod Fruške gore. Neke grane udarale su u okno, koje je bilo razbijeno. Kroz njega u je u voz padao vlažan, mokar, hladan miris drveća i čuo sam žubor nekog potoka... Hteo sam da sagledam taj potok što je u mraku žuborio. Učinilo mi se da rumeni, i da je veseo. Oči su mi bile umorne od nespavanja, a obuzela me je bila teška slabost od dugog putovanja. Pomislih: gle, kako nikakvih veza nema u svetu... Ništa ne može da se zadrži. I ja kud sve nisam išao. A eto, ovde kako veselo teče ovaj potok. On je rumen, i žubori".

...

Po jedna ljubav, jutro, u tuđini,

dušu nam uvija, sve tešnje,

beskrajnim mirom plavih mora,

iz kojih crvene zrna korala, kao,

iz zavičaja, trešnje.

...

Objašnjenje: "A moje misli, jednako su još pratile moga druga na onom njegovom putovanju o kojem mi je, bezbrižan, sa gorkim humorom, pričao. Plava mora, i daleka ostrva, koja ne poznajem, rumene biljke i korali... Najzad, mir, mir zore, polako je ulazio u mene. Pomislih: kako li će me dočekati moj zavičaj? Trešnje su sad svakako već rumene, a sela su sad vesela. Gle, kako su i boje, čak tamo do zvezda, iste, i u trešanja i u korala! Kako je sve u vezi, na svetu..."

---

Probudimo se noću i smešimo, drago,

na Mesec sa zapetim lukom.

I milujemo daleka brda

i ledene gore, blago, rukom.

--

"Video sam još Mesec, sjajan, pa se i nehotice osmehnuh. On je svud isti, jer je mrtvac. Ali, u duši, duboko, kraj sveg opiranja da to priznam, ja sam osećao neizmernu ljubav prema tim dalekim brdima, snažnim gorama, čak tamo gore do ledenih gora... Kao u nekoj ludoj halucinaciji, dizao sam se u te bezmerne, jutarnje magle, da ispruženim ruku i pomilujem daleki Ural, mora indijska, kud je otišla rumen i sa mog lica. Da pomilujem ostrva, ljubavi, zaljubljene, blede prilike. Sva ta zamršenost postade jedan ogroman mir i bezgrešna uteha...

...

Zaboravih da vam kažem: pesma Sumatra Miloša Crnjanskog nastala je kao odjek osećanja mladog čoveka koji je preživeo golgotu Prvog svetskog rata, koji se vraća svom domu, pun uspomena na to, ali i na predele, zemlje i ljude koje je sretao i upoznavao. Uz pesmu stoji i tekst, štampan pod naslovom Objašnjenje Sumatre, koji je Miloš Crnjanski napisao, na predlog tadašnjeg urednika Srpskog književnog glasnika Bogdana Popovića 1920. godine. Ova pesma je postala programska pesma, manifest srpskog ekspresionizma, koji je nazvan sumatrizam, jer dajući njeno objašnjenje Miloš Crnjanski objašnjava svoju poetiku i pravac kome pripada.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

 

O piscu

Crnjanski je rođen 26. oktobra 1893. godine u Crnogradu, u Mađarskoj, u siromašenoj građanskoj porodici. Odrastao je u Temišvaru, u patrijarhalno-rodoljubivoj sredini koja će mu kult Srbije i njene prošlosti usaditi u dušu kao najdražu relikviju. Miloš Crnjanski je osnovnu školu završio u srpskoj verskoj školi kod učitelja Dušana Berića u Temišvaru. Maturirao je u temišvarskoj gimnaziji kod katoličkih fratara pijarista. Godine 1913. upisao je studije medicine u Beču koje nikada neće završiti. Prvu pesmu "Sudba" Crnjanski objavljuje u somborskom dečjem listu "Golub" 1908. godine. 1912. u sarajevskoj "Bosanskoj vili" štampane je njegova pesma "U početku beše sjaj". Na početku Prvog svetskog rata Crnjanski je mobilizovan u austrougarsku vojsku i poslan na galicijski front da juriša na Ruse, gde je uskoro ranjen. Posle propasti Austro-Ugarske i stvaranja Kraljevine SHS, Crnjanski odlazi u Zagreb, a zatim u Beograd, gde se najduže zadržao. Između 1923. i 1926. profesor je gimnazije u Beogradu i saradnik uglednog lista "Politika". Istovremeno, izdaje "Antologiju kineske lirike" i novinar je ulistu "Vreme". 1927. u "Srpskom književnom glasniku" izlaze prvi nastavci njegovog romana "Seobe".1930. za roman "Seobe" dobija nagradu Srpske akademije nauka. Posle uspostavljanja druge Jugoslavije kao protivnik Tita i komunističke ideologije ostaje u Londonu i 1951. godine uzima britansko državljanstvo. U Jugoslaviju se vratio 1965. godine. Umro je 30. novembra 1977. godine u Beogradu.

 

Seobe - ovde

 

CONTACT