tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Stranac

Autor: Albert Kami

tabanovic.com

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Tema: Život i smrt jednog osobenjaka

Ideja (poruka): Pojedinac može biti pošten, iskren i prirodan, ali ako ne igra po utvđenim društvenim normama, biće osuđen.

Mesto i vreme radnje: Alžir početkom 20-og veka

Fabula

Prvi deo

1. Smrt majke

Roman počinje tako što nam glavni protagonista i narator gospodin Merso pripoveda kako je iz telegram saznao da mu je umrla majka. Tu vest prima bez emocija. Njega okupira činjenica da mora od poslodavca tražiti dva slobodna dana. Gazdi neće biti milo, ali će odobriti, jer Merso na to ima pravo. Dom staraca, je u Marengu, osamdeset kilometara udaljen od grada Alžira. Merso je retko posećivao majku...izgubio bih nedelju, ne računajući napor da idem na autobus, kupujem karte i putujem dva sata. Sad mora, jer majka je mrtva. Dan pred polazak bio je vrlo topao. Ručao sam, po običaju, u restoranu kod Selesta. Svi su me mnogo žalili, a Selest mi reče: "Majka je jedna." Od Emanuela će pozajmiti crnu kravatu i traku za rukav, jer njemu je pre dva meseca umro ujak. (Koji cinik? Da nije tragično, bilo bi smešno).

Dok putuje autobusom, Merso zadrema i slatko zaspi. Razgovor sa nadležnim u domu je čisto poslovan. Na pitanje da li želi poslednji put da vidi majku, odgovara: Ne! Upravnik priča da je gospođa Merso tu skoro tri godine i da je bila srećna. Tom prilikom saznajemo i razlog što je majka u azilu. Naime, sin nije mogao da je izdržava. Na bdenju pripovedač upozna sve majčine prijatelje. Zaprepastih se što im na licima ne videh oči, već samo neko mutno svetlucanje u spletu bora. Kad su seli, većina me je posmatrala i snebivajući se klimala glavom, usne su im bile uvučene u bezuba usta, tako da nisam znao da li me pozdravljaju ili je to rđava navika. Akcenat stavlja na jednu ženu koja neprekidno plače, jer je izgubila najbolju drugaricu i sad ostaje sama.

Opis starkelja je sirovo realističan, a u funkciji je glavne teze o besmislu postajanja, osobito kad čovek liči na uvele biljke.

2. Život ide dalje

Dan posle sahrane, Merso ide na plažu i tamo sreće Mariju Kardonu. Zabavljaju se. Kami ovde unosi malo erotike (da čitaocu ne bude dosadno): Pomogoh joj da se popne na bovu i pri tom pokretu dodirnuh joj ovlaš grudi. Posle su išli u bioskop. Noga joj je bila pored moje. Milovao sam joj grudi. Zagrlio sam je pri kraju predstave, ali nevešto. Kad smo izišli, pošla je sa mnom u moj stan. Posle je Marija otišla, a on zapazi da mu je stan neuredan i seti da je drukčije bilo dok je tu živela majka.

3. Emanuel, Salaman i Remon

Kad se vratio na posao, šef je bio zadovoljan i pitao je koliko je majka imala godina. Rekao sam »oko šezdeset« da ne bih pogrešio, i ne znam zašto mi se učinilo kao da mu je laknulo i da smatra da je ta stvar okončana. Narator nas potom prosto zeza pričajući, o beznačajnim sitnicama: voli ručak, a pre toga pere ruke. Uveče manje uživam u tome, jer je ručnik koji se upotrebljava sasvim mokar: preko dana svi su se njime služili. Nakon posla sa Emanuelomn trči da se ukrcaju u kamion, a Merso ističe da u toj jurnjavi oseća užitak. Kod Selesta jeo je brzo i popio kafu, zatim je otišao kući i malo odspavao, jer je popio malo više vina. U daljem toku radnje narator nam predstavla susede. Stari Salaman ima psa koji je zbog neke bolesti izgubio dlaku, a po telu ima pege i smeđe kraste. Narator kaže: Salaman bio mu je najzad potpuno sličan. I on je imao crvenkaste kraste na licu i žućkaste i proređene dlake. A i sam pas bio je povijen kao i njegov gospodar, imao isturenu njušku i izdužen vrat. Izgledalo je kao da su iste rase, mada su jedan drugog mrzeli. Drugi sused je Remon Sentes. Omalen je, širokih pleća i bokserskog nosa. Uvek je besprekorno odeven. Govrka se da živi od žena. On pozva Mersoa u svoj stan, koji je ličio na brlog ukrašen slikma golih žena. Pili su vino i jeli kobasicu. Remon pita Merso da mu bude prijatelj. Mersou je SVEJEDNO. Remon priča da ima problema sa bivšom ljubavnicom, koju je izdržavao, a ona ga varala. Čovek s kojim se potukao bio je njen brat. Hteo je da joj napiše pismo da je izgrdi, ali da bude malo nežnost, da se pokaje, pa da mu se vrati. ... kad se vrati, leći će s njom i »upravo u trenutku kad ona treba da svrši«, pljunuće joj u lice i izbaciti je napolje. Pošto nije umeo da satavi takvo pismo, zamolio je naratora da napiše pismo toj ženi.

4. Remon tuče ljubavnicu

Remon je poslao pismo. Dan pre toga bila je subota. Merso se zabavljao na skrovitoj plaži sa Marijom. Potom su u njegovom stanu vodili ljubav. Marija je ostala do jutra. Pred ručak u Remonovom stanu izbi bučna prepirka. Čuo se vrisak žene, a zatim i udarac. Buka je sve glasnija i svetina se skuplja. Neko je pozvao policiju. Remon je otvorio vrata s cigaretom u zubima. Policajac ga upozori da s njim tako ne može razgovarati, ali Remon ne posluša i policajac mu zadlani šamarčinu. Devojka je otišla u suzama, Remon zalupi vrata i svet se raziđe. Kasnije Marija ode, a po podne u naratorov stan dođe Remon da rekapituliraju pređašnje događaje. Remon traži da mu Merso bude svedok. Po njegovom mišljenju, bilo je dovoljno da izjavim da ga je devojka izvrgavala ruglu. Pristao sam da mu budem svedok. Uveče stari Salaman plače, jer je izgubio psa

5. Mersou je sve svejedno

Remon telefonira Merosu i poziva ga da provedu vikend kod njegovog prijatelja, može da povede i Mariju. Osim toga, priča mu da ga prati grupa Arapa među njima je i brat njegove ljubavnice. »Ako ga, kad se budeš večeras vraćao vidiš u blizini kuće, javi mi.« U redu, odgovorih. Šef poziva Mersoa i priča mu da će uskoro otvoriti predstavništvo u Parizu. Nudi mu da malo promeni život, al' Mersou je svejdedno. Dok sam bio student, imao sam mnogo ambicija ove vrste. Ali kad sam morao da napustim studije, shvatio sam odmah da je sve besmisleno. Te večeri našem junaku dođe Marija i upita ga da li bi se njome oženio. On odgovara da mu je svejedno, ali će pristati ako ona to želi. Ona ga onda pita da li je voli, a on odgovara kao i prošli put: NE. »Zašto onda da se sa mnom ženiš?« — izusti ona. Objasnio joj je da to nije važno. Međutim, ona smatra da je brak ozbiljna stvar, a on da nije. Večerao je kod Selesta. Sledi dosadan dijalog sa Salamanom o njgovom nestalom psu. Salamon tom prilikom reče da su naratora u četvrti mnogi osuđivali što je majku dao u dom, a on zna da je Merso majku voleo.

6. Tuča sa Arapima, Merso puca

Osvanula je nedelja. Marija je bila razdragana i zadirkiva je pospanog Mersoa. Spremali su se da sa Remonom odu u vikendicu njegovog prijatelja. Dan pre toga Merso je svedočio u korist Remona. Opet se pojavila grupa Arapa. U autobusu Remon se udvara Mariji. Kad su stigli kod Remonovog prijatelja, on ih srdačno dočeka. Remon nas predstavi. Njegov prijatelj se zvao Mason. Bio je to visok, krupan čovek, širokih pleća, sa punačkom i prijatnom ženicom, koja je govorila pariskim akcentom. Merso, Marija i Mason idu na plažu. Marija i Merso uživaju. Opet se javljaju Arapi. Izbija tuča. S jedne strane su Mason, Remon i Merso, na drugoj strani tri Arapina. Tom prilikom Remon dobija udarac noža po ruci, i dvoboj se završi. Remon odlazi kod lekara, rana je površinska. Kad je Remona ispratio do kuće, Merso se vraća na plažu. Pošao je prema izvoru i tamo spazio Remonovog protivnika. Bio je sam i pokazivao je nož. Sunce je peklo kao onog dana kad je sahranio majku. Bljesak svetlosti sa noža i vrelina sunca učiniše da pritisne obarač revolvera. Tada opalih još četiri puta u nepomično telo, u koje su meci neprimetno prodirali. I to je bilo kao četiri kratka udarca kojima sam zakucao na vrata svoje zle kobi.

Drugi deo

1. Hapšenje

Merso je uhapšen. Često je saslušavan. Islednik mu predlaže da uzme advokata, on odbija, ali ga dobija po službenoj dužnosti. Njegov branilac je mlad čovek i trudi se da mu pomogne. Priča mu da su isledni organi saznali da je pokazao bezosećajnost na dan majčine sahrane i pita ga da li je tog dana bio žalostan. Nema sumnje, voleo sam majku, ali to ništa ne znači. Sva zdrava bića poželela su, više ili manje, smrt onima koje su voleli. "Vrlo uzbuñen, advokat me prekide. Tražio je od mene da mu obećam da to neću reći ni na saslušanju ni pred islednikom. Najpre mi reče da su me ocrtali kao čoveka ćutljiva i povučena karaktera." U daljen toku istrage islednik ga pita da li veruje u Boga i dobija odgovor "NE". Istraga je trajala 11 meseci. Na kraju islednik reče: "Za danas dosta, gospodine antihriste."

Ako se zna da ni Kami ne veruje u Boga, pisac i njegov glavni junak imaju dosta zajedničkih crta: ne veruju u Boga, protive se instituciji braka, žive dan za danom i nisu uopznali svoje očeve.

2. Priča o Čehoslovaku

Posle izvesnog vremena Merso se navikao na zatvor. Jedno vreme mučio se što mu ne dozvoljavaju da puši, ali ubrzo i to mu je bilo svejedno. Međutim, najviše, kao mladom čoveku, su nedostajale žene. Požalio se čuvaru, a ovaj mu reče da je to smisao kažnjavanja.

Kad mu je u posetu došla Marija, izvešatčeno se smeškala i tešila ga da će uskoro izaći. Rekla mu je da ga pozdravlja Remon, i on reče: "Hvala".

Dani u zatvoru su monotoni, pa naš junak vreme meri na juče i danas. Kad mu je čuvar rekao da je tu već pet meseci, zaprepastio se. Surovu stvarnos pokušava da potisne sećanjima. U mislima pretražuje svoj stan, a seti se i majke.

Ne znam da li ste primetili: u najtežim trenucima života, obraćamo se Bogu, ili majci Mila majko moja! To je zato jer smo deo njene utrobe i život dugujemo njoj.

Kasnije narator između slamarice i dasaka kreveta nalazi neko parče starih novina i više puta čita istu priču. "Jedan čovek otputovao je iz nekog češkog sela u nameri da se obogati. Posle 25 godina vratio se sa ženom i detetom kao bogat čovek." Njegova majka i sestra držale su hotel. "Da bi se našalio, dođe na pomisao da kod njih najmi sobu. Pokazao im je svoj novac. Da bi ga opljačkale, majka i sestra ga ubiju noću udarcima čekića i telo bace u reku. Izjutra je došla (njegova) žena, i, ne znajući ništa o svemu, otkrije ko je putnik. Majka se obesi. Sestra skoči u bunar."

Poruka ove priče je da se prema strancima ophodimo kao da su nam rod rođeni.

3. Sudski proces

Narator detaljno opisuje sudnicu i suce. Za novinare njegov slučaj je na top lisi odmah iza suđenja o jednom oceubistvu. Prvo pitanje sudije bilo je žašto je majku smestio u dom. Zatim ga pita da li se na izvor vratio potpuno sam u nameri da ubije Arapina. Narator odgovara Ne. Onda ga sudac pita zašto je bio naoružan i zašto se vratio baš na to mesto? Merso odgovara da je to bilo slučajno. Zatim je svedočio upravnik Doma staraca, koga presedavajući pita da li se Mersova majka žalia što ju je sin smestio u dom, i ovaj portvrdno odgovori. "Na drugo pitanje odgovori da je bio zaprepašćen mojim mirom na dan majčine sahrane. Upitaše ga šta podrazumeva pod mirom. Upravnik tada obori oči i izjavi da nisam hteo da vidim majku, da nisam ni suzu pustio, i da sam odmah posle sahrane, ne zadržavajući se na grobu, otišao." Posebno je istaknut podatak da optuženi nije znao majčine godine. Svedočenje Tomasa Pereza, majčinog prijatelja iz Doma, bilo je potresno, jer on je pokojnicu više ožalio neego njen sin. Posle je svedočio Selest, kao svedok optuženog, ali sve što je rekao više je odmoglo, nego pomoglu Mersou. Nakon toga svedočila je Marija. Predsedik suda je hteo da zna kakav je odnos imala sa optuženim, a ona reče da mu je bila prijateljica. Mada je Marija tvrdila da je Mersoa poznavala još dok je sa njim radila u istoj firmi, zaključiše da je njihova ljubavna veza počela dan posle smrti Mersove majke. Marija je priznala da su išli na kupanje, a potom i u bioskop. "Vrlo ozbiljan, i glasom koji mi se učinio zaista uzbuñen, pokazujući prstom u mene, državni tužilac lagano izusti: »Gospodo porotnici, sutradan po smrti svoje majke, ovaj čovek otišao je na kupanje, upustio se u nedozvoljen odnos i otišao da se, gledajući jedan komičan film, nasmeje. Nemam više ništa da vam kažem.« Zatim je svedočio Mason, koji izjavi da je optuženi čestit čovek. Salaman je pokušao da opravda Mersoa zašto je smestio majku u dom. Onda je svedočio Remon i rekao da ga je nastradali mrzeo, jer je on istukao njegovu sestru, a da je sve ostalo nesrečan skolp okonosti. Vidno uzbuđeni sudac ga je upitao da li je optuženi slučajno bio nezaintersovan dok je on šamarao svoju ljubavnicu; da li je slučajno svedočio u komesarijatu o tome, i da li je slučano toj ženi napisao pismo. Na pitanje čime se bavi, Remon odgovori da je magacioner, a sudija objasni poroti da je on ustvari podvodnik, a optuženi njegov saučesnik. Branilac Mersoa, vidno nervozan, izjavi: "Na kraju krajeva, da li je on optužen zato što je sahranio majku ili što je ubio čoveka?« Publika je prasnula u smeh, ali državni tužilac ponovo ustade, zagrnu se svojom togom i izjavi da bi morali biti naivni kao poštovani branilac, pa da ne osete da izmeñu ove dve grupe činjenica ne postoji dubok, uzbudljiv i suštinski odnos. »Da«, uzviknu on snažno, »optužujem ovog čoveka što je sa srcem zločinca sahranio svoju majku.«

4. Osuđen na smrt

Tužilac je uspeo da dokaže da je Merso počinio zločin s predumišljajem. Presudile su činjenice da je bio bezosečajan prema smrti majke; da je nakom prvog smrtonosnog hica, posle kratke puze, ispalio još 4 hica u beživotno telo žretve. Tom prilikom konstatovano je da je inteligentan, a to je bila još jedna nepovoljna činjenica. "Nisam gledao ka Mariji. Nisam imao vremena, jer mi predsednik u čudnoj formi reče da će mi glava u ime francuskog naroda biti javno odrubljena.

5. Merso odbija popa i razmišlja o giljotinji

Tri puta je odbio sveštenika. Okružen samoćom razmišlja o toj čudnoj sprvi koja osuđenicima odseca glave. Seti se da mu je majka pričala kako je njegov otac jednom prisustvovao giljotini, a posle ceo dan povraćao. Tad mu se otac gadio, a sad ga razume. Sećanje ga odvede Mariji, koja je prestala da ga posećuje. Pomisli da je možda mrtva ili se ljubi sa drugim. Razmišljao je i o molbi za pomilovanje, ali nije verovao u pozitivan ishod. Sistem i zakon ne ostavljaju nadu. Stvarnos ga ponovo vrati da razmišlja o smrti: "U osnovi, znao sam da je svejedno da li ću umreti u tridesetoj ili sedamdesetoj godini, pošto će, prirodno, u oba slučaja ostali ljudi i ostale žene živeti, i to milionima godina. Na kraju priče ponovo ga posećuje sveštenik, koji baljezga o Božjoj pravdi: "Bog će vam pomoći«, primeti on. »Svi koje sam poznavao obraćali su se njemu u ovakvom slučaju.« Složio sam se s tim da je to bilo njihovo pravo." Onda ga je pop upitao da li veruje u Boga, a narator odgovara: Ne! To rastuži sveštenika, koji je pričao o drugom životu, gore na nebu, Tad ga naš junak zgrabi za okovratnik, pa su morali intervenisati čuvari. Onda se ponovo seti majke (to je onaj najteći trenutak života u kom pominjemo majku). "Prvi put posle toliko vremena pomislio sam na majku. Učinilo mi se da sam razumeo zašto je na kraju života našla »verenika«, zašto se pretvarala da ponovo počinje." Na kraju se pomirio sa zlom sudbino: "I da se samo sve svrši, samo da se osetim manje sam, preostaje mi da poželim da na dan mog pogubljenja bude mnogo gledalaca i da me dočekaju s povicima mržnje.

Priredio i analizirao: Petar Jokić, nastavnik

Stranac - likovi

 

 

Contact