TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Sonetni venac

tabanovic.com

Autor: France Prešern

Književni rod: lirika

Književna vrsta: sonetni venac

Tema: Ljubav prema devojci i domovini

Ideja (poruka): Zaljubljeni su ortodoksni romantičari; objekt svoje strasti (voljeno biće) idealizuju, i vide samo ono što žele da vide: ideal svoje mašte i svojih osećanja

Analiza pesme

Šta je sonet

Sonet je pesma od od četrnaest stihova, četiri strofe (dva katrena i dve tercine).

Šta je sonetni venac

Kada se 14 soneta međusobno povežu tako da se završni stih prethodnog soneta javlja kao prvi stih narednog soneta, i od tih ponovljenih 14 stihova dobije se petnaesti - majstorski sonet, onda nastaje takozvani sonetni venac. Ako u petnaestom sonetu, tzv. magistrale vertikalmo čitate prvo slovo svakog stiha, dobijete ime pesnikove devojke.

Magistrale Prešernovog Sonetnog venca

Poet tvoj nov Slovencu vijenac vije:

Ranjena srca glas i tvoje hvale.

I krv svog srca klicama su dale

Mirisne, rosne ruže poezije

 

Iz kraja nisu, u kom sunce grije:

Cjelovâ žarkih nikad nisu znale

Oko njih mûk i hladne sjene pȁle.

Vihor se ljuti stišao još nije!

 

I uzdahom i suzom tek se hrani:

Jadna li cvijeća kao ovo moje.

Usud ga mračni posred srca rani.

 

Lišće je svelo, nestale su boje,

Jasnog ti oka pogled mu ne brani

I buknuti će od ljepote svoje!

Prešernove emocije okupiraju dve ljubavi. Prva, primarna, prema 17-gošinjoj Juliji iz bogate porodice, skoro dva puta mlađoj od pesnika, koji je samo upornim radom isplivao iz sirotinje, unapred je osuđena na propast. Zid između dve klase čvršči je od granita i veći od jaza među godinama. Julija ni malo ne liči na Škspirovu junjakinu, a pesnik ni u bajkovitim snovima ne podseća na Romea. Druga je ljubav prema domovini; Julija se otuđila i ne mari za slovenački jezik. Obe pesnikove ljubavi vezuje bol i patnja. Ljubav prema Juliji nije uslišena. Slobode nema. Niko ga ne razume, ne čita njegovu poeziju. Ali, on se nada da će doći bolje vreme i da će devojke čitati njegovu poeziju. Poezija nije poezija mirisa i cveća. Ona stiže iz predela gde je studen i hladnoća. "Mirisne, rosne ruže poezije" - nema vedrine u pevanju. Kada bi Julija to čitala, došlo bi do raspevanosti. Sve je to setom, tugom i patnjom prekriveno. Istina, pesnik je posle smrti dobio satisfakciju: Njegova pesma "Zdravljica", napisana 1844. godine, je današnja državna himna Republike Slovenije.

O pesniku

France Prešeren (Francé Prešéren) najveći slovenački pesnik rođen je 3. decembra 1800. u Vrbi na Gorenjskom, Slovenija; a umro 8. februara 1849. u Kranju, Slovenija. Gimnaziju završio u Ljubljani, a filozofiju i prava u Beču, gde je i promivisan za doktora prava 1824. Imao je teško detinjstvo i mladost. U 33. godini zaljubio se u bogatu, maloletnu Juliju Primicovu (17), koja mu ljubav uzvratila nije, pa je radi nje Prešern ispevao "Sonetni venac", akrobatsko pesničko delo sastavljeno od 15 soneta u kojem završni petanesti sonet, tzv. magistrale, kad se čita slovo po slovu po vertikali, otkriva ime voljene osobe. France Prešern i danas važi za najvećeg slovenačkog pesnika. Njegova pesma "Zdravljica", napisana 1844. godine, je današnja državna himna Republike Slovenije.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Kako analizirati pesmu

 

 

CONTACT