TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Ružno pače

Autor: Hans Kristijan Andersen

Jednog dana, na seoskom imanju izleglo se iz jaja nekoliko lepih žutih pačića. Mama patka ih je sa ponosom gledala, čekajući da se iz poslednjeg, velikog jajeta izleže još jedno. Koliko je njeno razočarenje bilo kada se pojavilo veliko, nezgrapno pače, potpuno drugačije od ostalih. Oh, kako je ružno"! uzdahnula je patka. Ipak, kao i svaka majka, ubrzo je zavolela svoje veliko, ružno pače, pa ga je vodila i hranila kao i ostalu decu. Međutim, to nije bilo dovoljno. Susedi su se svi redom smejali ružnom pačetu, rugali su mu se, zlostavljali ga i tukli, sve dok ga jednog dana, u odsustvu patke, nisu oterali od kuće. Jadno, uplakano pače bežalo je sve dalje od nevaljalaca i od svog doma, gladovalo i skrivalo se. Nekako se ipak snalazilo, ali onda je počeo da pada gusti beli sneg. Uskoro je prekrio polja i šume, voda se zaledila, a hrane nigde. Promrzlo i gladno pače ugledalo je pred sobom nečiji dom. Jedva je našlo snage da priđe vratima i zakuca. Srećom, domaćini su ga čuli i otvorili. Pred njim se ukazala topla soba, sa vatrom na ognjištu i hranom u kotliću.

Pusti to siroče, neka uđe! Reče domaćin svojoj ženi. Nahrani ga i utopli, vidiš da je sasvim promrzlo!

Deco, odnesite ga u postelju", reče gazdarica. "Pokrijte ga i nahranite, možda će preživeti"!

Deca poslušaše. Odnesoše klonulo i promrzlo pače, pokriše ga i čim je otvorilo oči, nahraniše ga toplom kašom. Pače se brzo oporavilo i tu bi zauvek ostalo, ali ga gazdarica otera kad je shvatila da pače ne leže jaja i od njega nema koristi.

"Pođi dalje", reče, "inače si ružno"!

Do kraja zime jadno pače se nekako snalazilo. Dočekalo je da grane sunce i otopi se sneg. A onda je, na plavoj vodenoj površini, ugledalo predivne bele ptice dugih vratova.

"Šta bih dao da sam i ja takav, a ne ružan tako da me svi teraju"! uzdahnu.

U tom času prišla mu je divna labudica. Pače je od stida saglo glavu i ugledalo u vodi svoj lik: divnog belog labuda! Tokom teške zime ružno pače beše poraslo i pretvorilo se u prekrasnu pticu. Okružiše ga mnoge, isto tako lepe ptice, a najlepša labudica zaklikta i dade mu znak da pođe za njom. Ponosni mladi labud glasno kliknu i snažno zapliva. Njegovim patnjama beše došao kraj.

Pouka

Ova bajka nas uči da ne treba da očajavamo zbog toga što se razlikujemo od ljudi iz naše okoline, jer kad odrastemo, bićemo ponosni na to što jesmo. Kao što je ružno pače postalo divan beli labud, tako će i mršave, tankonoge devojčice kad porastu - postati prave lepotice, a tankovijasti i štrkljavi dečaci - divni momci i uspešni sportisti.

Poruka

Nemojte se rugati onim što se od vas većine razlikuju po bilo čime, a osobito po veri, boji kože, ili pripadnosti drugoj naciji.

Šta su bajke

Bajke su priče u kojima se govori o nečemu što nije bilo niti može biti. U njima je prikazana borba između dobra i zla, i na kraju svake bajke pobeđuje DOBRO.

Šta su pripovetke

Pripovetke su priče u kojima se govori o nečenu što je bilo ili moglo biti. U tome je razlika između bajke i pripovetke.

O piscu

Hans Kristijan Andersen je bio danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Rođen: 2. aprila 1805. u Odensi (Danska), umro: 4. avgusta 1875. u Kopenhagenu (Danska).

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

tabanovic.com
Hans Kristijan Andersen

 

 

CONTACT