TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Rečenice po značenju

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Nezavisne predikatske rečenice po značenju mogu biti: 1. obaveštajne (Pada sneg.), 2. upitne (Da li pada sneg?), 3. uzvične (Pada sneg!), 4. zapovedne (Zatvori prozor!) i 5. željne (Srećan Ti rođendan!)

U govornoj situaciji ove rečenice razlikujemo po intonaciji, odnosno, rečeničkom akcentu. Obavešatajna rečenica teče mirno bez naglašavanja bilo koje reči. Ona je prosto jedno obaveštenje, informacija i u pisanju iza ovakve rečenice stoji (.) tačka. Upitna rečenica može početi nekom upitnom rečcom, ali ne mora, bitna je intonacija. Tako, recimo, u upitnoj rečenici (Pada sneg?) posebno naglašavamo glagolski oblik pada, a izostavljamo rečcu li. U pisanju na kraju ovakvih rečenica pišemo (?) upitnik.

Uzvične rečenice su posebna priča, jer se deci u nižim razredima osnovne škole pod ovim pojmom ubrajaju i zapovedne i željene rečenice. Zašto? Zato što su one po intonaciji iste, a na kraju tih rečenica u pisanju stoji (!) uzvičnik. Fazon je u tome što su naši gramatički stručnjaci "otkrili" razlike. Tako, recimo, jedna uzvična rečenica može izraziti oduševljenje (Joj, što je lepa devojka!), ali i razočarenje (Joj, primi smo gol u zadnjoj minuti!) Onda su ovi stručnjaci našli da su zapovedne rečenice posebna vrsta UZVIČNIH rečenica. Ide se i korak dalje, pa se kaže da ZAPOVEST može biti obična (Zatvori prozor!), STROGA (Smesta da si zatvorio prozor!), a može biti i molba (Molim Te, zatvori prozor!) Treća vrsta uzvičnih rečenica su tzv. željne rečenice. Ovim rečenicama se izriču želje prema objektu, ali i one mogu bti pozitivne (Živ mi bio, dete!), ali i negativne (Dabogda crko!). Sve u svemu, gramatičari se trude da učenicima zagorčavaju život silnim razlikama iste stvari. I da završim priču. Rečenice po značenu imaju još jednu podelu: Mogu biti potvrdne: (Pada sneg.) ili odrične: (Ne pada sneg.), Ja te volim ili Ja te ne volim.

Na kraju valja reći da sve vrste rečenica po značenju mogu biti proste (proširene i neproširene) i složene rečenice. Tako prostu obavešatjnu rečenicu (Pada sneg.) možemo proširiti u rečenicu (Danas pada sneg.) ili u složenu rečenicu: (Danas pada sneg, a deca se igraju na ulici.)

Rečenice po sastavu

Rečenice po sastavu mogu biti proste i složene. Prosta rečenica je ona koja ima samo subjekat i predikat (Sneg pada.) ili samo subjekat (Vatra!), odnosno, samo predikat (Gori!).

Ako subjektu, ili predikatu dodamo neki glagolski ili imenski dodatak - gradimo tzv. prosto-proširenu rečenicu. Tako, recimo, prostu rečenicu: Sneg pada. možemo proširiti dodavanjem priloga danas - Danas sneg pada. ili ako subjektu, koji je iskazan imenicom sneg dodamo atribut sitan dobićemo proširenu rečenicu: Sitan sneg pada. Naravno, sve ovo pomalo zbunjuje učenike, pa oni pomisle da je tako proširena prosta rečenica posebna vrsta i ne retko u odgovoru kažu da rečenice po sastavu mogu biti: proste, prosto-proširene i složene. Treba da upamte da se rečenice po sastavu dele na proste i složene, a da prosta rečenica može biti proširena, ili neproširena.

Složena rečenica je ona koja ima dva i više predikata: Mile peva i svira. U ovoj složenoj rečenici imamo dva predikata: peva i svira. Odmah valja reći da složena rečenica se ne meri po dužini i broju reči, nego da li ima dva ili više predikata. Na primer rečenica: Jutros je sneg prekrio polja i ravni, ulice i krovove kuća. duga je, ali ima samo jedan prekdikat je prekrio. Prema tome, reč je o prostoj rečenici koja je proširena dodacima: prilogom za vreme jutros i objektima (polja i ravni, ulice i krovove kuća).

Nezavisan i zavisan odnos prostih rečenica

 

Glasovne promene

 

 

 

CONTACT