TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Dolap

Autor: Milan Rakić

Književni rod: lirika

Književna vrsta: misaona pesma

Tema: Vrteška života

Ideja (poruka): Pesimistička: SMRT će doći kao nagrada za ovozemaljska stradanja

Analiza pesme

  • Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,
  • stoji kao spomen iz prastarih dana.
  • Njegovu sam škripu kao dete čuo.
  • Stara gruba sprava davno mi je znana
U prvoj strofi pesnik slika jednu drevnu drvenu spravu za navodnjavanje. U starom Egiptu su je pokretali robovi, a u pesnikovo vreme, ljude-robove zamenile su životinje, u prvom redu konji. Jedna obična slika postaje neobiča, jer dolap je ovde simbol patnje ukletih ljudi i životinja. Slikovito prikazuje sivi jednoliki besmislen ljudski život gde se sve okreće u jednom te istome krugu. Rakićev pogled na život je obojen pesimizmom: težak je - u njemu se gase svi snovi o sreći. On na kraju zaključuje da je smrt nagrada?!?
  • Jedan mali vranac okreće ga tromo,
  • malaksao davno od teškoga truda.
  • Vuče bedno kljuse, sipljivo i romo,
  • bič ga bije, ular steže, žulji ruda.
Rakić skoro da plače nad ružnom sudbinom jadnog kljuseta, videvši u njoj sudbu svoju. Pesnik mu se obraća (stilska figura apostrofa) kao drugu-sapatniku:
  • Vranče, ti si bio pun snage i volje,
  • i dolap si stari okretao živo.
  • Tešila te nada da će biti bolje;
  • mlad i snažan, ti si slatke snove sniv'o.

 

  • Al' je prešlo vreme preko tvoje glave,
  • iznemoglo telo, malaksale moći;
  • poznao si život i nevolje prave,
  • i julijske žege i studene noći.
Dok smo mladi lakše podnosimo nevolje života uz nadu daće doći bolje vreme. Smrt je u to doba samo misona imenica, ali kad ostarimo i zgasnu mladalački snovi, a smrt postane opipljiva poput magle pune vlage i muto nebo zakrili sunce života, da li ćutke da, kao vranac trpimo do kraja, ili se rugamo i jadikujemo kao Rakić nad opštom nepravdom.
  • O, kako te žalim! - gle, suze me guše, -
  • oličena sudbo svih života redom,
  • tebe, braću ljude, i sve žive duše,
  • jednake pred opštom neminovnom bedom.
Pesimizam i beznađe glavno je osećanje koje izvire iz ove pesme.
  • Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?
  • Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče.
  • Ali bič fijukne... Napred, nemoj stati,
  • dok ne padne najzad spasonosno veče.

 

  • Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo;
  • svuda oko tebe buja trava gusta,
  • i mirise njene ćuv donosi vreo.
  • Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta!

 

  • Ti si, kao i ja, od mladosti rane
  • osetio opštu sudbu što nas gazi,
  • i gladan i žedan provodio dane
  • sve u istom krugu, sve na istoj stazi.

 

  • Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi,
  • dok žubori voda kraj tebe u viru,
  • sanjao o sreći, nagradi, i nezi,
  • sanjao o dobrom, zasluženom miru.
Samo snovi vezuju sudbine peskika i kluseta, a razlika je u tome što je konj ludskom krivicom osuđen na fizički težak rad dok je jednom diplomati i pesniku Sudbina oduzela sposobnost da bude srećan
  • O, ko zmija ljuta košuljicu svoju,
  • ostaviti bedu, nesreću i zlobu,
  • i udarce biča stečene u znoju,
  • i svemoćnu podlost i opštu gnusobu!

 

  • Pusti snovi! Napred, vranče, nemoj stati,
  • ne miriši travu, ne osećaj vir;
  • nagradu za trude nebo će ti dati:
  • mračnu, dobru raku, i večiti mir!
Pesma se završava pesimističkom idejom da će SMRT doći kao nagrada za ovozemaljska stradanja. Jedna naša poslovica kaže: Ako je i teško živeti, opet je život sladak. Uprkos očaju i pesimizmu kojim je nadahnuta, pesma Dolap predstavlja jednu od najboljih njegovih tvorevina.

Analizirao: Petar Jokić, nastavnik

O piscu

Milan Rakić je rođen 30. septembra 1876. godine u Beogradu. Osnovu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a pravni fakultet u Parizu. Po povratku u Srbiju oženio se i zaposlio kao pisar u Ministarstvu inostranih dela 1904. godine. Umro je u Zagrebu 30. juna 1938. godine. U njegovu čast ustanovljena je pesnička nagrada Milan Rakić koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije.

tabanovic.com
Milan Rakić

Jasika - ovde

 

 

 

CONTACT