TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Pričam Ti priču

Radivoj

Autor: Petar Jokić

Za vreme letnjeg raspusta moji drugari i ja često smo se sastajali na igralištu kod škole u Tabanovću i ozbiljno razgovarali o tome šta nas čeka u petom razredu. Učićemo i francuski jezik, čemu se najviše radovao Žija Ćuka, jer, navodno, mnogo je sličan njegovom romsko-rumunskom. - Će faće seljaci? - mora da naučite ciganski, veli on pun sebe. Svi smo se urnebesno smejali. No, bilo kako bilo, te godine letnji raspust je dane pretvorio u godine. Najzad dođe i 9. septembar. Prvi smo stigli u dvorište škole u Mačvanskom Pričinoviću. Učenici starijh razreda su se pravili važni i podrugljivo nas gledali. Onda se čula klepetuša, neko je viknuo: - Zbor! Zamro je smeh i šaputanje, i uputli smo se ka ulazu. Na visokom kamenom stepeništu stajahu tri nastavnika, koja su nama iz žablje perspektive izgledala kao đinovi iz ružnih bajki. Jedan od njh, crnomanjastog tena i dugih, debelih brkova zapovedi: "Petaci da ostanu, ostali na igralište!" Kad se metež raščisti, odjednom nam svima u oči zapade dečak u teget odelu i beloj košulji sa lakovanim crnim cipelama. Igrom slučaja taj nalickani dečak dođe u moje odeljenje V1. Zvao se Radivoj Šainović. Pomislih: "Bože, ala je ovaj rođen pod srećnom zvezdom!" Vreme je teklo, završli smo osmoljetku, koja se u to vreme zvala niža gimnazja i otišli svak na svoju stranu. U međuvremenu zaposlio sam se u Bosni, ali sam vikend i školske raspuste provodio u Tabanoviću. Posle nekoliko godina, u vreme letnjeg raspusta, sedim na klupi, na šoru i čavrljam sa besposlenim drugarima kad eto ti iz Šapca čoveka na biciklu sa tomosovim motorom i velikom pletenom vrbovom korpom. Taljiga on malo brže od pešaka. Pogledam, za upravljačem jedan brkati seljak u pohabanim aljetkama. Zaustavi se ispred nas i reče: - "Zdravo, Pero!! - "Radivoje, ti li si?" - "Ja brate!" On siđe s puta i sedne na klupu ispod stare lipe. Upekla zvezda, a do Ševarica tek pola puta. Čovek jedva dočeka da se odmori od žege i buke od neobične sprave. Gledam bicikl "Partizan" izanđao. Iza vozačevog sedišta žicama upleten tomosov motor T12 lancem povezan sa zadnjim točkom. Radivoj kao da čita moje misli kaže: "Sve sam ovo sam konstruisao. Tu saznam kako je zbog porodčnih malverzacija ostao sa vrlo malo zemlje i kućom van sela bez struje. Živi od proizvodnje povrća koje ovom čudnom skalamerjom vozi na pijac u Šabac. Njegova priča me rastuži, ali mu pomoći nisam mogao. Vreme je teklo. Pošto više nisam viđao Radivoja, za njegovo zdravlje raspitivao sam se kog poznanika. Na kraju saznam da se Radivoj obesio. Vele da je izgubio nogu zbog šećera (dijabetesa), i kad je došlo da mu seku i drugu nogu, uzeo jedek i prekratio muke. Ništa nije onako kako na prvi pogled izgleda, niti se dan po jutru poznaje.

Priča o 4 kučeta

 

Dolazi jesen

 

Šabački vašar

 

Čiča Nikola

 

Milivoj i Slavka

 

Sivi asfalt i zelena trava

 

Jadranka

 

 

 

CONTACT