TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Put Alije Đerzeleza

Autor: Ivo Andrić

Književni rod: epika

Književna vrsta pripovetka

Tema: Jak i hrabar na megdanu, slab i nemoćan pred ženskom lepotom

Ideja (poruka): Nema drveta bez grana, ni čoveka bez mana. I najveći junaci imaju slabu tačku: Ahil petu, a Đerzelez - žensku lepotu

Mesto i vreme radnje: Višegrad i Sarajevo za vreme Otomanske imperije.

Fabula

Đerzelez u hanu

Nabujale pritoke Drine odnele drveni most na putu za Priboj, pa se u Višegradu, kod carinarnice, u hanu skupilo mnogo sveta svih vera i nacija. Čekaju da se most popravi i nastave put na istok. Među poslednjima dojaha na belom, okićenom konju Alija Đerzelez, čuveni junak. Malo ko ga je video. Okupljena svetina ga dočeka sa strahopoštovanjem i uvažavanjem. Međutim, kad sjaha s konja, videše da je neobično nizak, zdepast, nesrazmerno dugih ruku i troma hoda. Mnogi se tad osokoliše da sa njim porazgovaraju. Već sutradan Đerzelez vide lepu Venecijanku. Kad je ugleda, Đerzelez izgubi pamet i meru. Troši novac na pesmu i piće i sneva kako da osvoji lepu kaurkinju. Raja iskoristi ovu njegovu slabost, pa ga počeše ismejavati i s njim terati sprdnju. Lola Fočak, prodavac noževa, sedi do njega i ruga mu se da se svi krive od smeha, a Đerzelez ga grli i ljubi u rame dok mu on puni glavu o kaurkinji. Posle smešne trke za jabuku, razjareni Đerzelez uzjaha konja i odjaha.

Đerzelez na putu

Svoj bes Đerzelez iskali na konju. Dok je čekao da se konj oporavi - nije ništa jeo. Najzad ponovo pođe na put. Uz put sretene nekog kakuđera i sa njim započe priču o ženama. Tako stigoše u han. U ranu zoru Đezeleza probudiše smeh i pesma. Bio je Đurđevdan. U kafani zateče dva brata Morića Njihov otac bio je čuven po bogastvu i pobožnosti, a oni lole i rasipnici. Oni primetše da je Đerzelez potišten. Jedva ga nagovoriše da odu na denrek. Tamo su pili rakiju i mezetili. Pažnju im privuče Ciganka Zemka na ljuljašci. Kad napokon siđe, Ciganke zapevaše: "Razbole se Đerzeleze, aman, aman". On se topi od miline. Hteo bi da uhvati Zemku, ona izmiče, a svi se smeju. Pošto dugo nije jeo, a pije, pantalone mu se smežurale, pa kratke noge došle još kraće. Pade mrak i svet se poče razilaziti. Hoće i svirači Cigani, ali im ne daju. Mlađi Morić zapali plast sena. Cigani počeše kukati kako će oni zbog toga u zatvor. Đerzelez trči da uhvati Zemku, ona naglo zaokrete, a on se skotrlja niz strmu padinu u potok. Noć je bila odmakla kad se iskobeljao iz potoka i vratio gde je izgoreo plast sena, pao potrbuške. Sa jednog bora otpade šišarka i dokotrlja se do njega. On se osmehnu: - Ne gađaj se, Zemko, rospijo... 'vamo dođi"!

Đerzelez u Sarajevu

Nesrećan, slavan i smešan, tako je obišao pola carevine. Uoči Ramazana stigao je u Sarajevo. Tri dana pre njegovog dolaska pogubljena su oba brata Morovića. Putujući ulicama, Đerzelez ugleda na jednim vratima lepu devoju i odnah izgubi razum. Od nekog Arnauta sazna da se devojka zove Katinka, kći Andrije Poljaša. Na kraju nesrećni Đerzelez utehu nalazi kod prostiutke Jekatarine. Jedino se kod nje ide ravno.

Jezik i stil

Ovu pripovetku Andrić piše bosanskom ijekavicom. Turcizmi u oskudnim dijalozima imaju za cilj da vernije odslikaju likove. Međutim, Andrić od njih ne beži ni u svom opisu i pripovedanju. Takođe, valja primetiti da on koristi reči: zrak, umesto vazduh, kahva, umesto kafa, opći, umesto opšti i da ne nabrajam. Dakle, očito je da mladi Andrić na početku svog književnog stvaralaša luta. Uz sve to treba reći da pripovetka "Put Alije Đerzeleza" nimalo nije vreddna čitalačke pažnje. Osobito ako se zna da ona sa čuvenim turskim junakom Đerzelez Alijom nema ništa zajedničko osim imena i prezimena.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

tabanovic.com

O piscu - ovde

 

 

 

CONTACT