tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Kraljević i prosjak

The Prince and the Pauper

Autor: Mark Tven

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman-bajka

Mesto i vreme radnje: Radnja se odvija polovinom 16-og veka u Londonu.

Tema romana: Zamena identiteta

Ideja (poruka):Glavna poruka je da sve svoje odluke u životu treba sagledati sa više strana: proceniti šta donose dobro, a šta loše. S druge strane, valja se ponekad staviti u ulogu žrtve da bi smo doneliispravan sud i pošteno odmeriti kaznu ako je to u našoj moći, i konačno: ne treba klonuti duhom radi ostvarenja pravednog cilja.

Fabula

Ovo je priča o dvojici dečaka slučajno rođenih istog dana u Londonu polovinom XVI veka. Uz neobičnu fizičku sličnost dvojnici imaju jošzajedničkih osobina: radoznalost, maštovitost, upornost, pravdoljubivost, poštenje i avanturistički duh. Jedina, ali velika razlika je u tome što je jedan dečak dugo očekivani muški naslednik trona Engleske, Edvard Tjudor, sin Henrija VIII, a drugi momak је Tom Kanti, neželjeni sin prosjaka i lopova.

Početak radnje

Tom živi mukotpnim životom u najsiromašnijoj četvrti Londona. Pijandure otac i baba teraju ga da svakodnevno prosjači i pretuku ga ako se vrati praznih ruku. Za utehu penzionisani sveštenik Endrju priča mu o kraljevima i plemstvu dok ga pudučava moralu, čitanju, pisanju i latinskom jeziku. Iz priča Tom shvata da postoji i drugačiji život bez gladovanja i batina. On počinje da sanjari. Umišlja da je kraljević. Mašta o kraljevstvu, a onda počne i da govori o tome. U početku drugovi mu se rugaju zbog toga, ali ga na kraju stanu uvažavati i ceniti. Jednog dana, sanjarenje Toma vodi iz grada Londona, pored dvoraca bogatih, i konačno do Vestminstera, gde vidi Edvarda Tjudora u igri sa druge strane ograde. Istovremeno, princ primeti Toma kad ga je vojnik grubo vukao dalje od ograde. Princ prekoreva vojnika i poziva Toma u palatu. Svaki od dečaka je fasciniran životom drugog - Tom, luksuzom i čistoćom koje Edvard ima, a Edvard, slobodom što je Tom ima. Da bi dobili "osećaj" drukčijeg života, oni razmenjuju odeću i otkrivaju da su veoma slični.

Zaplet

nastaje kad princ otkrije masnicu na Tomovoj ruci, on juri iz palate, ne obraćajući pažnju na to kako je obučen, da prekori čuvara. Stražar, verujući da je princ siromah, odmah ga izbacuje van kapije. Tako je Edvard Tjudor prisiljen da iskusi običan život, a Tom Kanti da živi životom stvarnog princa. Zapovednički i ljutito Edvard viče da je princ od Velsa, ali svi mu se smeju i nagone pse na njega. Uvidevši da reči ne pomažu, princ se udaljava od rulje koja ga ismejava i luta Londonom. Napokon spazi poznati manastir koga je njegov otac, Henri VIII pretvorio u prihvatilište za siromašnu decu. Obraduje se da će tu razjasniti zabunu o svom poreklu. Međutim, od štićenika Prihvatilišta dobije batine i još gore poniženje. Iscrpljen seti seda mu je Tom pričao gde živi i uputi se u taj kraj Londona. Tamo ga uhvati Džon Kanti, Tomov otac, uveren da je njegov sin. Uzalud je Edvard tvrdio da je princ, samo je još više naljutio "oca" da jače tuče. Ovom nasilju usprotivi se jedan čovek, ali ga Džon tresne toljagom po glavi i odvuče princa u smrdljivi kućerak. U međuvremenu mali Tom Kanti je ostao sam u prinčevom kabinetu, i boji se šta će biti kad otkriju da je on prosjak u carskom odelu. Ulazi ledi Dženi Grej, petnaestogodišnja devojčica, i Tom joj se klanja, i molećivo joj objašnjava da je prosjak i traži od nje spas. Ona je zbunjena "prinčevim" ponašanjem. Šire se glasine da je princ lud. Svaki put kad Tom pokušava da odagna tu ideju, povećava sumnju da je stvarno poludeo. Glasine se šire i kralj Henri VIII zove "sina" na razgovor. Tom se i njemu ponizno obraća, kako i dolikuje običnom podaniku. Kralj je razočaran: sin mu je stvarno lud, ali lud ili ne - biće naslednik trona. Kralj strogo zabranjuje da se na dvoru priča o ludilu njegovog sina. Na svečanom ručku Tom je hranu uzimao prstima, ali su se dvorjani pravili da to ne primećuju. Stvari su se još više pogoršale kad se kralj setio da je mladom princu dao na čuvanje Veliki pečat, a Tom o tome ništa nije znao. Kralju je Veliki pečat bio potreban da potvrdi smaknuće vojvode od Norfolka. Istovremeno stvarni princ od Velsa je u kandžama Džona Kantija, koji ga podrugljivo predstavi porodici kao princa, a onda ga stane udarti dok ga sirota Tomova majka ne zaštiti svojim telom. Edvard joj zahvali uz obećanje da će bogato biti nagrađena od njegovog oca kralja. Tomva majka se rasplače, misleći da joj je sin poludeo od silnog imitiranja i uobraženja da je kraljević. Međutim, tokom noći ona posumnja i tri puta je budila dečaka, prinoseći sveću njegovom licu. Dečak, pak, nije rukama štitio lice kao Tom, i ovoj ženi se produbi sumnja da to nije njen sin. Sutradan stiže vest da je čovke što ga je Džon Kanti pretukao - umro. Ispostavi se da je to bio sveštenik Endrju. Kantijevi napustiše jazbinu. Otac Kanti čvrsto je držao dečaka za ruku. Kod Londonskog mosta uleteše u gomilu vesele svetine. Jedan lađar ponudi Džona Kantija da ispije "Pehar ljubavi". Kako je običaj nalagao da se pehar drži obema rukama, Džon pusti dečakovu ruku, a ovaj iskoristi priliku i pobegne. Seti se mladi princ da je ta svečanost u čast lažnog kraljevića i opet krene da razjasni stvari. Naravno, njegovo klicanje da je pravi princ od Velsa, samo izazva grohotan smeh polupijane rulje. Kraljevića u zaštitu uzme Majls Hedon, razbaštinjeni baron. U tom trenutku stiže kraljev glasnik: "Kralj je umro!" Svi kao jedan sagnu glave, ostanu tako trenutak u tišini, a onda svi pogledaju u Toma, i viknu: "Živeo kralj!" Tom, koji se prilagodio sudbini da je kralj, izda zapovest da se oslobodi vojvoda od Norfolka, što narod prihvati s oduševljenjem, kličući: "Živeo Edvard, kralj Engleske!" Pravog princa obuze neizmerna tuga dok je sa novim zaštitnikom bežao od svetine, i oseti se bespomoćnim. Ispod Mosta opet nalete na Džona Kantija, koji pokuša oteti dečaka, ali se tome suprostavi Majls i dečaka odvede u svoj skroman stan. Iz čiste zabave Majls prihvati da služi princa, koji za uzvrat odluči da Majls i njegovi potomci mogu sedeti u prisustvu njegovog veličanstva, kralja Engleske. U daljem toku radnje paralelno teku zbivanja na dvoru gde se Tom Kanti sve uspešnije snalazi u ulozi kralja, te muke i nevolje stvarnog princa, kao običnog podanika bez titule,odnosno, predstavnika najnižeg staleža. Na taj način autor ove bajkovite priče - Mark Tven podvlači klasne razlike između plemstva i običnih podanika, istovremeno naglašavajuci sve manjkavosti egleskog zakonodavstva tog vremena gde su bez poštenog suđenja i dokaza letele glave čak i plemića dok su obični ljudi, pa i deca išli na vešala za najmanu sitnicu, ili još gore: živi kuvani. Jedna žena je spaljena kao veštica samo što se brinula o bolesnicima. No, uprkos surovom i nehumanom zakonodavstvu broj pavih prestupnika: lopova, varalica i ubica nije smanjen. Zato Edvard, koji sve to doživljava, kune se da će, kad povrati presto, ukinuti drakonske zakone.

Obrt

Posle niz peripetija i jada Edvard stiže u London, baš na Dan krunisanja novog kralja. Dok ceremonijalna povorka ide ulicama, Tomova majka prepozna sina, ali Tom odriče da poznaje tu ženu. U trenutku kad Kentеrberijski nadbiskup hoće da stavi krunu na Tomovu glavu, pojavi se Edvard i viče da je on kralj.

Rasplet

Svi su zbunjeni. Pred njima su dva identična dečaka. Ko je stvarno kralj!? Enigma je rešena, jer Edvard zna gde je Veliki pečat, kojim je u neznanju Tom lomio orahe. Svi hoće da ubiju Toma, ali kralj Edvard VI se suprostavlja. Pojavljuje se i Majls i kralj mu vraća, zbog prevare, izgubljenu imovinu. Tom, takođe, dobija zaštitu prestola. Priča nema srećan kraj jer će Edvard VI poživeti samo nekoliko godina, ali će biti upaćen kao milostivi vladar.

Likovi

Tom Kanti je dete ulice koje mašta o boljem životu. Na trenutak njegovi snovi su se ostavrili. Međutim, on zna svoje poreklo i odoleva iskušenju da bude kralj Engleske. Dakle, reč je o poštenom i pravdoljubivom dečaku. Edvard Tjudor - princ od Velsa osim fizičke sličnosti ima još zajedničkih osobina sa Tomom. Pravdoljubiv je, pošten, istrajan i nepokolebljiv, zahvalan svojim dobročiniteljima. Majls Hedon je nepriznati baron, vojnik i vitez, ali stvarni vitez časti i poštenja, koji je zarad toga uvek spreman glavu staviti u torbu. Džon Kanti je, kao i njegova majka, personifikacija zla: razbojnik, lupež, varalica, koji čak i svog sna ne voli. Dakle, potpuni negativac. Bet, Nan i Tomova majka su sušta suprotnos Džonu: one vole Toma i pate što ga baba i otac zlostavljaju.

Prepričao: Petar Jokić, nastavnik

O piscu: - ovde

tabanovic.com

 

 

CONTACT