tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Proces

Autor: Franc Kafka

tabanovic.com

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Umesto predgovora

Da bi se bolje razumelo ovo autobiogradsko delo Franca Kafke neophodno je znati bar osnovne podatke o piscu. Rođen je 3. jula 1883. godine u Pragu u jevreskoj porodici. U "Pismu ocu" (1919), on svoju nesposobnost da živi, da se oslobodi roditeljskih veza i zasnuje brak i porodicu pripisuje svom ocu, koji mu je usadio osećaj inferiornosti. Voleo je mnogo žena; jedno vreme bio je veren sa dve istovremeno, a nije se ženio. Pisao je na nemačkom. iako je znao i češki. Razboleo se od turbekuloze i umro 3. juna 1924. Pred smrt je od prijatelja Maks Broda tražio da spali njegova dela, ali prijatelj ga nije poslušao. te je od 1925. do 1927. godine objavio tri Kafkina romana: "Proces", "Zamak" i "Amerika", a 1931. godine i zbirku pripovedaka "Veliki kineski zid"

Fabula

Roman počinje rečenicom: "Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer je, iako nije uĉinio nikakvo zlo, jednog jutra bio uhapšen".

Ujutru, baš na 30-i Jozefov rođendan na njegov poziv zvonom, umesto kuvarice Ane, u sobu uđe nepoznat čovek u crnom.

- Ko ste vi? - iznenađen upita K.

- Vi ste zvonili?

- Ana treba da mi donese dorucak, reče K.

Iz susedne sobe začu se smeh. Kad mu saopšte da je uhapšen, on pomisli da je to neka neslana šala prijatelja iz banke gde je zaposlen. Međutim, ubrzo mu dadoše do znanja da je stvar ozbiljna.

Kao u snu ređaju se scene u kojim Jozef sudeluje, ali na njih ne može da utiče. Neko vas davi, a vi ste nemoćni ni da kriknete. U snovima, obično se u tom trenutku budite, ali naš junak je i tu bespomoćan, jer ne sanja, sve je java.

Starica, koja s prozora susedne zgrade posmatra događaj podseća na ono veliko oko apstraktnih slikara ucrtano u vrh glave, ali je i motiv koji ilustruje radoznalost malih ljudi za tuđe nevolje.

Nestvaran i nelogičan, odnosno, bismislen je niz narednih događaja. Jozef je uhapšen, al' mu ne saopštavaju uzrok. Iako uhapšen, on nastavlja "normalan" život: ide na posao. Susetka gospođica Birstner u čijoj je sobi, a ne u zgradi suda, ili policije, saslušavan nema pojma o tome. Rano je otišla na posao, a kasno se vratila. Jozef je nestrpljivo čeka. Ona kaže da je umorna, a K. joj želi ispričati šta se dogodilo.

Iako stanuju sobu uz sobu, njih dvoje su praktično stranci. To je još jedan primer otuđenosti pojedinca u totalirističkom sistemu. I da priča bude uzbudljivija i zanimljivija oni se, posle nekoliko slučajnih ili namernih dodira - nađoše u strastvenom zagrljaju, pa terani životinjskim nagonom se grle i ljube. Međutim, to kratko traje kao u snovima kad vas neka sila probudi i prekine užitak ili patnju.

Ludnica se nastavlja. Zamenik direktora banke, gde K. radi, zove ga na jedrenje, ali on odbija, jer baš tog dana ima zakazano isleđenje. Neobično je što se sudnica nalazi na tavanu zgrade gde živi sirotinja i suši se veš. Soba je puna radoznalog sveta kao u scenama crtane serije "Mapet šou". Naš junak pokušava da iznese odbranu. Međutim, to liči na pokušaj žrtve da se izvuče iz živog peska, što se više odupire, sve dublje tone.

Sledeće nedelje opet je došao na zakazano mesto, ali svi se čude, jer isleđenja neće biti. Tu K. upozna ženu sudskog poslužitelja. Ona se ponudi da mu pomogne i poče da mu se nabacuje. U prvi mah K. se čudio, a i šta bi mu žena poslužitelja mogla pomoći, ali kad ču da ona dobro stoji sa islednim sudijom, ponada se da bi kroz seks mogao rešiti problem. Međutim, gospođa je sa znanjem svog muža u vezi sa ružnim, krivonogim studentom prava i islednim sudijom, mimo svoje volje, ali iz interesa. Ako scenama dodate odvratan miris prljavštine, prigušeno svetlo i pohabani nameštaj, kompletiraćete dekor kupleraja.

Jedne večeri pri polasku kući K. ču neke zvuke u sobi za starež. Naglo otvori vrata i ugleda tri čoveka. Prepozna stražare Franca i Viljema dok je treći po službenoj dužnosti bio batinaš. On je zdaužen da šibom izmlati polu-nage stražare, jer su za vreme Jozefovog hapšenja pojeli njegov doručak i hteli da prisvoje njegovu odeću. K. pokuša da podmiti batinaša da odustane od kažnjavanja, ali bez uspeha. Kazna je izvršena, jer poredak se mora ispoštovati.

U međuvremenu Jozefov ujak Albert dolazi da pomogne nećaku. Odlaze kod advokata Hulda, koji je već upoznat sa slučajem, pa čak i njegova bolničarka Leni. K. je iznenađen kako svi bolje znaju o njegovom proceu od njega. Još čudnije je to što se Leni bez trunke stida odmah udvara Jozefu, a on podstaknut saznanjem da i ona poznaje islednog sudiju, pristaje da seksom reši ishod procesa.

Nakon izvesnog vremena K. primeti da od advokata nema koristi. Kad god bi ga posetio, ovaj bi mu govorio da stvar napreduje, ali nikad nije mogao saopštiti karakter tog napretka. Jozef poče razmišljati da otkaže advokata i sam napiše podnesak odbrane. Međutim, problem je bio što ni njemu, ni advokatu nije bio poznat predmet optužnice. Obuzet mislima o podnesku, K. zapostavi posao u banci gde je samo fizički prisutan. Nevoljno primi jednog klijenta fabrikanta. Dok mu je ovaj u tančine objašnjava razlog svoje posete, K, se pravio da ga sluša, klimajući glavom. To primeti zamenik direktora i fabrikanta pozva u svoju kancelariju. Vraćajući se, fabrikan reče Jozefu: „O vašem procesu ĉuo sam od nekog Titorelija". On je sudski slikar i mogao bi pomoći. K. istog dana posleti slikara u negovom ateljeu, koji je ličio na brlog. Titoreli objasni Jozefu da postoje tri vrste oslobođenja: stvarno oslobođenje, prividno oslobođenje i odugovlaĉenje. Odmah reče da je stvarno osobođenje nemoguće i u detalje mu objasni drugo i treće. U znak da pristaje K. od slikara kupi tri slike.

Odlučivši da otkaže advokata, poseti ga kasno jedne večeri. Vrata mu je otvorio čovek u košulji. K. posumnja da je i on Lenin ljubavnik. Ispostavi se, pak, da je jedan od advokatovih klijenata, trgovac Blok, koji trpi silno poniženje, čekajui da ga Huld primi. U razgovoru s Blokom Jozef dozna mnogo šta, kao i to da ga ovaj već poznaje, jer ga je video u čekaonici. Ispriča kako su neki ljudi, tom prilikom, po izgledu Jozefovih usana, zaključili da će ubrzo biti osuđen. (Kafka, naime, hoće da pojasni kako će K. izgubiti proces, ne zbog učinjenog zla, ono je počinjeno već njegovim rođenjem kao pripadnika omražene nacije. Ovaj detalj ilustruje činjenica da se pripadnici ljudkih rasa, pa i naroda, mogu identifikovati po boji kože i očiju, te obliku ušiju, nosa i usana.)

Advokat, naravno, bi uvređen što mu K. otkazuje zastupništvo, ponavljajući fraze kako se u njegovom slučaju mnogo založio. S ciljem da malo napakosti Jozefu, objasni Leninu nastranost da joj se svi optuženici čine lepim, da ih sve voli, čak i ovog jadnika Bloka, kao i oni nju.

Tamnički kapelan

Da bi sve bilo po zakonu pred izvršenje smrtne kazne K. je dobio zadatak da klijentu banke, nekom Italijanu, pokaže gradske umetničke znamenitosti. Dogovorili su se da se nađu ispred katredale. Vreme je bilo kišovito, dan je odmicao, a od Italijana ni traga. Kad je pao mrak, Jozef uđe u crkvu. Prigušen plamen sveća blago je svetlucao po ikonama svetaca dok se K. okretao tamo-amo u nadi da će nekog videti. Onda je sa propovedaonice čuo glas:

- "Jozef. K... Ja sam tamniĉki kapelan."

- Ah, tako", reĉe K.

- „Ja sam te pozvao ovamo", reĉe sveštenik, „da bih razgovarao s tobom."

Sveštenik ga ukori što mnogo traži tuđu pomoć, naročito kod žena. Zatim ispriča zagonetnu priču o vratarima zakona, koju normalan čovek teško može da razume, jer ju je, bez sumnje, komponovao lud genije.

Na kraju, uoči trideset prvog Jozefovog rođendana u njegov stan dolaze dva čoveka u crnom i odvode ga u kamenolom na pogubljenje. Sam čin izvršenja kazne toliko je morbidno naslikan, da izaziva mučninu u želucu.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik